На изложби представљено двадесет грбова најзначајнијих владарских и великашких породица из Србије, Босне, Хума и Зете, из средњовековних српских земаља које су владале од 9. до 15. вијека
Фото: Tanjug/Немања Јовановић
Изложба је постављена у посебном дијелу изложбеног простора Музеја на горњем сегменту и представља тематски додатак актуелној изложби „Чекајући сталну поставку“.
На отварању изложбе, присутним званицама су се обратили Душица Бојић, директорка Историјског музеја Србије, и коаутори изложбе мр Јанко Врачар, музејски савјетник – историчар у Музеју Републике Српске, и МА Дејан Дошлић, виши асистент на Студијском програму Историја на Филозофском факултету Универзитета у Бањалуци.
Душица Бојић је навела да Историјски музеј редовно остварује сарадњу са другим музејима широм земље и региона.
– Наш је приоритет да сарађујемо са Музејом Републике Српске, јер су и они, као и ми, урадили изложбу која је везана за српски средњи вијек. Надамо се да смо добри домаћини и желимо да њихова изложба допуни све оно што ми нисмо успјели да реализујемо. Ова изложба из Бањалуке представља продужетак наше поставке из средњовековног периода Србије. Искрено се надамо да ћемо и ми тај дио који нам недостаје, завршити, као и они, у наредном периоду, на неки другачији начин – нагласила је директорка Историјског музеја Србије Душица Бојић и додала да ће даље наставити интензивно да раде на промоцији српске историје са музејима региона и иностранства.
По завршетку званичног и свечаног отварања, сви заинтересовани посјетиоци од 15 часова могу да виде изложбу која ће трајати до 30. марта 2024. године.
Коаутори изложбе Јанко Врачар и Дејан Дошлић из Бањалуке су водили медије и госте веома детаљно кроз своју изложбу, те открили да је на пројекту радио читав тим састављен од сликара, дизајнера и архитеката, како би представили 20 грбова у овој колекцији.
Они су објаснили да је на изложби приказана прича о породицама владарима, гдје посјетиоци могу да се суоче са важном историјом средњег вијека, као њихова жеља да публици јасно приближе тај период Србије.
Хералдика као помоћна историјска наука проучава настанак грбова, правила њиховог постанка и историјат њиховог развоја.
Фото: Tanjug/Немања Јовановић
Појава и развој грбова нераздвојиво су везани за витешку културу која се од 11. века развијала у средњовековној Европи, јер су се управо на витешким турнирима и појавили први грбови, како су Врачар и Дошлић објаснили.
У средњовековној српској хералдици често је тражена инспирација за изглед грбова Републике Српске, Србије и Црне Горе, односно у хералдичким знамењима српских владарских породица Немањића, Лазаревића, Бранковића и Котроманића, јер су ове владарске породице, као и други великашки родови, оставили значајан траг у домаћој историји и хералдици.
На изложби „Орао, лав и крин – Хералдика средњовековних српских земаља“ представљено је двадесет грбова најзначајнијих владарских и великашких породица из Србије, Босне, Хума и Зете, дакле из средњовековних српских земаља које су владале од 9. до 15. вијека.
Ту су присутни од најстаријег српског владарског рода Властимировића до рода Бранковића, од којих потичу посљедњи титуларни српски деспоти.
Фото: Tanjug/Немања Јовановић
Вођење кроз изложбу представљало је исцрпно путовање у прошлост и анализу средњег вијека наше земље.
Грбови владарских и великашких породица у српским средњовековним земљама представљани су на новцу, печатима, у рукописним књигама, на одежди, дворовима, црквеним објектима и другим мјестима.
Грбови који се јављају у средњовијековним српским земљама развијали су се под византијским и западним утицајима, што је видљиво на основу мотива који доминирају на њима, позајмљени из византијске протохералдичке традиције (двоглави орао, крст са оцилима) или из западне хералдичке традиције (штит, велики шљем, челенка, крин).
Публика има прилику и да чита кратки историјски осврт уз сваки од 20 грбова о тим владарским породицама – династијама: Властимировићи, Војисављевићи, Немањићи, Мрњавчевићи, Лазаревићи, Бранковићи, Драгаши, Балшићи, Војиновићи, Црнојевићи, Котроманићи, Косаче, Хрватинићи, Шантићи, Павловићи, Санковићи, Златоносовићи, Дињичићи, Николићи и Влатковићи.
Опрема: Стање ствари
Прочитајте још
Бранислав Матић
ВОЈИНОВИЋИ
Корак
О Светом Луки дванаесте
на гребену у Горњој вароши,
с небом у коси, с реком под ногама,
у позне дане сазнадох ко сам.
Каза ми Божидар.
Искрснуше преда ме, бануше
из облака столећâ,
Војин и Милош и Душан,
Алтоман, Војислав, Никола,
Богдан, Срђан, Видан,
Раде и Данило, Лујо и Иво,
Матија и Тадија. Тад и ја.
Изрони грб и камени град,
лађе, обале, друмови,
одежда у срми, звездоока коњица
и свита Светог Краља.
Златном књигом моја крв потече.
И рече првоназначени Војин
громовито и благо, праотачки:
Знаш ли ти, синко,
чијим кораком корачаш?
(Из збирке Бранислава Матића Благослови)