Ми славимо свеце који су прослављени на небу зато што су вером и добрим делима на земљи прославили свога Творца. Ми славимо свеце, а они се моле Богу за нас. То је логика наше вере и смисао наше Славе
Свети владика Николај (Извор: Епархија зворничко-тузланска)
Уместо увода
Данас Српска Православна Црква слави онога кога је отац Јустин Ћелијски звао највећим Србином после Светог Саве – Владика Николај, нови Златоуст српски, излази пред нас у пуном сјају. И никад не дође празних руку, него нам, из своје оставштине, увек понуди неку поуку, нешто ново у вечном новом Еванђељу Христовом. Овога пута пред нама је Николајева поука о значају крсне славе у Срба, објављена у „Американском Србобрану“ после Другог светског рата.
Владимир Димитријевић
Свети Николај Жички и Охридски: Срби и крсна слава
У једном немачком логору славио свог Крсног свеца српски заробљеник.
– Срећан ти рођендан! рекне му Шваба, који није знао за другу славу осим рођендана.
– Не славим ја рођендан, одговори му Србин. Ко слави свој рођендан, слави самог себе, а ми Срби славимо неког већег од нас – свеце Божије.
Да, ми славимо календарске свеце, који су прослављени на небу зато што су својом вером и добрим делима на земљи прославили свога Творца. Ми славимо свеце, а они се моле Богу за нас, и „Бог чини по вољи, онима који Њега љубе“. (Св. Писмо). То је логика наше вере и смисао наше Славе.
– Тако и ја објашњавам мојој деци, говораше ми једна старица Личанка, сада око шесдесет, но увек снажна и светла. – Ево удова она је одгојила седмеро деце, сада већ ижењени и удомљени. „О нашем Светом Ђурђу, сви они дођу к мени, да заједно прославимо. И ја им онда објашњавам славу, како сам чула од нашег духовника у Лики. Колач преставља Богородицу. Свећа преставља Христа, који се родио из Богородице и који је рекао: „Ја сам свјетлост свјета“. Зато се и пева: Исаија ликуј! Јер је Исаија прорекао, да ће се Христос родити из девојке и засијати свету као светлост свеће у хлебу. А жито преставља нас живе, који славимо и сву множину наших умрлих предака и сродника, који су славили истог свеца, Светог Ђурђа. Да би умрлим било лако у оном свету, а нама на земљи здравље и поштење.
На слави је главно молитва, а јело и пиће је част гостима и милостиња сиромасима.
Фото: CC0/Википедија/Горан Анђелић
Један Солунац причао ми:
– Мој каплар наговорио ме, да не славим Крсну славу. Вели ми: Славио је и Лазар на Косову, па му није помогло.
– Као да ме маљем ударио. И ја престанем и са славом и са молитвом. Али срећом једнога дана наврати к нама војвода Мишић, па упита мене:
– Коју славу славиш, јуначе?
– Ја му кажем, али испричам зашто сам престао славити. На то ће рећи велики Војвода:
– Погрешио је твој каплар. Јер заиста, ако је иком од Срба Крсна слава помогла, то је Цару Лазару. Он се посветио, и више је познат, опеван и прослављен, него његов крсни светац, пророк Амос. А што је битка на Косову изгубљена, није кривица Лазарева, но једнога од његових зетова. Јеси ли учио Српску историју? Јеси ли читао Српску песмарицу?
Свети владика Николај: Три издајника у српској историји – сва тројица са именом Вук
Чувши ову паметну реч, продужи Солунац, ја поново почињем славити моје Свете Враче. И једне године о слави стајао сам у рову, у снегу, у борби. Куд ћу и шта ћу? На што да ставим хлеб и свећу? Ја ставим таин на прса погинулог друга крај мене а свећу прилепим на његово чело, прекрстим се и рекнем: Опрости брате, нека су Свети Врачи на помоћ мени и твојој души!
Приредио: Владимир Димитријевић
Опрема: Стање ствари