После обарања „невидљивог“ током агресије НАТО 1999. године америчко ратно ваздухопловство повукло је из оперативне употребе „ноћне јастребове“
Транспарент на Тргу Републике у Београду: „Извините, нисмо знали да је невидљив“ (Фото: Str/AП/Шатерсток)
Пре тачно 24 године, у блатњаве њиве сремског села Буђановци срушен је амерички „невидљиви“ бомбардер Ф-117 „најт хок“ (срб. „ноћни јастреб“) који је представљао понос америчког ратног ваздухопловства, и летелицу око које су се испредале приче из домена научне фантастике.
Захваљујући примени „стелт“ (stealth, енгл. прикрадајуће, нап. СтСт) технологије, која је у то време представљала једну врсту мистерије, напредног нападно-навигацијског комплекса и високопрецизних авио-бомби велике разорне снаге, овај авион био је права енигма за велики број војних стручњака и новинара, чију су супериорност на бојном пољу у „инспиративним“ текстовима неретко поредили са НЛО.
После успешне борбене примене у ратним операцијама Војске САД у Панами, и посебно Ираку, америчка команда је ове авионе ангажовала и у НАТО агресији на СР Југославију.
Ове летелице су имале задатак да гађају земаљске циљеве Војске Југославије од стратешког значаја, командна места, системе везе, радио чворишта, али и индустријске објекте и елементе критичне инфраструктуре. За ту сврху ангажоване су једна или две ваздухопловне ескадриле у којима се налазило 22-25 авиона овог типа.
Према званичним подацима Војске САД овај авион је у Ираку остварио готово 1300 борбених полетања где је употребљено око 2000 тона убојних средстава са оствареном стопом прецизности од чак 80 одсто. О фреквенцији употребе ових авиона у укупној суми ваздушних удара на ирачке положаје сведочи податак да је групација од 42 „стелт“ бомбардера Ф-117 која је чинила једва 2,5 одсто ангажованих ловачко-бомбардерских ефектива коалиције, остварила 31 одсто напада током првих 24 часа. Упркос масовној употреби ових авиона у уводном делу кампање, када је противничка ПВО нетакнута, нису регистровани губици нити оштећења ових летелица.
На бази богатог искуства стеченог из рата у Персијском заливу Команда америчке војске је са огромним самопоуздањем решила да ове летелице употреби и у НАТО агресији против СР Југославије.
Американци су сматрали да ПВО Војске Југославије у квалитативном смислу није ништа бољa у односу на ирачку ПВО, као и да су дугогодишње санкције узеле маха када је у питању одржавање виталних капацитета, где је и запостављање војске нарушило унутрашњу кохезију њених припадника.
Олупина поноса америчког ваздухопловства у Буђановцима (Фото: Јеленко Слатинац)
ПВО Војске Југославије се у деведесетим годинама ослањала на радарско-осматрачке системе америчке производње који су радили и сантиметарском/дециметарском режиму емитовања радарских таласа. Међутим, поред њих ту су били и времешни совјетски радари П-12 и П-18 коју су емитовали радио таласе дужине и до 2 метра. Испоставило се да су управо ови радари били кључни приликом детекције америчког „ноћног јастреба“ који је те ноћи 27. марта 1999. године сијао смрт изнад Београда.
Захваљујући обучености и сналажљивости припадника 250. ракетне бригаде ВЈ, тачније њеног 3. ракетног дивизиона размештеног у ширем рејону Београда, ракетом лансираном из ПВО система С-125 „нева“ успешно је погођен и оборен Ф-117.
Према сведочењу оператера на овом систему осматрачки радар је открио Ф-117 на даљини од 23 километра, након чега је по њему дејствовано са две ракете, од којих је једна нашла пут до свог циља.
Контроверзни и недокучиви „ноћни јастреб“ срушен је ватром са земље, а сам догађај је имао снажан утицај на његову даљу судбину.
