Потребно је неке очигледне проблеме учинити још очигледнијим и на основу једног примера указати на опште место бескрупулозног односа према нашем здрављу, природним ресурсима, тековинама и будућности
Горан M. Јанићијевић (Извор: bibliotekazajecar.rs)
Упркос основаној бојазни да ће пустош након напредњачког напуштања историјске позорнице преузети неки нови колонизаторски епигони, садашња структура власти не представља нешто за чим ћемо у будућности жалити. Штета, начињена држави толико је слојевита да не постоји ни један сегмент друштва нити област, који нису доживели сопствену деградацију, чинећи, на тај начин, жалосни збир најновије српске историје.
При томе, последице неких политичких одлука толико су далекосежне да ће генерацијама наших потомака „трнути зуби“. Чини се да масовно хипнотисано бирачко тело још увек не чује мучне крике „лабудове песме“ режима, нити су свесни будућег, мукотрпног „видања рана“ житеља наше државе. Из тог разлога, чини се, потребно је неке очигледне проблеме учинити још очигледнијим и на основу једног примера указати на опште место бескрупулозног односа према нашем здрављу, природним ресурсима, тековинама и будућности. Но, кренимо редом…
Слободан Антонић: После Вучића Србија ће бити олупина (2015)
Студија случаја „Краљевица и чесме“
Међусобно повезани насловни појмови реферишу на несумњиве вредности за све житеље Зајечара као и позитивне утиске оних, који су бар једном боравили у овом невеликом граду на истоку Србије. „Краљевица“ је назив за спомен-парк шуму у јужном делу града, која, како стоји на сајту ТО Зајечар, представља „плућа града“ и обухвата 55000 квадратних метара. Некада голо ово брдо високо нешто преко 200 метара представља и спортско рекреациони центар са градским стадионом, спортским теренима, олимпијским базеном као и ски-стазом. За његово пошумљавање као и за урбанистичку профилацију града и бројне друге добробити заслужан је градоначелник Милан Миљковић (1921-1929). Споменичко наслеђе чине одбрамбени бастиони, „римске степенице“, споменик учесницима Тимочке буне (са скулптуром Антуна Аугустинчића) као и споменик страдалим грађанима у одмаздама Трећег рајха (дело Владимира Величковића). Право говорећи, за време првог мандата садашњег градоначелника Бошка Ничића уређена је ски-стаза на Краљевици и уграђен ски-пас. У подножју Краљевице завршава се изградња монументалног стадиона.
Краљевица је и место на којем су крајем XIX века, зарад снабдевања одбрамбених бастиона питком водом, подигнуте и прве две јавне чесме, посвећене краљу Александру Обреновићу и краљици Наталији. Повест о градским артерским чесмама, којих је данас преко тридесет такође је повезана са градоначелником Миљковићем. Кратко објашњење феномена може се наћи на страници BBC News na srpskom:
„Na prostoru današnje zaječarske kotline, ulegnuća u tlu omeđenog sa više strana, pre više miliona godina postojalo je jezero – ostatak praistorijskog mora Paratetisa. Ono je formirano u geološkoj periodi – neogenu, vremenskom razdoblju koje je počelo pre oko 23, a završilo se pre nešto više od dva miliona godina. Tada su, u plitkoj vodenoj sredini, nataložene serije neogenih sedimenata – slojeva od gline, peščara i drugog materijala i stena. Voda se sa prostora današnjeg Zaječara povukla u periodu pre devet do četiri miliona godina, posle čega je zavladala kopnena faza koja još traje. Međutim, kao geološka uspomena na morsko-jezersku fazu zaječarske kotline, ostali su vodoodrživi „neogeni sedimenti“ u kojima se nalaze „vodonosni horizonti“. I upravo u tim zonama, formirale su se arterske izdani – podzemne vode koje su pod velikim pritiskom i osnova za većinu (arterskih) česama u gradu.“
Бобан Валовић крај оригиналне Спомен чесме на којој су уклесане године ратова у којима су Зајечарци гинули – 1833, 1876, 1878 и 1885. (Фото: Немања Митровић/BBC на српском)
У књизи „Зајечарске јавне чесме“, геолог др Миодраг Велојић обавештава да се на територији града налази шест водоносних хоризоната „од којих последњи на дубини од 398 до 407 метара испод површине“. Поред тога што представљају божанску и природну благодат, зајечарске јавне чесме постулирају н особиту историју задужбинарства у граду на Тимоку. На то подсећају називи чесама, који реферишу на задужбинаре: Маркова чесма, Тавкова чесма, Пајићева чесма, Јанковићева чесма. Друге су знаменоване према сопственој локацији: чесма „код два брата“, чесма хотела „Лувр“, Чесма „На острву“, чесма код „Зеленгоре“, чесма код „Кожаре“, чесма „Златна звезда“ итд. На главном градском тргу, у част изгинулим Зајечарцима у српско-турским ратовима 1833. и од 1876. до 1878, као и у балканском 1885, изграђена је Спомен-чесма са четири луле. На месту првобитне чесме, чији су делови сачувани благодарећи правовременој интервенцији етнолога Сузане Антић и малом подвигу колекционара Бобана Валовића, налази се њена достојна реплика, чијим водама и данас Зајечарци гасе жеђ. Осим тога, око чесама се скоро један век одвија особити друштвени живот, који би неки даровити књижевник знао предочити у особито штиво. Зајечарске чесме-задужбине као симбол капиталистичког хабитуса нашле су се на удару на почетку социјалистичког периода и, како је остало упамћено, једна научно-истраживачка студија о њиховом војно-стратешком значају, спасла их је потпуног затирања. Данас као и у раздобљу од краја XIX века из око 40 зајечарских чесама, према Велојићевим информацијама, свакодневно и непрекидно истече око 500 литара питке воде у минуту. Краљевица и јавне чесме, како се може закључити, представљају значајне постулате готово идиличне зајечарске свакодневице.
