Према часопису „Форбс“, нето вредност којом располаже ова породица данас прелази 500 милијарди долара. Они контролишу више од 25 банака и инвестиционих компанија широм света
Дејвид Ротшилд (Фото: globallookpress.com)
Породица Ротшилд планира да своју водећу инвестициону банку „Ротшилд енд ко“ претвори у приватну. Овај потез, како је недавно пренео „Фајненшел тајмс“, долази у тренутку кад многе банке иду супротним путем тражећи капитал са тржишта јавних акција.
Како напомиње „Блумберг“, приватни откуп ће означити нови корак у напорима породице да учврсти своју контролу над пословањем банке. Од пре четири године, када се повукао његов отац Дејвид, на челу банке налази се Александар Ротшилд, који је тако „постао седма генерација исте породице која води ову банку.“
„Ниједном од предузећа групе није потребан приступ капиталу“, саопштила је тим поводом „Конкордија“, још једна породична холдинг компанија у власништву банкарске „династије“ Ротшилд. „Штавише, свако од наших предузећа је боље процењено на основу њиховог дугорочног учинка уместо краткорочне зараде. Ово чини приватно власништво над групом прикладнијим од јавног листинга.“
Банка је објавила у понедељак да се вредност ове фирме процењује на око 3,7 милијарди евра.
Шта се заиста зна о чувеном банкарском клану Ротшилд, чије „до сада прикупљено, иако углавном скривено богатство“, сасвим сигурно спада међу највећа на свету?
Принципи пословања које је установио Мајер
Породица Ротшилд, вероватно најпознатија од свих европских банкарских „династија“, око двеста година вршила је огроман утицај на економску, а посредно и на политичку историју Европе. Банкарску кућу је основао Мајер Амшел Ротшилд, рођен 23. фебруара 1744. у Франкфурту на Мајни, који је умро 19. септембра 1812.
Мајер Амшел имао је петорицу синова. Њихов почетак се везује за франкфуртску банкарску кућу. Међутим, Мајер и његови синови ускоро су постали међународни банкари, оснивајући до 1820-их породичне филијале у Лондону, Паризу, Бечу и Напуљу.
Осим банкарства и финансија, послови Ротшилда су обухватали рударство, енергетику, некретнине или производњу вина.
Најбогатији Ротшилд преминуо у Швајцарској после срчаног удара
Презиме Ротшилд потиче од црвеног штита на кући у гету у коме су некада живели Мајерови преци. Не зна се много о раном периоду његовог живота. Мајер је припадао породици јеврејских Ашкеназа. Ротшилди су, у почетку, само једна од неколико десетина хиљада маргинализованих јеврејских породица.
Наводно, Мајер се школовао за рабина, али убрзо постаје шегрт у малој банци у Хамбургу, где је изучио занат. Вративши се у Франкфурт са 19 година, почео је да се бави трговањем ретким кованим новцем. Када је Вилхелм, изборни кнез од Есена, наследио свог оца, то Мајеру даје могућност да се укључи у веће међународне трансакције.
Мајер је успоставио пословни образац који ће убудуће следити породични клан Ротшилд: да послује са европским владарским кућама и да сваки Ротшилд буде отац што више синова како би они бринули о пословима породице у иностранству.
Овај принцип је често значио венчања рођака у првом или другом колену, јер су Ротшилди чували породично богатство од „странаца“ и „уљеза“.
Породично богатство тешко 500 милијарди долара
Данас, према часопису „Форбс“, тој „библији богатих“, нето вредност којом данас располаже породица Ротшилд прелази 500 милијарди долара. Ротшилдови имају веома јаке везе са другим мултимилијардерима, као што су Марк Закерберг или Мајкл Блумберг.
Штавише, и сам Сорос, према многим гласинама, започео је своју каријеру успешног берзанског мешетара и „филантропа“ као агент (или потрчко) банкарске куће Ротшилд.
