„Би-Би-Си“, „Гардијан“, „Дејли телеграф“ и „Фајненшел тајмс“ само су нека од општила у Енглеској која добијају новац од „филантропских“ организација у власништву милијардера, каже у свом извјештају новинар Бен Пајл
Насловница извјештаја Бена Пајла из новембра 2023.
Енглески лист Гардијан објављивао је током 2021. године низ огласа у којима је тврдио да га „не финансирају милијардери“, и да „нам подршка читалаца пружа независност да бисмо моћнике могли позивати да полажу рачуне“. Можда не баш све моћнике. Гардијан има подршку једног броја филантропских организација милијардера, укључујући Европски климатски фонд и Фонд породице Рокфелер. Према истраживачком новинару Бену Пајлу, само грант од дванаест милиона долара који је Гардијан добио од Гејтсове фондације одговара износу од сто шеснаест долара по читаоцу његовог штампаног издања.
Овај податак садржан је у сензационалном и далекосежном Пајловом извјештају који открива изузетан утицај који је неколико пребогатих појединаца у скорије вријеме стекло у усмјеравању јавне политике по многим политичким питањима, укључујући медицину, климу и нулту емисију угљеника. Финансирање општила главног тока игра велику улогу у руковођењу јавном политиком, а у питању су вртоглави новчани износи. Као и димни облаци стварани да прикрију размјере тих субвенција. Пајл примјећује да иако је Гардијан објављивао бројне текстове критикујући утицај „мрачног новца“ и недостатак јавног увида у финансирање организација грађанског друштва политички позиционираних десно од центра, ни сам Гардијан ни његови бројни финансијери не откривају сопствене изворе финансија.
Гардијанов оглас из 2021: „Нас финансирају читаоци, а не милијардери“ (Извор: Дејли скептик)
Гардијан није једино општило главног тока у Енглеској које се окористило инјекцијама готовине од стране Била Гејтса. Би-Би-Си је накупио финих педесет осам милиона долара, док су знатне износе добили и Дејли телеграф и Фајненшел тајмс.
„Грантови“ Била Гејтса медијима у Енглеској према извјештају Бена Пајла
Најновији Пајлов извјештај носи наслов „Чист“ ваздух, прљав новац, погана политика. Средиште његове пажње представља „велика лова“ која стоји иза политике да се укину возила на природна горива и панике о загађењу ваздуха у Енглеској. Суштина је закључак да су неколико „филантропа“ стекли „изузетан утицај“ у свјетским организацијама попут Уједињених нација и Свјетске здравствене организације, и да њихов интерес усмјерава научна истраживања и невладине организације свих врста. Притом искључују шире друштво и подстичу и често спроводе оно што нема подршку грађана.
У Лондону се градоначелник Садик Кан налази на челу Групе C40 градоначелника свијета. Уз подршку милијардера попут Мајкла Блумберга, та група промовише разне промјене уобичајеног начина живота које ограничавају исхрану, могућности путовања и многе личне слободе. Она тврди да „представља више од осамдесет два милиона људи из разних области широм свијета и петину свјетске привреде“. Пајл примјећује да није ни најмање вјероватно да је осам милиона становника Лондона икад и чуло за C40, да не говоримо о томе да би прихватило радикалне визије реорганизације сопствених живота.
Све то могуће је јер су обилато финансиране зелене организације радиле на стварању консензуса у свим странкама. На локалу, наставља Пајл, званична политика по питању загађења ваздуха наметнута је становништву без одговарајућег демократског поступка.
С енглеског посрбило, скратило и опремило: Стање ствари