Чесма „На острву“, једна од тридесетак активних зајечарских чесама (Фото: Немања Митровић/BBC на српском)
Крај идиле и почетак рударења?
Зебња да би се све описане благодати могле утопити у будући рудник за експлоатацију племенитих (?) метала, разуме се – у власништву неке стране компаније, траје неколико последњих година. Свако мало, у овим крајевима појављују се неидентификовани рударско-геолошки истраживачи и отварају неке сонде, испитују терен. Власник оближњег борског рудника, кинеска компанија Zijin Mining Group не скрива амбиције ка теренском ширењу и уз дозволе надлежних органа или не, понекад се нађе и у шумама приватних власника. Основан је и рудник „Чукару Пеки“ на потпуно новој локацији. Пуцање зидова кућа и поремећај подземних вода живот становника неколико околних села (Метовница, Брестовац, Велики Кривељ, Оштрељ) учинили су неподношљивим. Најављује се експропријација и њихово расељавање (ваљда је то требало да претходи отварању нових мајдана?) међутим, проблем заштите животне средине простире се на знатно шире подручје. Борска или тзв. „Мртва река“ улива се у Тимок и загађивач нема решење за овај проблем. Након претходног гашења бројних домаћих индустрија на подручју Тимочке Крајине дошло је до краткотрајног „самоочишћења“ Црног, Белог а тиме и Великог Тимока, па су у водама наведених сливова поново виђани ракови и видре. Неке хаварије и изливање Борске реке то су озбиљно довели у питање те су се овим проблемом активно бавили активисти зајечарског Удружења „За чесме“, не слутећи да ће „мечка заиграти и пред њиховим/нашим вратима“.
Зајечарски еколошки армагедон на Краљевици?
Поред оних који су се властитим очима уверили у најновија рударско-геолошка истраживања на Краљевици, пар стотина метара удаљене од самог центра града, већина се о томе информисала на сајту „Зајечарска иницијатива“ (23. мај о. г.):
„Током претходних неколико дана, на подручју Краљевице, велики број грађана Зајечара примећује и бележи возила са ознакама компаније Зиђин, као и опрему која, по свему судећи, служи за испитивање тла у зајечарској парк-шуми. Развезани каблови, сонде и друга опрема и алати у возилима, у више наврата су уочени у претходним данима. Забринутост Зајечараца није неоснована, јер је крајем 2021. године, у јавност процурео допис (од 12. новембра 2021) компаније Balkan Exploration Mining из Београда у којем она обавештава Градску управу Зајечар, Геолошку инспекцију и Сектор за геологију и рударство Министарства рударства и енергетике – да 30. новембра 2021. почињу геолошка истраживања бакра и злата на подручју „Краљевице“ (ТМК). Увидом у мапу која се налази на сајту Министарства рударства и енергетике (gis.mre.gov.rs/smartPortal/Srbija) – јасно се види да ово подручје заиста обухвата јужни део Зајечара и простире се готово до самог Грлишког језера.“ (из којег се град снабдева пијаћом водом, прим. Г. Ј.).
Извор: Danas
Истраживања се обављају и у насељу Оскоруша, са супротне стране градског језгра и у непосредној близини природне али неуређене бање Николичево, чије воде са антисептичним дејством имају ефекат мелема за бактеријске и гљивичне кожне инфекције. Како било „кинеска окупација“ уз „благослов“ србијанских власти, како се до сада показало, не хаје много за наведене проблеме становништва. А да су ипак имали у виду све што смо у претходном излагању навели, указује решење Министарства рударства и енергетике „да се оверавају резерве подземних вода на само 8 чесама у Зајечару и да се вода ставља у категорију техничке воде.“ На апсурдност садржаја овог решења указује Бобан Погарчић, председник Удружења „За чесме“:
„Решење је практично незаконито зато што Правилник о карактеризацији подземних вода не препознаје категорију техничке воде, већ су основне три категорије: питка, термоминерална и минерална. Значи овим решењем Министарства ове наше артерске воде су сврстане у непостојећу категорију.“
То је свакако јасно и сваком лаику, чије посуде годинама пуне воде са неке од наведених чесама, које на површину долазе са дубине од 150-250 и више метара. Осим тога, готово 40 година Завод за јавно здравље Зајечар редовно мери и анализира воде са градских чесама и потврђује константност задовољавајућих својстава према стандардизованим параметрима. Према неким аматерским мерењима, хемијским и електро анализама, вода нпр. са Маркове чесме, има својства блиска високорангираним флашираним водама код нас. Но, како смо се пуно пута уверили, не постоји нити једна константна, емпиријски установљена истина, коју данашњи властодршци, као епигони светских „истиноутврдитеља“, нису у стању довести у питање.
У периоду од 1980. до 1990. у рубним деловима Зајечара подигнуто је 10 артеских чесама, већина у насељу Котлујевац, а једна од њих је и такозвана Недељкова чесма где и Миодраг Велојић точи воду (Фото: Немања Митровић/BBC на српском)
Закључак
Осим што по себи представља горући проблем, овај пример са локала указује на „методологију“ вишедеценијског „испирања мозга“ оних, који су то за право дали онима, које је савршено брига за претходно наведене. Пример је, стога, индикативан, за ширу сферу нашег друштва и, надамо се, да још увек може бити поучан. Како би свако, ко уочи неку „случајност“, био свестан да се иза те „димне завесе“ крију „пацовски канали“ (продај и бежи!). Док још није (ако није!) касно.