Такође, упркос томе што су Јевреји, породица Ротшилд је део незваничног „Ватиканског круга“, под вођством папе Франциска.
На свом врхунцу, богатство Ротшилдових, под условом да је било обједињено, односно да се није делило на засебне породичне кланове попут лондонског или франкфуртског, било би највеће породично богатство у светској историји.
Током 19. века, банка „Ротшилд енд сонс“ у Лондону испуњавала је улогу коју је касније имао Међународни монетарни фонд, стабилизујући валуте великих светских влада.
Наполеонски ратови – добра прилика за посао
Ротшилди су почели од трговине луксузним предметима, кованим новцем и комерцијалним папирима. Мајер и његови синови су на крају постали интернационални банкари, за које су Француска револуција и Наполеонови ратови, вођени од 1792. до 1815, представљали нарочито срећну пословну прилику.
Данас богатство породице Ротшилд потиче од различитих послова, као што су финансијске услуге, енергетика, рударство, некретнине или производња пива.
Мајер и његов најстарији син Амшел надгледали су растуће пословање из Франкфурта, док је Нејтан основао филијалу у Лондону 1804. Јаков се настанио у Паризу 1811, а Саломон и Карл су 1820-их отворили канцеларије у Бечу и у Напуљу.
Ратови су за Ротшилде значили могућност да позајмљују новац зараћеним краљевским кућама, као и могућност за кријумчарење или легалну трговину кључним производима, попут пшенице, памука, колонијалних производа и, нарочито, могућност за трговину оружјем.
Грчка ангажује Ротшилде као саветнике поводом свог државног дуга
Трансфер међународних плаћања између Британског острва и континента, који је Наполеон безуспешно покушао да прекине, био је неко време под контролом Ротшилда.
У мирнијим раздобљима, пословање Ротшилда се мењало. Банкарска група је наставила своје међународне послове, али се све више бавила пословима који су укључивали државне хартије од вредности (пруске, енглеске, француске или напуљске), акције осигуравајућих компанија или индустријских компанија.
Банкарска „династија“ Ротшилд се веома успешно прилагодила индустријској револуцији и почела да улаже новац у железницу, угаљ, прераду гвожђа и металургију.
Први и Други светски рат, чији су трошкови превазилазили могућности финансирања Ротшилда, или било које друге банке, резултирајући стварањем Међународног монетарног фонда, означили су крај овог дела пословања Ротшилдових.
Чиме још располажу Ротшилдови?
Породица Ротшилд има данас преко 1.800 некретнина широм Енглеске, Француске, Немачке и других европских земаља. Укупна вредност ових некретнина износи преко 36 милијарди долара.
Такође, богатство породице Ротшилд укључује више од 55 луксузних јахти, 10 приватних авиона и 13 луксузних хотела. Породица Ротшилд поседује огромну резерву у готовини од преко 70 милијарди долара, која се чува у банкама у власништву саме породице.
Било директно било индиректно, породица Ротшилд поседује акције сваке веће компаније на свету. Располажу и са фондом од 100 милијарди долара за шпекулације на берзама, попут Њујоршке, Лондонске или Токијске.
Породица Ротшилд има и резерве од преко 20 милијарди долара у америчким доларима, шест милијарди долара у јапанским јенима и још 33 милијарде у еврима.
Али, то је само онај део који је видљив.
Породични клан данас поседује акције у свим већим западним компанијама, као што су „Мета“, „Ејпл“, „Амазон“, „Виза“, „Старбакс“, „Блумберг“, „Џи Пи Морган“, „Бенк оф Америка“, „Фајзер“ или „Хевлет пакард“.
Породица Ротшилд је протекле, 2022. године, највише новца донирала Ватикану, упркос томе што Ротшилди нису католици него Јевреји. Укупне донације Ватикану за 2022. прелазе пет милијарди долара, а породица је, такође, спонзорисала и путовања папе Франциска.
