Истраживачи не могу дефинитивно ни да искључе хипотезу да вакцине против ковида играју улогу. Иако је било проблема са крвним угрушцима након вакцине против ковида, „још није позната јасна веза са развојем рака“
Рак плућа (Фото: Wikipedia/Lange123)
Пажња научника који проучавају пораст ретких и необичних облика рака код младих људи окренула се ка мало вероватном кривцу – ковиду. Прелиминарно истраживање ћелија показало је да вирус може да подстакне раст тумора и да угаси одбрану тела – али та теорија је до сада широко оспоравана.
После пандемије, међутим, лекари виђају све више младих и релативно здравих људи са нејасним облицима малигних болести.
Један доктор је рекао за Дејли мејл да теорија о ковиду који покреће ове случајеве не стоји, јер је тренд обољевања млађих људи од рака постојао и пре избијања пандемије.
Рак свих облика код младих је у порасту, повећавши се на глобалном нивоу од 1990. до 2019. године за 79 процената. А то је било годину дана пре него што је корона вирус преплавио свет. Други стручњаци, ипак, сматрају да је теорија о ковиду као покретачу, убедљивија. Они указују на чињеницу да је сад већ сваки четврти малигни тумор повезан са вирусима, као што је HPV, на пример.
„То је заиста контроверзно и постоји много дебата око ове теме. Ми сматрамо да постоји много начина на које инфекција корона вирусом може да утиче на настанак рака”, каже др Касра Јаханкани, ирански имунолог и водећи истраживач у извештају о овој теми за 2023. годину.
Његово истраживање сугерише да корона вирус може да промени гене који обично спречавају формирање тумора и изазове широко распрострањено запаљење у целом телу. Ова упала, у комбинацији са смањеном имунолошком одбраном, може да доведе до развоја ћелија рака у различитим органима.
„Повезаност вируса и рака је, нажалост, честа“, рекао је др Ландау, онколог и сарадник Центра за мезотелиом. Код хуманог папилома вируса (HPV), на пример, верује се да сам вирус може да убризга свој ДНК у ћелије тела, што изазива мутацију која доводи до раста ћелија рака.
„У суштини, сваки вирус покушава да преузме ћелије нашег тела да би промовисао сопствени раст и опстанак. А мутирање ћелија да би неконтролисано и континуирано расле је, једноставно објашњено, начин на који се рак развија“, каже др Ландау.
Дугорочне последице пандемије
Ипак, нису сви стручњаци сагласни. Др Санил Камат, онколог на Кливлендској клиници, одбацује везу између ковида и рака.
„Тренд пораста обољевања од рака код млађих људи, као што су рак жучних канала, колоректални карцином, рак дојке, плућа и желуца, дешавао се годинама, чак и деценијама пре него што је ковид-19 постојао, и још увек се дешава“, истиче Камат.
Дијагнозе рака дебелог црева, посебно код млађих од 50 година, достигле су ниво епидемије. Готово 18.000 случајева дијагностикује се у овој старосној групи сваке године у САД, у поређењу са 12.000 годишње пре 2000. године. Очекује се да ће се смртност од рака дебелог црева међу младима удвостручити до 2030. године, упозоравају стручњаци.
Извор: Дејли мејл
Рак материце је, такође, расте за два процента сваке године код људи млађих од 50 година, још од средине 1990-их. Рак дојке са раним почетком, такође, повећао се за 3,8 одсто годишње између 2016. и 2019, а чини се да се стопа рака није драматично повећала од ковида.
Научници, међутим, кажу да је можда прерано да се види тај утицај, јер ће се „дугорочне последице пандемије временом развијати“, каже др Ландау.
Подаци америчког Центра за контролу болести (CDC) показују да се сада дијагностикује више рака него што је било пре пандемије. У 2021. години, 9,8 одсто одраслих изјавило је да им је лекар саопштио да имају рак. У 2019. тај проценат одраслих износио је 9,5 одсто.
Ген П53
Једна од могућих веза између ковида и рака је ген П53, који потискује канцерогене туморе у телу заустављајући деобу ћелија са мутираном или оштећеном ДНК, објашњава др Јаханкани. Његов истраживачки тим је открио да SARS-CoV-2 може да „разгради“ ген П53 за супресију тумора и ефикасно га блокира. То значи да организам више не може да заустави раст тумора.
Друга истраживања су открила да нижи нивои П53 могу учинити људе подложнијим раку.
Још један фактор укључује систем ренин-ангиотензин-алдостерон (RAAS), који је кључни систем који регулише крвни притисак у телу. Када се вирус SARS-CoV-2 веже за ACE2 рецептор, он спречава правилно функционисање RAAS-а. Ово, заузврат, изазива упалу и оксидативни стрес, који су битни фактори у прогресији и развоју рака.
Цитокинска олуја
Ковид и рак могу бити повезани и преко протеина који се називају цитокини. Када тело добије инфекцију као што је ковид, имуни систем почиње да се бори против ње, укључујући коришћење цитокина као одбрамбеног система против вируса. Ови протеини говоре имуним ћелијама шта да раде, а такође, сугеришу и телу да их производи у већем броју, како би се обезбедила победа над инфекцијом.
Фотографија приказује корона вирус (жуто), који излази са површине ћелија (плаво/ружичасто), култивисан у лабораторији (Извор: Дејли мејл)
Понекад се, међутим, може ослободити превише цитокина, што доводи имуни систем у преоптерећење и ствара појачан инфламаторни одговор.
Процес у којем наш имуни систем, у сусрету са непознатим вирусом, реагује претераним умножавањем ћелија које луче цитокине, назива се „цитокинска олуја”. Тако настаје системски запаљенски синдром који угрожава живот.
„Ослобађање цитокина је често оно због чега се осећамо болесним када имамо инфекцију”, објашњава др Ландау, и додаје:
„Ти исти цитокини који се боре против вируса могу да нанесу штету телу, а та штета може да повећа ризик од рака, посебно ако цитокини остану повишени на дужи рок. Овај појачани инфламаторни одговор јавља се код дуготрајног ковида“.
Ковид вакцине не изазивају рак?
Превише запаљења може да оштетити ткива и ДНК и повезано је са развојем аутоимуних стања, али и рака. Запаљење, такође, изазива промене у хромозомима у ћелијама, а поновљене промене могу да доведу до тога да ћелије постану канцерогене.
Пошто се ковид инфекција јавља директно и индиректно у неколико органа, укључујући плућа, мозак и бубреге, истраживачи верују да матичне ћелије рака, такође, могу да се развију у више органа. Матичне ћелије су недиференциране ћелије које имају способност да се развију у много различитих типова ћелија у телу.
Матичне ћелије рака се јављају у туморима и имају способност да се деле и обнављају, чиме тумор расте и шири се. Могу да потичу из матичних ћелија одраслог ткива и иницирају настанак тумора, посебно ако постоји много запаљења због корона вируса.
Истраживачи не могу дефинитивно ни да искључе хипотезу да вакцине против ковида играју улогу. Јаханкани каже да нема доказа да је то случај. Његов тим „није пронашао ништа“ што би подржало идеју да су вакцине против ковида повећале стопу обољевања од рака, преноси Дејли мејл.
„Чини се да су докази који подржавају теорију о вирусу много јачи”, додaје он.
Др Ландау је признао да, иако је било проблема са крвним угрушцима након вакцине против ковида, „још није позната јасна веза са развојем рака“.
„Сумњамо да ризик од рака долази од самог вируса, а не од вакцине, али биће потребне године праћења да би се ово заиста разумело“, закључује др Ландау.
Опрема: Стање ствари