Израел је веома често пројекциона површина или нека врста заобилазне комуникације. То значи да се изражавају антисемитске предрасуде, огорченост или мржња према Израелу: такозвана критика Израела, каже Хизарџи
Фото: Picture-alliance/NurPhoto/A. Widak
Од напада Хамаса на Израел, у Немачкој је повећан број антисемитских инцидената. Експерт Дервиш Хизарџи у интервјуу за јавни сервис АРД објашњава где почиње антисемитизам и како му се може успешно супротставити.
АРД: У Немачкој је последњих дана исписано много антисемитских графита. Било је навијања за Хамасов терор, право Израела на постојање доводи се у питање на демонстрацијама. Годинама сте посвећени борби против антисемитизма у Берлину. Како сте доживели последњих неколико дана овде?
Дервиш Хизарџи: Протеклих неколико дана сам доживео као најгоре и најизазовније од када сам се укључио у борбу против антисемитизма, а томе има већ 20 година. Слике из Израела у суботу ујутру прошле недеље такође су биле најбестијалније и најбруталније које сам икада доживео. Никада, заиста никада, нисам видео своје пријатеље Јевреје овде у Берлину, али и другде, тако уплашене, тако несигурне и тако очајне. Ово је апсолутно нова димензија.
Интерсепт: Аксел Шпрингер наложио да се у вестима његових медија умањују палестинске жртве
Након напада Хамаса на Израел, у Немачкој су одржани и антиизраелски протести. Зашто се то догађа?
То углавном има везе са чињеницом да смо веома разнолико друштво. Имамо људе и јеврејске и муслиманске вере, имамо људе израелских и палестинских корена. То је део стварности, део промена. Ми смо разнолико друштво и овде живе људи са биографским карактеристикама, али и везама с другим местима у свету у којима постоје сукоби.
Али, где почиње антисемитизам?
Антисемитизам почиње када људи генерално и суштински мрзе Јевреје зато што су Јевреји. Непријатељство према Израелу је такође облик антисемитизма. Израел је веома често пројекциона површина или нека врста заобилазне комуникације. То значи да се изражавају антисемитске предрасуде, огорченост или мржња према Израелу: такозвана критика Израела. Међутим, антисемитизам и непријатељство према Израелу су раширена појава у Немачкој и то мора веома јасно да се каже. Одобравања антисемитизма повезаног с Израелом у Немачкој има у више од 40 одсто случајева. Могло би се отприлике рећи да скоро сваки други човек у овој земљи има проблематичан однос према томе.
Извор: Политика
Дебата се сада води и о „увезеном антисемитизму“. Колико је антисемитизам распрострањен у мигрантским заједницама?
Морате разликовати следеће: антисемитизам који се изражава у мигрантском и муслиманском миљеу долази углавном од људи који су рођени и одрасли у Немачкој. Нису они однекуд донели овде антисемитизам. Код нас га имамо и раширен је у неким групама. А о увезеном (антисемитизму) би се могло говорити у оним случајевима када људи са собом носе идеологије из земаља из којих нам долазе.
Мислите ли да се антисемитизам на неким местима инструментализује?
Не смемо да заборавимо да се антисемитски инциденти у Немачкој не дешавају само сада, након напада Хамаса. Антисемитизам је присутан и у Њемачкој, па чак и када се не ради о блискоисточном сукобу. Велики део антисемитских инцидената корене има у десничарском миљеу. А то што политичари воле и радо говоре о антисемитизму само када се ради о муслиманима, јесте проблематична једностраност и то би могло да се протумачи као инструментализација.
Предсједник Израела Исак Херцог: За напад Хамаса одговоран читав палестински народ
Сада се позива на строже казне. Берлинске школе, на пример, могу да забране ношење одређених одевних предмета. Могу ли те мере нешто да покрену?
Када су школе у питању, мислим да не. Жеља за јаснијим контурама тражи се на погрешном месту. Не сме се заборавити да имамо посла с младима. Забране су у основи скоро увек позив на провокацију. Јасан приступ морао би да подразумева много више превентивног рада и много више могућности за сусрете и размјене, посебно у школама.
Није довољно ако политичка реакција постоји само током кризе, а онда се ускрати новац за превенцију онда кад нема кризе. Школе су место где се учи и мислим да би пре свега требало тражити педагошке излазе и решења. Коришћење забрана је као да покушавате да смирите лонац у којем ће вода да прокључа тако што стављате преко њега поклопац.
Шеф фракције Нетанијахуове партије: Побиједићемо, јер смо јачи – послије овог, Русија ће платити!
Ви и сами радите у школама, водите радионице, имате године искуства у политичком образовању. Које је најуспешније средство против антисемитизма?
У суштини, у школи је важно да озбиљно схватите групу која је испред вас. То значи да се створи атмосфера прихватања, инклузије и поштовања. У таквом амбијенту можете да наведете децу и младе да преиспитају своје проблематичне начине размишљања и ставове, и да разбију црно-бели начин размишљања. Деца и млади најбоље уче у таквим условима, а доноси спремност да се усвоје перспективе и промоција толеранције на противљење. За то је потребна емпатија. На тај начин могуће је убедити младе људе да предузму акцију против антисемитизма и непријатељства према Израелу. Лично сам то искусио више пута.
Дервиш Хизарџи (Foto: Wolfgang Kumm/picture alliance/dpa)
Дервиш Хизарџи је председник Кројцбершке иницијативе против антисемитизма у Берлину. Од августа 2019. до септембра 2020. био је повереник за борбу против дискриминације у Сенату Берлина за образовање, омладину и породицу. Од јула 2019. део је саветодавне групе повереника немачке владе за јеврејски живот у Немачкој и борбу против антисемитизма. Од 2020. је члан странке Зелени. Син је турских гастарбајтера и одрастао је у берлинској четврти Нојкелн. За свој дугогодишњи ангажман 2021. године одликован је савезним орденом за заслуге.
Наслов и опрема: Стање ствари