Породица Ротшилд данас контролише преко 25 банака и инвестиционих компанија широм света. Ротшилдови су улагали капитал у осам од десет највећих финансијских институција на свету.
„Ротшилд енд сонс“ је енглеска инвестициона банка, која највећи део свог пословања обавља као саветник за спајања и аквизиције. „Париз Орлеанс СА“ је финансијска холдинг компанија у власништву и под контролом породице Ротшилд.
„Рабобанк група“, водећа инвестициона приватна банка у Холандији, такође је у власништву породице Ротшилд.
„Теорије завере“ о Ротшилдовим
За кућу Ротшилда, још од наполеонских ратова, вежу се разне „теорије завере“: „Скоро сваки веб-сајт који се бави ‘теоријама завере’ и претпоставља да светске владе делују под вођством неког тајног савеза, упире прстом у Ротшилдове.“
Теорије завере о Ротшилдима спадају у конспиролошки модел „завере богатих“. Ротшилдове, тврди се, покреће искључиво „жеља за новцем“. За њих се, у одређеним конспиролошким круговима, верује да су организовали убиства неколико америчких председника и да су створили сваки рат почев од раних 1800-их, у коме су, по правилу, финансирали обе зарађене стране. Једном од Ротшилда приписује се (апокрифна) изрека: „Најбоље време за посао је када крв тече улицама.“
„Зашто би се суперсиле попут Сједињених Држава, Русије и Кине добровољно одрекле свог суверенитета“, читамо на једном сајту, „водећи ратове и вршећи контролу над тржиштима према инструкцијама Ротшилдових? Одговор је, према онима који верују у овакве теорије, искључиво новац.“
Миомир Ђуришић: Империја Ротшилд се одавно распоредила на простору бивше Југославије
Или: „Неки кажу да су Ротшилди, који су пореклом Јевреји, изазвали Холокауст, док други тврде да су они били сила која стоји иза стварања Израела.“ У ствари, Нејтану, једном од најутицајнијих чланова клана Ротшилд, приписују се следеће речи:
„Није ме брига која ће марионета бити постављена на трон Енглеске како би владала ‘империјом над којом сунце никада не залази’. Онај ко контролише британску новчану масу контролише Британску империју, а ја контролишем британску новчану масу.“
Немогуће је, наравно, доказати да је Нејтан Ротшилд то заиста рекао. Како примећује истраживач Брајан Данинг: „Чини се да цитат није у потпуности измишљен од стране теоретичара завере. Највероватније је то ревидирана и рестилизована верзија цитата који се приписује Нејтановом оцу, Мајеру Ротшилду: ‘Дајте ми контролу над новцем једне државе и није ме брига ко доноси њене законе’.“
Ни овај цитат није могуће потврдити неким извором. „Међутим,“ како закључује Данинг, „када се узме у обзир живот и постигнућа старијег Ротшилда (Мајера), нема сумње да је то било његово основно гледиште и руководећи принцип.“
Најчешћа питања о чувеном банкарском клану
Послови породице Ротшилд не престају да занимају читаоце штампе. Каква се питања најчешће постављају о овом породичном клану? На пример, једно од често постављаних питања јесте да ли су Ротшилдови заиста најбогатија породица на свету. Одговор је потврдан. Породично стабло Ротшилда је веома разгранато и опстаје у Енглеској и Француској све до данас.
Откуда Ротшилдима толико богатство? Приближно две стотине година, Ротшилди су контролисали главне финансијске трансакције широм света, чиме су остварили значајну контролу над владама појединих држава.
Да ли Ротшилди поседују Банку Енглеске? Преко приватног фонда, Ротшилдови поседују пресудан удео у капиталу Енглеске банке.
Банка Енглеске у Лондону (Фото: globallookpress.com/Thomas Krych)
Како данас Ротшилди зарађују новац? Ротшилди се баве различитим пословним секторима, попут финансија, некретнина, енергетике или рударства, од којих годишње зарађују милијарде долара прихода.
