И Богородица је могла бити на ЕУ застави, окружена са 12 звезда, што значи да на земљи не би било бестидне владавине Содома
Протојереј Андреј Ткачов (Фото: Соња Ракочевић)
Болесник је побегао са клинике…
Првобитно је застава Европске уније требало да буде у облику Богородичине хоругве: плаво платно и Жена са 12 звезда на глави (Откр. 12,1)[1].
Историја проналаска симбола може се наћи у мемоарима Арсена Хајца, уметника из Стразбура. Слика се јавила њему, побожном католику, док је читао интроит на празник Успења Пресвете Богородице, а сама застава је усвојена на празник безгрешног Зачећа.
(Извор)
†
Тамо, на застави, нема Богородице, што није изненађујуће. Током само две добро ухрањене генерације, Европа се толико отуђила од свог Господа да јој ниједна парабола о блудном сину неће помоћи. Још пре Првог светског рата Николај Српски је просечног Европљанина назвао заразним болесником који је побегао са клинике и заразио све око себе. А наш Леонтјев је говорио о просечном Европљанину као о „инструменту глобалног уништења“. Али онда су дошла цела два светска рата, Европа се умила крвљу и појавила се нада у покајање и повратак светлој вери отаца. Авај.
†
Европска унија није настала као рај за наркомане, перверзњаке, паразите и избеглице. Настала је као Удружење за угаљ и челик, тј. као савез индустријски моћних земаља. Основна жеља је била да се спречи милитаризација и посебно јачање Немачке и Француске. Ту идеју је неговао и спроводио француски премијер Роберт Шуман.
(Извор)
Овај побожни католик, попут Арсена Хајца, видео је Европу као хришћанску и ништа више. У приватном животу био је толико једноставан и скроман да су мештани Меца, где је живео, више од 10 година засипали Римску курију писмима тражећи да се овај званичник постхумно прогласи „блаженим“.
†
Шуман је умро пре само 60 година. За време живота једног човека (Шуман је имао 77 година у години његове смрти), Европа не само да није поново постала хришћанска, него је себи интравенозно убризгала најотровнији коктел богохуљења, бахатости, лоповлука и незахвалности. Балансирајући између луднице и прљавог хаоса, или боље речено, комбинујући обоје, данашња Европа је самоубилачко порицање саме себе. И она нема будућност.
†
Незамисливо је колико је то било недавно и колико је неповратно нестало. Удружење за угаљ и челик првобитно су потписале Немачка, Француска, Италија и земље Бенелукса. Био је то више аристократски него демократски клуб. Белгија и Холандија су монархије, Луксембург је војводство. Извините, али Молдавија, Естонија или Украјина поред њих би изгледале смешно. Али сад је, ево, Европска унија постала „врећа“, у коју могу да стану и зека-скакач, и миш из рупе, и пискави комарац, и вук који шкрипи зубима… Врећа пуца од чудног друштва. А монархије су сад такве да се краљеви стиде својих круна и више воле да се жене стјуардесама и масажеркама.
†
Европа иде ка том страшном часу кад ће кочијаш постати пацов, а кочија – тиква. Чак и камење осећа приближавање овог часа, а само слеп или слабоуман сад може да тежи уласку у Европу.
А недавно је било наде за друге сценарије. Све је могло бити другачије. И Богородица је могла бити на застави, окружена са 12 звезда, што значи да на земљи не би било бестидне владавине Содома. И звона би звонила, позивајући људе на службе. Можда чак и од Лисабона до Владивостока.
Извор: Твитер
Сад је о томе глупо сањати. Али важно је знати да је оно што данас постоји другачије замишљено, са другим циљевима и на другим основама.
Телеграм канал прот. А. Ткачова; превео Ж. Никчевић
Наслов и опрема: Стање ствари
(Покрет за одбрану КиМ/Искра, 17. 12. 2023)
[1] Прим. СтСт: „И знак велики показа се на небу: Жена обучена у сунце, и мјесец под ногама њезиним, и на глави њезиној вијенац од дванаест звијезда.“