Народ се довијао да дође до Цркве и прослави васкрсење Христово како доликује. Види се да још увек међу Србима има и вере и снаге. Да Србија није покорена
Фото: Горан Срданов/Нова.рс
Први пут објављено 24. 4. 2020.
Благо онима који бар мало пострадаше због одласка у Цркву на Васкрс.
Позитивно сам изненађена сликама са литургија широм Србије где је ипак било народа.
Народ се довијао некако да дође до Цркве и прослави васкрсење Христово онако како доликује.
Саборно. Снажно, У храму, заједно са браћом и сестрама.
Да се причешћем сједини са Христом.
Да се душом сједини са Богом и браћом и сестрама.
Види се да још увек међу Србима има и вере и снаге.
Да Србија није покорена.
Иако је под најстрашнијим терором у својој историји.
Има вере, има снаге, има пркоса.
Нисам упозната да ли су игде на свету људи толико кршили прописани полицијски час, ризиковали хапшења и малтретирања ради жеље да дођу у Цркву упркос забранама.
Било је шаролико широм Србије.
Негде храмови празни, закључани, негде се могло ући.
Чујем да је у Ваљеву полиције било на сваком ћошку,
Свуда по раскрсницама и да је скоро немогуће било стићи до Цркве.
Не знам да ли је ико успео да уђе на литургију.
Из одређеног разлога, на Ваљево је посебан удар непријатељских снага.
Можда због владике Николаја и светог аве Јустина.
Од оне проклете бране која стоји над главом Ваљеваца, до страшног тровања становништва, па и сада, веома јаких репресивних мера за Васкрс, изгледа да им Ваљево нешто посебно смета.
Некад је било упориште устаника.
Некад.
Мило ми је што сте храбри да и своје слике из храмова са васкршње литургије качите, значи да терор страха над вашим умовима и срцима нема власт.
Значи да у вашим срцима светли Господ.
Да вам је он долио уља вере, снаге и храбрости.
Долази време када ће терор мрака проћи, а они који су овом времену оставили светлог трага сакупили су добру попутнину за вечност.
Она једна врећа добрих дела коју тешко пунимо за разлику од вреће грехова.
Многи је напунише ових дана.
Страдаше бранећи ближње.
Страдаше тешко помажући ближњима.
Беху претучени до непрепознатљивости због помоћи пријатељу у невољи.
Неки се управо боре за живот јер су чували куће прогнаним пријатељима.
Неки остадоше без ичега да спасу драге људе у тешкој невољи.
Има и таквих Срба.
Верујте да има.
Није све изгубљено.
Много је великих људи засијало у овом мраку.
И о њима треба писати.
Људи који су неуморни да помажу једни другима.
И тако опстају у овим мукама. Једино тако.
О тим људима ће се тек чути.
Тим људима ћу ја руку пољубити ускоро.
Јер заслужују мој дубоки наклон.
Погледајте око вас. Ту су они.
Пружимо руку једни другима. Држимо се заједно.
Нека никакве социјалне дистанце не буду више међу нама.
Србија тек почиње да се буди.
Ценићемо после овог карантина и сунце изнад нас, и Цркву и литургију и пријатеље и село и храну и слободу.
Није свако зло за зло.
Долазе дани препорода, дани победе светлости над мраком.
Наслов и опрема: Стање ствари