Да ли Ротшилди поседују биткоине? Износ у биткоинима у власништву породице Ротшилд, у овом тренутку, процењује се на 14 милијарди долара. Заједно са другим криптовалутама, укупан износ прелази 20 милијарди долара.
Да ли су кланови Ротшилд и Рокфелер међусобно повезани? Везе између ове две банкарске „династије“ сежу најмање 60 година у прошлост.
Ко је тренутно најмоћнији у свету банкарства?
Банкарска група Ротшилд је наставила да се шири и након 1850-их, заузимајући посебно важну место у светској трговини нафтом и обојеним металима. Али њену претходну олигархијску позицију озбиљно су угрозиле нове акционарске, комерцијалне или депозитне банке, како у Енглеској, тако и у Француској и у Немачкој.
До последње четвртине 19. века, Ротшилдова група више не представља први ни најмоћнији банкарски конзорцијум. Друге групе, у Европи и Сједињеним Државама, постале су много јаче, динамичније, богатије и предузимљивије.
Из низа разлога, Ротшилди су једна од најпознатијих банкарских породица у свету. Нажалост, они су највише познати по финансирању великих ратова широм света, као и устанака и револуција у појединим земљама.
Ротшилди данас зарађују преко 70 милијарди долара сваке године. Породица Ротшилд тесно сарађује са других мултимилијардерима, као што су Сорос, Блумберг и Закерберг.
Андреј Фурсов: Медијско понављање „Сорос, Сорос” говори да је он фигура трећег или четвртог ранга
Процењује се да ће нето вредност Ротшилда достићи хиљаду милијарди долара у наредних неколико година, што ће им омогућити још већу контролу у свету од оне којом тренутно располажу.
Опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
“Znate li šta je zajedničko New York Timesu i Big Pharma kompanijama (velika farmaceutska industrija)? Odgovor – u većinskom su vlasništvu BlackRocka i Vanguard grupe, dve najveće svetske kompanije za upravljanje imovinom. Štaviše, ove dve kompanije čine tajni monopol koji poseduje gotovo sve čega se možete setiti.
Deonice najvećih svetskih korporacija u vlasništvu su istih institucionalnih ulagača. Svi se međusobno poseduju. To znači da “konkurentske” marke, poput Coca Cole i Pepsija, zapravo nisu konkurenti, jer su njihove deonice u vlasništvu istih investicijskih društava, fondova, osiguravajućih društava, banaka i nekih vlada. Manji ulagači su u vlasništvu većih ulagača, a oni su u vlasništvu još većih investitora. Vidljivi vrh ove piramide otkriva imena samo dve investicijske kompanije – to su Vanguard i BlackRock.
Moć ove dve firme nadilazi vašu maštu. Ne samo da poseduju velik dio deonica gotovo svih velikih korporacija, već i deonice ulagača u te kompanije. To im daje potpuni monopol.
Reč “vanguard” označava “predvodnicu” u vojnom žargonu ili u smislu nekog trenda ili pokreta. Obe odgovaraju opisima globalne “zveri”, u vlasništvu globalista koji se zalažu za Veliki reset, čiji je temeljni cilj prenos bogatstva i vlasništva iz ruku mnogih u ruke malobrojnih.
Drugim rečima, ove dve investicijske kompanije – Vanguard i BlackRock – imaju monopol u svim industrijama na svetu, a one su, pak, u vlasništvu najbogatijih porodica na svetu, od kojih su neke kraljevske, a bogate su od pre Industrijske revolucije.
Iako bi trebalo vremena da se pregledaju svi Vanguardovi fondovi u cilju identifikacije pojedinačnih deoničara, a time i vlasnika Vanguarda, već letimični pregled sugerira da su Rothschild Investment Corporation i Edmond De Rothschild Holding dva takva deoničara. Tu je i ‘talijanska’ porodica Orsini, ‘američka’ porodica Bush, ‘britanska’ kraljevska porodica, porodice du Pont, Morgan, Vanderbilts i Rockefelleri … svi kao vlasnici Vanguarda.