Америчка војска се убрзо суочила са проблемом неконтролисаног одлива војних тајни првог приоритета, што је био резултат обарања „невидљивог“ бомбардера од стране југословенске ПВО. Неслужбено, витални делови обореног авиона су дошли у руке руских и кинеских ваздухопловних специјалиста. Ова сазнања су употребљена за развој њиховог ваздухопловног програма ловаца пете генерације, али и за модификације и даљи развој ракетних ПВО система и радарско-осматрачких станица различитог типа.
Све ово је проузроковало да америчко ратно ваздухопловство повуче из оперативне употребе „ноћне јастребове“.
Слободан Ђукић
Наслов, скраћивање и опрема: Стање ствари
Categories: Гостинска соба
Срби су га оборили, ко би други то могао. Јер „Бој не бије свијетло оружје но бој бије срце у јунака.“
Parola 27 marta 1999 godine glasila je :
Izvinite nismo znali da je NEVIDLJIV. (fantom).
NE vidljiva parola 27 marta 1999 godine i posle glasila je :
Izvinite a šta je sa VIDLJIVIMA.(fantomima).
Parola 27 marta 1941 godine glasila je :
Bolje grob nego rob.
NE vidljiva parola 27 marta 1941 godine i posle glasila je :
I grob i rob.
Parola maja 1945 godine glasila je :
Život damo Trst ne damo.
NE vidljiva parola maja 1945 godine i posle glasila je :
Život i Trst damo.
Parola juna meseca 1945 godine glasila je :
Tuđe nećemo svoje nikome ne dajemo.
NE vidljiva parola juna meseca 1945 godine i posle glasila je :
Tuđe nećemo a bogami svoje rado dajemo.
Parola 1 decembra 1918 godine glasila je :
Brat je mio ma koje vere bio.
NE vidljiva parola 1 decembra 1918 godine i posle glasila je :
Brat je mio samo ako Srpske vere nije bio.
Parola novembra 1918 godine glasila je :
Mi volimo Francusku onako kako ona voli nas.
NE vidljiva parola novembra 1918 godine i posle glasila je :
Mi volimo Francusku iako ona NE voli nas.
Parola maja meseca 1980 godine glasila je :
Druže Tito mi ti se kunemo da sa tvoga puta ne skrenemo.
NE vidljiva parola maja meseca 1980 godine i posle glasila je :
Druže Tito mi ti se kunemo da iako smo skrenuli sa uma da sa tvoga puta ne skrećemo.
Parola maja meseca 1991 godine glasila je :
I Srbija i Svet.
NE vidljiva parola maja meseca 1991 godine i posle glasila je :
NI Srbija NI Svet.
Parole od 2001 godine pa do dan DANAS u
Majci Srbiji i Prestonici su svakodnene i
VIDLJIVE i VIDE se kako na ulicama tako i u
štampi i televizijama a posebno na malim ekranima koje se drže u rukama kao da se želi i hoće ponoviti još jednom 27 mart 1941 godine a parole glasile su :
Bolje grob i rob u EU i NATO.
Brat/sestra/ono je mio ma koje DUGINE boje bio.
Tuđe hoćemo svoje rado dajemo.
Mi volimo Anglosaksonsce onako kako oni ne vole nas.
NE vidljiva parola od 2001 godine i posle glasila je :
Bolje TUĐE nego SRPSKO.
Izvinite nismo znali da su ( ne ) VIDLJIVE parole fantomske.
Izvinite nismo znali da je TANKA nit između
VIDLJIVIH I NE VIDLJIVIH parola.
Izvinite nismo znali da je za OBE potreban samo i isključivo SRPSKI RODOLJUBNI VID.
Izvinite nismo znali da posle izgubljenog
VIDA nastupa vreme NEVIDA.
Izvinite MNOGO se IZVINJAVAMO.
Što NE vidimo ONO što TREBA uvek da
VIDIMO na VREME.
Da ponovo ne bismo trebali da VIDIMO ono što smo pre mnogo puta izgubili iz VIDA.
SRPSKOG.