Како се остварило пророчанство Серафима Саровског: Дуги пут из Сарова у Дивејево

Прослава поводом чудесног обретења моштију преподобног Серафима отворила је нову епоху живота хришћанске Русије

Рускиња поред иконе св. Серафима Саровског (Фото: spda/www.flickr.com)

 (Фома.ру, август 2016 

„То ће бити чудо, такво чудо, када грешна плот убогог Серафима из Сарова у Дивејево буде пренесена” – рекао је Преподобни дивејевским сестрама. Пророчанству томе, у почетку неразумљивом, суђено је било да се оствари 1. августа 1991 године, када су мошти саровског подвижника били по други пут обретене и пренете у Дивејевски манастир.

Историја пљачке

Јуна 1920. одржано је заседање Совнаркома под председништвом В. И. Лењина, на којем је била донета одлука о „ликвидацији моштију на сверуском нивоу.” На тај начин нова власт је покушала да покаже људима да су мошти само „поповска измишљотина”, саздана да би се што више људи привукло у цркве и манастире. У децембру исте године, у склопу те кампање откривене су мошти преподобног Серафима Саровскога са накнадним састављањем акта о прегледу остатака. Откривене су кости светитеља, што, међутим, није изазвало никакву реакцију верника, пошто је у време канонизације 1903. године тело свеца обретено у истом стању. Седам година касније, мошти су изнете из Саровског манастира и одвезене у непознатом правцу.

Долазак царске породице на прослављење светитеља у Сарову 1903. године

У складишту музеја

У јесен 1990. у Лењинграду, у складишту Музеја атеизма и религије, који се тада налазио у здању Казанске саборне цркве, нађени су непознати остаци, који при пријему нису уведени у музејски инвентар. Заједно са тим остацима, на једној рукавици, нађен је натпис: „Преподобни оче Серафиме, моли Бога за нас!” У децембру је комисија на челу с епископом Тамбовским и Мичуринским Јевгенијем (Жданом) и епископом Истринским Арсенијем (Јепифановим) установила, по многим знацима, укључујући и откривеним озледама на костима, да су то мошти преподобног Серафима Саровског опљачкане у совјетско доба.

Иван Босиљчић: На путу за Дивјејево

Митрополит Крутицки и Коломенски Јувеналије се присећа: „Он [Патријарх Алексије II] послао је два архијереја да се увере. А пре тога је Преосвећени Патријарх набавио копије актова при откривању моштију. И тако су наше владике, кад су им показали нађене остатке, видели да се све слаже: и бронзани крст, и неке кошчице које су недостајале јер их је за време живота преподобни Серафим изгубио кад су на напали и истукли разбојници.”

Тако се одиграло обретење моштију Преподобног. Преместили су их у специјално припремљен ковчег и почели да врше одговарајуће поклоњење.

Крсни ход

Шестог фебруара 1991. године, свете остатке су послали возом из Лењинграда у Москву. Тај догађај је прошао без званичног обавештења – нико ништа није објавио, али на испраћају преподобног скупио се велики број верника. Већ на Московској станици „толико пуно људи је изашло на перон, да је укрцавање на воз постало проблематично – подсећа се митрополит Истрински Арсеније – […] и одлично се сећам када се воз с моштима Серафима покренуо, сви који су били на станици пали су на колена.“

У Москви су мошти у пратњи крсног хода пренете у Богојављенску саборну цркву. Ту су се налазиле од фебруара до јула 1991. Двадесет трећег јула почео је величанствени крсни ход из Москве у Дивејево, који је предводио Патријарх Алексије II. Мошти светитеља су провезли у комбију кроз Богородск, Орехово-Зујево, Владимир, Богољубово, Гороховец, Вјазњики, Нижњи Новгород и Арзамас. У великим градовима вршиле су се литургије, молебни, беспрестано су појани акатисти свецу. Свуда су људи прилазили комбију – у сусрет Серафиму.

Долазак моштију светог Серафима Саровског у Дивеjево 31. јула 1991. године (Фото: Роман Јаровицин)

„На пут је изашло много људи – са барјацима, крстовима, цвећем и иконама – сећа се учесник тих догађаја митрополит Арсеније – изашли су да се поздраве са преподобним Серафимом! Кад оно – пљусак! И одједном, кад су видели нашу поворку, сви ти људи, упркос потоцима воде, спустили су се на колена!” Митрополит Јувеналије: „Дознавши да мошти доносе у Владимир, у Ногинск, у Орехово-Зујево, […] људи су кренули као лавина и више километара на киши певали „Христос воскресе”. Понекад се поред пута скупљало толико људи да је Патријарх благословио непланирана заустављања, да би верници могли да се поклоне вољеном светитељу.

Повратак кући

Тридесетог јула 1991. године, уочи празника преподобног Серафима Саровског, његове мошти су се вратиле у полуразрушени Дивејевски манастир. Митрополит Јувеналије се сећа: „Када смо коначно после недељу дана стили на места подвига Преподобног, Свјатејши Патријарх (Алексије II) је рекао: „Окренута је још једна страница Дивејевског летописа”. Тридесет првог јула у 15:00 Патријарх је заједно с другим епископима отпојао акатист свецу, а затим одслужио свеноћно бденије у Саборној цркви Св. Тројице Дивејевског манастира (једина грађевина која је до тог тренутка некако обновљена). Ујутро, после завршетка позне литургије, коју је Патријарх одслужио под отвореним небом, извршен је молебан с крсним ходом око саборне цркве. Затим су ковчег са моштима унели у храм, где до данашњег дана почивају код северног стуба. Тако се завршио десетодневни крсни ход, без преседана по броју учесника.

Патријарх Алексије Други предводи богослужење поводом другог проналаска моштију Светог Серафима 1991. године

И остварило се пророштво преподобног Серафима: „лећи ће он у Дивејеву.”

Шта се догодило?

Прослава поводом чудесног обретења моштију преподобног Серафима отворила је нову епоху живота хришћанске Русије. После дугих година атеистичких прогона, Црква је добила прилику да говори и делује отворено. Медији су активно освештавали догађаје повезане с обретењем моштију. Организација крсног хода и свих празничких дешавања добила је државну подршку. Црквена прослава која је означила нову страницу у животу Руског Православља постала је очигледна пројава општенародне солидарности. Ничег сличног том догађају од тада није било.

После преноса моштију обновљен је Дивејевски манастир разрушен у совјетско доба. Сада је то једно од јединствених места у Русији, место нашег сећања и снаге. Његово украшавање и благоустројство трају до данашњег дана. Туда свакодневно пристиже хиљаде ходочасника и туриста.

Дивејевски манастир 2016. године (Фото: Владимир Ештокин)

Дивејевски манастир 2016. године (Фото: Владимир Ештокин)

У препороду самог манастира и комеморативних места повезаних са животом преподобног Серафима активно су учествовали руководство и научници Руског федералног нуклеарног центра који се налази у Сарову.

Више од свега тај догађај је значајан по томе што су после њега многи колебљиви, утучени и сумњичави постали хришћани, о чему су касније сведочили. Захваљујући обретењу моштију преподобног Серафима Саровског они су стекли веру.

С руског посрбио: Светозар Поштић



Categories: Посрбљено

Tags: , , , ,

1 reply

  1. Слава Богу!

    11

Оставите коментар