Можда ћете рећи да Ђоковић има више побједа у међусобним дуелима с Федерером. Али то није битно, јер су врхунац достизали у различито вријеме – Федерер од 2004. до 2009, Ђоковић од 2011. до 2016.
Насловна страна француског спортског часописа ЛʾЕкип од 12. јуна 2023.
Сад, пошто је Новак Ђоковић освојио свој 23. гренд слем турнир (а танки су изгледи да ће Надал успјети изједначити), многи говоре да је Ђоковић највећи свих времена. Али многи се и устручавају да то кажу. Чини се да је Федерер бар подједнако добар.
Али, могу ли бројке лагати? Могу!
Djokovic: 'From the Earth to the Moon'
The cover of tomorrow's L'Équipe, inspired from the 1865 novel by Jules Verne pic.twitter.com/qOnoUshoVV
— Bastien Fachan (@BastienFachan) June 11, 2023
Рецимо да се појави играч висок три метра. Сваки његов сервис је ас. Никад не изгуби гем на свој сервис. Освоји тридесет гренд слемова. Је ли он највећи играч свих времена? Не. И сама помисао је смијешна.
Или да у сљедећих неколико година почне сљедећи свјетски рат и да већина играча буде регрутована. Али да се гренд слемови и даље играју и да неки Пера освоји тридесет њих. Је ли Пера зато највећи? Наравно да није.
Да би питање о највећем играчу свих времена имало икаквог смисла, одговор се не може дати пуким збрајањем слемова. Морају се узети у обзир и друге ствари, попут физичких предности и ко је још играо у то вријеме.
Па да тако и урадимо. Од 2019. Ђоковић је освојио осам гренд слемова. Али у том раздобљу Федерер је био престар и повријеђен да би играо у најбољој форми, и конкуренција је у цјелини била слаба. Не значи да се тих осам слемова не рачунају. Али мање вриједе.
Узмите потом у обзир физичке предности. Ђоковић нема три метра, али је изузетно брз и растегљив. Он је, како кажу, „човјек од гуме“. То је огромна физичка предност, која му омогућава да продужава поене и меље противника. Његова способност враћања сервиса и одбране, и стратега који шета противника с краја на крај терена, дио су његове величине. Али те физичке предности, истовремено, умањују величину његових достигнућа.
Можда ћете рећи да Ђоковић има више побједа у међусобним дуелима с Федерером. Али то није битно, јер су врхунац достизали у различито вријеме – Федерер од 2004. до 2009, Ђоковић од 2011. до 2016.
Можда ћете рећи да би се највећи играч свих времена могао утврдити хипотетички – претпостављањем ко би кога побиједио кад би сви били у најбољој форми. Али у међусобним утакмицама то се не може посматрати на тај начин. Можда би Федерер у најбољој форми побиједио Ђоковића у најбољој форми, који би побиједио Надала у својој најбољој форми, а Надал би можда побиједио Федерера! А можда би Кириос у свом најбољем издању побиједио сву тројицу, али због тог не био био највећи свих времена.
Спасоје Веселиновић: Новак Ђоковић не мора да каже ни реч – Иво Андрић је већ све написао
Мислим да би највећи тенисер свих времена, покушамо ли дати смисао том појму, значило ко би на свом врхунцу редовно побјеђивао друге кандидате за највећег свих времена на различитим подлогама. Од огромног значаја у том случају био би менталитет. Заједничка особина „велике тројице“ (Федерер, Ђоковић и Надал) је способност да добро играју важне поене и одрже психолошку чврстину. На крају, за оцјену ко је највећи свих времена одлучујуће би могло бити само то: ментална чврстина. Нејасно је ко је најбољи у том погледу.
Ако сам у праву, и највећи играч свих времена јесте нека функција тога, разумије се да је јалово покушати процијенити ко је највећи. Али је без обзира на то значајно и забавно расправљати о том!
Првих десет на листи најбољих тенисера свих времена (Open Era GOAT List)
Осим тога, можемо се питати и који играч најбоље у историји узвраћа сервис, ко је најбољи сервисер свих времена, ко је најдаровитији, ко игра најљепше, ко има најбољу скраћену лопту и тако даље. Све су то такође веома занимљива и знатно лакша питања.
Ако Карлос Алкараз освоји тридесет гренд слемова док су остали кандидати за највећег свих времена активни играчи, могли бисмо, вјеродостојно, рећи да је Алкараз највећи играч свих времена. Али то не морамо рећи за Ђоковића само зато што је уписао двадесет трећу рецку у гренд слемовима.
Бенџамин Брембл (Фото: Интернет страница Б. Брембла)
Бенџамин Брембл (Benjamin Bramble), професор философије на Аустралијском националном универзитету (ANU) и некадашњи тенисер у јуниорској конкуренцији
С енглеског посрбило: Стање ствари