Чак и да ме стрељају. Не бојим се смрти. Нисмо овде због нереда, нити због револуције, пустите нас да се молимо онако како хоћемо, како смо научени, поручио митрополит Павле
Кијевско-печерска лавра
Апокалипса почиње од Украјине, изјавио је старешина Кијевско-печерске лавре митрополит Павле коментаришући одлуку украјинских власти да до 29. марта протерају више од 200 монаха канонске Украјинске православне цркве (УПЦ) из манастира.
Митрополит је нагласио да се монаси не плаше погубљења и да намеравају да бране ову светињу до последњег.
„Апокалипса почиње од Украјине. Овде су велике светиње, Кијев се назива другим Јерусалимом, наша света Русија, Украјина и други градови покривени су моштима светитеља Божјих“, рекао је поглавар Кијевско-печерске лавре, преноси руски портал „Ридовка“.
Кијев: Монаси УПЦ морају да напусте Кијевско-печерску лавру до 29. марта; РПЦ: Врхунац безакоња
Према речима митрополита, људи који се облаче у свештенике, који сањају да оскрнаве све што могу, оскрнавили су Успенски и Трпезни храм, али, додао је, верни украјински народ ће бранити своја права и светиње до последњег.
Позвао је вернике да долазе у цркву и да бране своју веру по сваку цену, јер, како је рекао, „ђаво не може да поднесе када се верници моле, па чини све да прекине молитве“.
Украјинске власти су, како наводи,“унуци вођа Октобарске револуције“, који су спроводили репресију против православља.
„Чак и да ме стрељају, не бојим се смрти. Нисмо овде због нереда, нити због револуције, пустите нас да се молимо онако како хоћемо, како смо научени“, рекао је митрополит.
Митрополит Виничке епархије канонске УПЦ Варсонофиј саопштио је да је на територију Кијевско-печерске лавре без икаквог упозорења и најаве стигла комисија у проверу лавре.
„Дошли су у инспекцију без икаквих документа и упозорења свештенства. Заједно са владиком Павлом написали смо апел о кршењу законских процедура. Упутили смо и позив нашим верницима да се усрдно моле и заузму нашу заједничку светињу, коју желе противправно да одузму монасима Лавре“, написао је он на Фејсбуку.
Око лавре се окупио верни народ, како би пружио подршку и исказао неслагање са одлуком кијевског режима.
Генерални директор Националног резервата Кијевско-печерске лавре, који је подређен Министарству културе Украјине, у петак је саопштио да монаси лавре канонске УПЦ морају да напусте манастир до 29. марта због раскида уговора о закупу.
„Упозоравамо на раскид уговора 29. марта 2023. године. У циљу спровођења поступка пријема и преноса државне имовине, манастир мора да предузме мере за ослобађање објеката и имовине који су државна својина и налазе се на нашој територији“, наводи се у саопштењу објављеном на сајту манастира.
Данас је портпарол руског председника Дмитриј Песков рекао да је Кремљ забринут због протеривања монаха Лавре и да је такав однос према представницима цркве недопустив.
Портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова приметила је да САД, које обично одмах реагују на верско угњетавање, не примећују прогон УПЦ.
Патријарх московски и целе Русије Кирил обратио се верским вођама и међународној заједници, рекавши им да „учине све могуће напоре“ да спрече протеривање монаха Украјинске православне цркве из Кијевско-печерске лавре и принудно затварање манастира.
„Жалосно је што се поштовање демократских норми, европски пут развоја, поштовање људских права и слобода које промовише државни врх Украјине данас газе на најужаснији начин“, наводи се у поруци патријарха која је објављена на сајту Одељења цркве за везе са јавношћу Московске патријаршије.
Украјинске власти су 2022. године организовале највећи талас прогона УПЦ у новијој историји земље. Позивајући се на њену повезаност са Русијом, власти у Украјини одлучиле су да забране деловање УПЦ, а парламенту је поднет предлог закона о укидању ове канонске цркве.
СБУ је почела да отвара кривичне поступке против свештенства УПЦ, да спроводи „контраобавештајне активности“ – претреса епископе и свештенике у црквама и манастирима, укључујући Кијевско-печерску лавру, тражећи доказе о „антиукрајинским активностима“.
