У једном тренутку, смрт ће доћи свакоме. И онда је бескорисно цвилити – зашто ја. Увек постоји зашто. Пригожин је савршено добро знао зашто, сматра Дугин
Извор: Искра
Ми нисмо ни приметили како смо из друштва које се кикоће прешли у народ дубоко уроњен у стихију трагедије. Неко је то већ продорно схватио у себи. Неко је на путу да схвати. Бол, жалост, туга, патња, тупи бес – ово је регистар стања нормалног човека који је уронио у структуре рата. Али и јака вера, тиха нада, сазревајућа воља, окрепљујући ум, прекаљен дух. Сама чињеница погибије Вагнерових јунака много је фундаменталнија од разлога, манипулација и нагађања око ње. Немојте расипати пажњу на детаље и верзије. Ми смо у рату, а рат значи смрт. И Пригожин је потпуно ушао у рат, предао му се. Нико не може побећи од рата. Пригожин је то разумео пре других и није се опирао. Понашао се као мушкарац. И погинуо као мушкарац. У једном тренутку, смрт ће доћи свакоме. И онда је бескорисно цвилити – зашто ја. Увек постоји зашто. Пригожин је савршено добро знао зашто.
Даша ми је једном на самом почетку Специјалне операције рекла: Пригожин је толико јак и самоуверен, смео, оштар, да се, сигурно, нико не моли за њега. То никоме не пада на памет. Хајде бар да се ми помолимо за њега…
Александар Дугин са ћерком Дарјом, убијеном у терористичком нападу (Извор: ФБ Желидрага Никчевића)
Упокоји, Господе, душу убијеног слуге Твога, Евгенија. Ти боље знаш како да поступиш с њим. Само Те молимо – нека буде воља Твоја. Али ипак, ако је могуће, опрости му. Ради Русије, Твоје земље, Твог народа, опрости… И опрости нама…
Александар Дугин
*
Евгениј је био један од оних људи којима није свеједно. Могао је да буде најуспешнији угоститељ у земљи, али је одлучио да добро ухрањен живот замени борбом против непријатеља Русије. Створио је легенду – ЧВК „Вагнер”, која је препозната на свим континентима. Од тог имена дрхте западни неофашисти, а људи добре воље широм света се због њега радују. То сам чуо од својих другова из Савеза добровољаца Донбаса, који су се у саставу „Вагнера” борили против светског зла у Сирији, Африци и на крају у Украјини.
Евгениј је био прави патриота Русије. Ватрен. Одважан. Страшан за непријатеље и незгодан за бирократе. Одлучујући о судбини земаља и народа у иностранству, он, нажалост, није приметио како је одлучио да командује већ код куће – у Русији. 24. јуна, подигавши оружане колоне против Москве, умало је покренуо грађански рат. Али, хвала Богу, на време се зауставио.
Преселивши се у Белорусију, „Вагнер” је постао још опаснији: до главног града Украјине, Американцима окупираног Кијева – 100 километара. Са Пригожиновом смелошћу, није било сумње да би дошло до победоносног похода на Кијев.
Почивај у миру, немирни јуначе! Обавезно ћемо заузети Кијев! Твоје дело неће умрети.
Константин Малофејев
*
Сећам се, пробудио сам се из вештачке коме, оба телефона су ми остала у разореном ауту, донели су ми неки нови, са готовим претплатама на десетак телеграм канала које сам увек пратио.
Отварам и одмах видим Пригожинов пост:
„Захар, ми у Вагнеру ти држимо палчеве.”
Сваки пут ми се јављао осећај да сам дужан, а да дуг не враћам. И помислим: ево, остаћу жив, и вратићу дуг. Не знам који. Било који.
Оснивач „Вагнера“ Пригожин позива Путина да прогласи крај рата: Остварили смо циљ
Кад сам седео и чекао потврду о Арсену. Кад сам чекао потврду о Захарченку.
Никад никоме не желим смрт, а ипак: зашто њихови најважнији људи умиру кобајаги, а наши – стварно?
Захар Прилепин
Опрема: Стање ствари