BlackRock i Vanguard, pojedinačno i kombinovano, u svakom trenutku poseduju dovoljno deonica za kontrolu Big Pharma i centralizovanih medija.
S obzirom na to da je BlackRock 2018. godine objavio da ima “socijalna očekivanja” od kompanija u koje ulaže, ne može se prevideti njegova potencijalna uloga kao centra “zelene” revolucije, odnosno Velikog Reseta, a što je dobro razrađena šema za krađu bogatstva. Uticaj ovog dvojca nije ograničen samo na Big Pharmu i medije. BlackRock usko sarađuje sa centralnim bankama širom sveta, uključujući “američke” Federalne rezerve, koja je privatna, a ne federalna kompanija.”
„Данас, према часопису „Форбс“, тој „библији богатих“, нето вредност којом данас располаже породица Ротшилд прелази 500 милијарди долара.“
Данас, према часопису Форбс (https://www.forbes.com/billionaires/), једини Ротшилд који је на званичној листи светских милијардера је лик који се зове Џеф Ротшилд, који је софтвераш а обогатио се тако што је био главни за техничку инфраструктуру у Фејсбуку. Не каже да ли је он члан фамилије или само има исто презиме. https://www.forbes.com/profile/jeff-rothschild/?list=billionaires&sh=4c8e53c4c87a
Ниједан други Ротшилд, нигде у свету, није на овој листи милијардера. Што такође значи, ако је богатство породице преко 500 милијарди долара, онда та породица мора да има преко 500 чланова и да сви имају подједнако богатство. Или да има хиљаде чланова, од којих ни један није милијардер. Ако њих хиљаду успе да се сложи око било чега свака част, јер у фамилији имам примере где четворо деце не може да се сложи око нечега.
Е сад, ако су аутори текста на РТ користили неки други, специјални Форбс у коме пише нешто другачије, волео бих да видим. Али је прилично јефтин трик позивати се на одређену публикацију као извор за своје тврдње, а у тој публикацији о томе нема ништа. По систему, ‘ајде да напишемо Форбс, ко ће то да проверава…
@Маки
Питање које је аутор (хрватског) текста који сте копирали требао да постави: чије су паре којима управљају БлекРок и Венгард? Њихове или улагача? Једноставније, чије су паре на Вашем рачуну у банци: Ваше или банчине? И чије су у крајњој линији паре свих тих осигуравајућих друштава, инвестиционих фондова, и банака који су уложили код БлекРока и Венгарда? Одговор на то питање би бацио сасвим другачије светло на целу ту причу.
@Марк Еугеникос Da li je “moj” prethodni post hrvatski ili je preveden iz nekog stranog (npr. engleskog, americkog) izvora recimo da nije ni bitno. U svakom slucaju, vi pisete da je autor trebalo da postavi pitanje:
“чије су паре којима управљају БлекРок и Венгард? Њихове или улагача? Једноставније, чије су паре на Вашем рачуну у банци: Ваше или банчине? И чије су у крајњој линији паре свих…”?
Dobro je pitanje: cije su svetske pare, ko ih, na koji nacin, pod koijm uslovima i s kojom svrhom ubacuje u sistem? Koliko mi je poznato novac se u sistem ubacuje preko centralnih banaka. Dalje se namece pitanje: pod cijom su kontrolom centralne banke? Opet, koliko je meni poznato, centralne banke funkcionisu nezavisno od drzavnih organa vlasti. Tako npr. u clanu 2 zakona o Narodnoj banci Republike Srbije stoji: “Narodna banka Srbije, organi Narodne banke Srbije i članovi ovih organa u obavljanju svojih funkcija ne primaju niti traže uputstva od državnih organa i organizacija, kao ni od drugih lica.
