Изненадно приступање Србије Кримској платформи, две године по њеном покретању, уследило по сусрету Вучића и Зеленског у Атини, који је обећао да Украјина неће признати самопроглашену независност Косова
Александар Вучић и Владимир Зеленски у Атини 21. августа 2023. (Фото: Инстаграм налог Александра Вучића)
Министар спољних послова Украјине Дмитриј Кулеба поздравио је нове учеснике Кримске платформе – дискусије на којој се заговара „ослобођење Крима највероватније војним путем“, међу којима је од ове године и – Србија.
Премијерка Србије Ана Брнабић обратила се учесницима и навела да Србија поштује патње украјинског народа, али није коментарисала циљеве самита, нити је изричито осудила Русију за, како остали учесници и организатори експлицитно кажу, „агресију и окупацију дела државе“.
Изненадно приступање Србије Кримској платформи, две године након њеног формалног покретања, уследило је након сусрета председника Србије Александра Вучића са украјинским председником Владимиром Зеленским у Атини, који је том приликом обећао да Украјина неће признати самопроглашену независност Косова.
„Република Србија искрено жали због патње које је претрпео народ Украјине. Желим да искористим ову прилику да нагласим нашу посвећеност очувању међународног права, територијалног интегритета и политичке независности државе као темеља наше спољне политике. С обзиром на наша искуства, саосећамо са Украјином и украјинским народом који су били искрени пријатељи Србији. Наставићемо да посвећујемо пажњу хуманитарној ситуацији у Украјини и да пружамо помоћ Украјини. О томе сведочи и наша недавна одлука да испоручимо робу и медицинска средства, како бисмо олакшали патњу народа. Република Србија није неутрална у односу на вредности, ми у потпуности поштујемо територијални интегритет и суверенитет Украјине, што је став који конзистентно заступамо у међународним организацијама“, навела је Брнабић, додајући:
„Овом приликом желим да потврдим спремност Србије да учествује у послератној обнови Украјине и желим да нагласим нашу спремност да подржимо Украјину на европском путу делећи наша искуства.“
Присутнима се обратила и председница Мађарске, која је дошла лично. Истакла је потребу да се помогне украјинском народу, али је изнела и понуду да Мађарска буде медијатор у будућим разговорима између Русије и Украјине.
Дмитриј Кулеба је напоменуо да се број учесника Кримске платформе прошле године повећао на 60, док сада, с новоименованим државама и организацијама, броји 67 учесника.
„Част ми је да поздравим нове учеснике овог трећег самита: Бахреин, Србију, Источни Тимор, Уједињене Арапске Емирате, Дунавску комисију, УНЕСКО и Светску туристичку организацију. Наш заједнички циљ остаје непромењен: створити услове за ослобађање Крима од окупације, као и свих привремено окупираних територија Украјине“, казао је украјински министар спољних послова Дмитриј Кулеба на отварању самита Кримске платформе.
Дан раније, на Предсамиту Трећег самита Међународне кримске платформе током дискусије, украјински секретар Савета за националну безбедност и одбрану Алексиј Данилов изјавио је да ће се „ослобођење“ Крима „највероватније извршити војним путем“.
Декларација коју је у Атини потписао и Вучић: Руска агресија, подршка и захвалност Зеленском
Кијев је 23. августа домаћин трећег самита Кримске платформе.
Међу најважнијим гостима који су стигли у Украјину су литвански председник Гитанас Наусėда, португалски председник Марсело Ребело де Соуса и фински премијер Петери Орпо.
Чланови Председништва БиХ Жељко Комшић и Денис Бећировић данас су се у Кијеву састали са украјинским председником Владимиром Зеленским коме су поручили да је већи део БиХ уз Украјину.
Поводом посете Украјини Бећировића и Комшића, српски члан Председништва БиХ Жељка Цвијановић изјавила је да су ставови, које буду износили током посете, искључиво њихови појединачни, а не званични ставови Председништва нити БиХ.
Комшић је напоменуо је да добро разуме Украјину, јер је „пре двадесет година и његова земља била изложена агресији, њеном народу је ускраћен идентитет, било је и етничког чишћења, концентрационих логора и геноцида“, алудирајући на „геноцид“ у Сребреници, потврђујући самим тим да је антируска платформа и антисрпска.
У сличном тону учесницима се обратио и новоизабрани председник Црне Горе Јаков Милатовић, који је навео да му је част да се обраћа на овом самиту који „брани европске вредности које су насупрот руској агресији на Украјину“.
Хрватски премијер Андреј Пленковић такође је узео учешће у овом самиту.
Скраћивање и опрема: Стање ствари