Иначе, још није познато шта власт намерава да уради са Кијевско-печерском лавром, а спекулише се и да би могла да постане музеј.
Опрема: Стање ствари
Categories: Вести над вестима
Недостаје један битнији део (чак га се и РТ стиди – али СтСт нема разлога за то).
https://www.youtube.com/watch?v=wQYE3dE45z8
„Ми уважавамо свога председника, љубимо своју Владу и своју земаљску отаџбину…“, објављује Митрополит Павел.
Други монах (игуман или архимандрит, судећи по спољашњости) каже: „Мени је Бог открио, још пре избора, да ће председник бити Владимир Зеленски. И ја сам то свима рекао, и сва братија манастира и сви парохијани, сви су се молили да Владимир Зеленски буде председник. И сад га молим: пошто смо се ми за њега молили да он постане председник, да сада нашој Лавру не чини неправду, него да је заштити“.
Тако то бива. Када нису прекинули општење са јеретичким московским (КГБ) патријарсима када је то канонски било основано и нужно (када су ови званично увели интеркомунију са папистима 1969, када су ступили у Шамбезијску и Баламандску унију са монофизитима и папистима, када су изјављивали да православни и муслимани имају једног истог бога творца којем се моле…), прекинуће га онда када ватра догори до њихове преосвећене гузице – без канонског основа (гузица је седална основа, не канонска, и ватра под гузицом се не помиње у Крмчији). И цвилеће за милост – пред сатанистом којег су измолили у Бога, заклињући му се на верност. Али издајнике нико не цени, сатанисти понајмање.
Слично се десило, авај, и владици Артемију. Иако је знао и констатовао да је екуменизам јерес-свејерес, није прекинуо општење са јеретицима, када и како свети Оци и све Предање Цркве налажу да се чини – док није екумечка заиграла и на његовим вратима. Односно док није дошла да њему особно поломи кичму. До последњег дана пред Сабор који га је осудио (новембар 2010.) изјављивао је како је „Светом Архијерејском Сабору одан“, на дан пред Сабор у званичном писму Патријарха и браћу епископе позива да га „врате на трон ЕРП, чиме би се вратили мир и јединство у СПЦ на духовну радост и задовољство свештенства, монаштва и целокупног нашег народа“. А тек након што га је Сабор, на кога је сам апеловао, осудио и лишио чина, он за владику/монаха Артемија постаје „разбојнички“ (да га је вратио у „мир и јединство“ са јеретицима, то би била „духовна радост и задовољство“ целе Цркве и целог народа). Више од месец дана после сабора (крајем децембра 2010), он по први пут Патријарха и друге неименоване епископе оптужује за „јерес“ и наводи да се од Патријарха одваја на основу 15. правила Прво-другог Сабора, због јереси екуменизма („која је свејерес од самог зачетка свога“ – навод из објаве).
Наравоученије: ко игра за себе (и ка гебе, или дебе), а занемарује догматику, завршиће каријеру са нижеразредним И-КУ (и уз то са нижеразредним М-КУ, moral quotient).
Ал’ ‘ајде архијереји и монаси, они су ионако све ставили на коцку, ва банк – али шта ће јадни и недужни народ који залута за њима, блажено дезоријентисанима?
Поштовани @Евсевије,
Имал’ ико да ваља?
Да је православан 100 процената?
Где је црква у коју да одемо да се Богу помолимо, а да то буде по сваком правилу, уредби, тумачењу?
Да ли је то нека Истински Истинска Православно Православна Црква?
Али, која је и где је? Ко су јој свештеници и архијереји? А где су и ко су верници?
Па да их упознамо, да се придружимо, ако нас буду хтели овако никакве!
А да ли знате да је пет православних свештеника војних руских погинуло у Украјини за годину дана?
И још да питам, да ли су Вам јасне ремификације опсадног стања у коме се налазе верни народ народ и свештенство у Кијеву (на пример)?
У масовном логору који је сам сотона припремио, тамо где укронацисти масакрирају цивиле а заробљене (Русе) на крст разапињу и живе спаљују?
