Министар финансија Бруно ле Мер поздравио национализацију предузећа, оценивши да је државно преузимање неопходно за будућност компаније
Нуклеарни реактор ЕДФ-а у Фламанвилу (Фото: Сами ал Думи/АФП/Гети)
Француска влада је завршила национализацију највећег енергетског предузећа у земљи, ЕДФ-а.
Притом је компанија званично уклоњена са Париске берзе, наводи се у саопштењу које је у четвртак објавило министарство финансија.
Преузимање је уследило пошто је компанија претрпела рекордни губитак прошле године, са нуклеарном производњом која је пала на најнижи ниво у 34 године, преноси Бизпортал.
Лого ЕДФ-а (Фото: Дени Шарле/АФП)
Министар финансија Бруно ле Мер поздравио је национализацију предузећа, назвавши то „успехом“ и оценивши да је државно преузимање „неопходно“ за будућност енергетске компаније.
Крајем 2022, Париз је започео откуп 16 одсто удела у ЕДФ-у, нудећи око 10 милијарди евра да преузме потпуну контролу над добављачем електричне енергије који је оптерећен дугом. Француска је већ поседовала скоро 84 одсто удела у ЕДФ-у, док је 15 одсто било у рукама приватних акционара, а преосталих 1 одсто у власништву запослених у овом предузећу.
Слободан Иконић: Прича о приватизацији преосталих јавних предузећа или Вук на овцу право има
Ова европска држава, иначе, производи око 70 одсто своје електричне енергије из нуклеарне флоте од 56 реактора, којима управља ЕДФ. Међутим, већина њих се суочила са проблемима корозије који се понављају и били су или угашени или на одржавању, што је изазвало нагли пад производње електричне енергије.
Смањена производња је, потом, довела до драстичног повећања цене струје у Француској лане, приморавајући ЕДФ да купује струју на велепродајним тржиштима како би покрио мањак производње и додатно погоршавајући енергетску кризу у Европи.
Синиша Љепојевић о Блек року, Србији и ЕПС-у (Извор: Факти/Нови стандард)
Нето финансијски дуг ЕДФ-а порастао је 50 одсто, на скоро 70 милијарди долара прошле године, пошто је забележио рекордни губитак. Компанија очекује да ће овогодишња производња бити у распону од 300 до 330 терават-сати, да би се повећала на 345 терават-сати у 2024. години, што је још далеко од 380 терават-сати произведених у 2019.
Стручњаци кажу да се очекује да ће се Француска, некада извозник енергије, у великој мери ослањати на увоз електричне енергије из суседних земаља, укључујући Немачку, како би задовољила домаћу потражњу следеће зиме.
Опрема: Стање ствари
(Спутњик/НСПМ, 12. 6. 2023)