А за Владику Артемија, шта још рећи? Грешио је он не због оданости СПЦ Синоду, како доликује србском владики, а што му Ви замерате, него упавши у мрежу прекоатлантских мешетара. Надајући се неком добру из САД (“С” је за “содомске”). Да би га његова домаћа браћа у блато бацила и прогнала…
Црква је по свом бићу саборна, дакле сабирна, јер окупља народ, органски и суштински, у јединству вере. Оне вере коју нам је открио сам Господ Исус Христос, његови свети Апостоли, и живи сведоци (мученици) вере кроз све векове.
Па ако се лађа Цркве понешто и урушила, нека једра покидала и весла саломила, још увек плови према луци Спасења.
Или Ви сматрате да је другачије? То јест, да ли ваља сићи са тог брода у неки чамац кога ће разбити први талас? Па онда са чамца се дохватити даске која још плута? Да ли је то сигурнији пут ка Спасењу? И по којим то канонима?
Питања нису просто реторичка, па ако бисте на неко одговорили, замолио бих да то буде на оно прво.
Свако добро у Господу Вам желим.
Ех, брате Доне, много питања, и много тешких. Али, ‘ајд’ да пробам.
„Има л’ ико да ваља? Да је православан 100 процената?“
Само Бог зна ко ваља. А ако ћемо да будемо православни, па да верујемо Писму и Предању Цркве, онда је овако: „Господ с Небесе приниче на сини человјеческија, видјети ашче јест разумјевајај или взискајај Бога. Вси уклонишасја, вкупје некључими биша, њест творјај благостињу, њест до јединаго!“ (Псалам 13). То јест, сви смо грешни, свима предстоји покајање до смрти, и само се Милошћу можемо спасти, не својом „православношћу“. Чак ни када је стопроцентна – јер је “сујетно спасеније человјеческо”.
„Где је црква у коју да одемо да се Богу помолимо, а да то буде по сваком правилу, уредби, тумачењу?“
Где су два или три Христова сабрана у име Истине и Правде, тамо је и Христос посред њих, и црква-храм – место молитве обећано Господом: „Долази час, и већ је ту, када ће се истински богомољци клањати Оцу у Духу и Истини“. Када могнеш да видиш Духа, моћи ћеш да видиш и то место. И да га покажеш другима.
„Да ли је то нека Истински Истинска Православно Православна Црква? Али, која је и где је? Ко су јој свештеници и архијереји? А где су и ко су верници? Па да их упознамо, да се придружимо, ако нас буду хтели овако никакве!“
Искрено верујем да не желиш да их упознаш. И не мислим да грешиш у томе.
„А да ли знате да је пет православних свештеника војних руских погинуло у Украјини за годину дана? И још да питам, да ли су Вам јасне ремификације опсадног стања у коме се налазе верни народ народ и свештенство у Кијеву (на пример)? У масовном логору који је сам сотона припремио, тамо где укронацисти масакрирају цивиле а заробљене (Русе) на крст разапињу и живе спаљују?“
Да, нешто знам о томе. Али знам и шта су србски епископи, свештеници и монаси чинили у аналогној, само мноого крвавијој ситуацији 1941. у НДХ. Нико од њих није изјављивао како цени Павелића, исповедао како воли своју Владу (Павелића, Кватерника, Будака, Артуковића…), и своју домовину, слободарску НДХ. А који јесу, то нису били Срби, него жалосници који су се одрекли и себе и своје Вере, изјавивши лојалност и љубав ватиканским сатанистима, и изгубили душу.
„Црква је по свом бићу саборна, дакле сабирна, јер окупља народ, органски и суштински, у јединству вере. Оне вере коју нам је открио сам Господ Исус Христос, његови свети Апостоли, и живи сведоци (мученици) вере кроз све векове.“
Да, прецизно речено – саборна и сабирна. Постоји Црква, и њен „тамни двојник“ (Сергеј Фудељ).
Црква је Једна, Света, Саборна и Апостолска. Црква-двојник је јадна, светска, сабирна и апостатска. Прва је свети сабор у истини. Друга је несвети сабирни центар у лажи.
Веру у екуменизам („покрет ка јединству свих хришћана“) није нам открио ни Господ, ни Апостоли, ни Сведоци Вере. Који се сабирају у екуменизму, они су деца кнеза екумене, кнеза овога света. Београдска патријаршија је званична филијала Светског савеза Цркава, његов „органски део“, уд тела антихристовог.
„Па ако се лађа Цркве понешто и урушила, нека једра покидала и весла саломила, још увек плови према луци Спасења.“
Није проблем хаварија на броду, проблем је што је брод на курсу ка Антихристу (180° промашен), бок о бок са ватиканском галијом (и целим легионом ситнијих пирата из Светског савеза Цркава). И нарочито је проблем то што се Антихристова лука зове луком Спасења. Додатни проблем је што је кормило чврсто у рукама Антихристових службеника и претеча, командни мост окупиран, а разглас држи сам Сатана, оглашавајући се, између секвенци умирујуће духовне музике, хипнотичким гласом разних ДБ Бокана, и понављајући мантру: „Сви уз Мајку Цркву! Раскол ни мученичка крв не може опрати! Без послушања и смирења нико се неће спасти!“. На палуби и у потпалубљу, по ревнитељским кулоарима, исто понављају и православни говорници (Владимири Димитријевићи…), притом наглашавајући да се запуше уши на оно што бокани говоре са разгласа. А свештеницима који тихо зборе истину јавно се обећава да ће бити бачени у потпалубље и свезани у ланце (прота Михаило Смиљанић).
„Или Ви сматрате да је другачије? То јест, да ли ваља сићи са тог брода у неки чамац кога ће разбити први талас? Па онда са чамца се дохватити даске која још плута? Да ли је то сигурнији пут ка Спасењу?“
Не ја, него Оци Цркве, говорили су да Црква није једна лађа, него флотила. Па ако и већина лађи окрене курс ка западу, увек ће остати понека бродица која не плови тамо. Да, ризично је и тешко препловити пучину овога еона у малој и крхкој барки, али ко је обећао да ће спасење бити лако? А да ли ће лађицу којој у једра дува Дух Свети преврнути и „разбити први талас“, то не зависи од наше наутичке прогнозе. Уосталом, и маловерни Петар је кренуо да тоне када је почео да не верује (својим очима), па те у потпуности разумем.
„И по којим то канонима?“
Заповест Господња: „Не упрежите се у исти јарам с неверницима; јер шта има праведност са безакоњем; или какву заједницу има светлост с тамом? Какву сагласност Христос са Велијаром? Или какав део има верни са неверником? Зато изиђите из њихове средине и одвојте се, говори Господ, и не дохватајте се нечистог, и Ја ћу вас примити. И бићу вам Отац, а ви ћете бити Моји синови и кћери“ (2.Кор.6:14-18).
Канон Светог Духа: „Не знате ли да коме предајете себе за слуге у послушност, слуге сте онога кога слушате: или греха у смрт, или послушности у праведност“ (Римљанима 6:16).
И још један: „Чувајте се оних који изазивају спотицања противно учењу којем сте се ви научили, и уклањајте се од њих“ (Рим.16:17).
Канон Цркве: „Заповедамо да се клирици који једнако мисле са православним и Васељенским саборима, ни у ком случају и ни на који начин не подчињавају епископима који су одступили или одступају од Православља“ (3. канон Трећег васељенског Сабора).
Канон отачки: „Бежите од јереси као од огња који спаљује” (Климент Римски, Апостолске Установе).
И још један: „Сваки који говори мимо онога што је установљено, макар био и достојан по вери, макар постио, макар и девство чувао, чак и ако би знамења чинио и пророковао, нека за тебе буде као вук у овчјој кожи, који дејствује на погибао оваца.“ (Игњатије Богоносац).
И још један: „Послушник је дужан да чини послушност само ако поуздано зна да је његов духовни отац причасник Духа Светога, да се не би нашао у повиновању човеку (тј. вољи која није Божја) уместо Богу“ (Симеон Нови Богослов).
И још један: „Ако власт наређује нешто супротно Божијој вољи – не слушајте власт“ (Августин).
Довољно? Ако је нека реч нејасна (уклањајте се, изиђите, ни на који начин се не подчињавајте, бежите, не слушајте…), могу се потрудити да накнадно дојасним, и додам још поткрепљујућих канона.
И ја теби, мили брате, свако добро призивам, искрено.