Državni organi i organizacije, kao ni druga lica, ne mogu ugrožavati SAMOSTALNOST i NEZAVISNOST Narodne banke Srbije, niti mogu vršiti uticaj na Narodnu banku Srbije, organe Narodne banke Srbije i članove ovih organa u obavljanju njihovih funkcija.”
https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_narodnoj_banci_srbije.html
Dalje, koliko mi je poznato slicno vazi i za sve ostale “narodne” banke sveta uvezane u sistem sa “Bankom za medjunarodno poravnanje” – BIS Bazel.
Ako centralne banke funkcionisu SAMOSTALNO i NEZAVISNO od organa drzavne vlasti onda se namece zakljucak da to nisu drzavne ni narodne banke, bez obzira na prefiks koji nose, vec PRIVATNE banke.
Zanimljiv intervju o robovanju privatnom bankarskom sistemu Federalnih rezervi u Americi dao je Aaron Russo u razgovoru sa Alex Jones:
https://youtu.be/9wbbnSf75fw
Misljenja sam da se novac u sistem ubacuje kao KREDIT (DUG) sa kamatom za koju nije ni izdat novac tako da se kamata od prethodnog duga vraca novcem od glavnice narednog duga i tako u nedogled, cime se u sistemu povecava i svota novca i svota dugova. Skoro sve drzave sveta imaju dugove prema bankama i “medjunarodnim” finansijskim institucijama. Tako npr. zvanicno najveca svetska sila SAD ima ogroman javni dug, navodno preko famoznih 30 000 milijardi $ sto ce reci da su SAD cvrsto u kandzama “medjunarodnih” banaka-bankara.
Postavlja se pitanje: zasto drzave koje su imale plodna zemljista, vodu, sume, energetske resurse, rudnike zlata…, radnu snagu… nisu od pocetka vrsile emisiju novca vec su posudjivale novac od privatnih bankara koji su imali sta kao pokrice? Da li to centralni bankari svojom stampanom imaginarnom uredbom stvaraju novac “ni iz cega” i na taj nacin kontrolisu umove ljudi, medije, “vlade”, nacije i moderne istorijske dogadjaje?
Umesto da je novac, pre svega, sredstvo za razmenu dobara i saobracanja u trgovini, novac je ocigledno postao sredstvo kontrole i gomilanja DUGA – “Bogat gospodari nad siromasima, i ko uzima u zajam biva sluga onomu koji daje.” Price solomunove 22:7
Jos ostaje pitanje cije su centralne banke i ciji je novac koji se preko njih ubacuje u sistem? Rotsildi (koji su se prezivali Bauer…) slove za najmocniju bankarsku porodicu i jevrejskog su porekla. Robert S. Kapito, Larry Fink, Susan Wagner… koji su navedeni kao osnivaci BlackRocka (https://en.m.wikipedia.org/wiki/BlackRock) su takodje jevrejskog porekla. Da li je onda odgovor na pitanje: ciji je “moj” ili “vas” novac na racunu u komercijalnoj banci-zapravo novac centralnih bankara jevrejskog porekla? Ciji je da je, nama je dat (zaradjen) na koristenje i mi mozemo njime (jos uvek) slobodno raspolagati, dok ga god ima u papirnom obliku, ali… sada se otvaraju vrata DIGITALNOJ VALUTI centralne banke – CBDC koja bi u slucaju ukidanja kesa mogla posluziti kao sredstvo sveobuhvatne globalne kontrole i nevidjene totalitarne diktature jer se najavljuje kao PROGRAMBILNA valuta putem koje bi “neko” sedeci mogao odredjivati u stvarnom vremenu kako, kada, ako i na sta bi digitalni robovi mogli trositi “svoj” novac-programbilni novac.
Zakljucak je da svi mi radimo ili smo radili za novac centralnih bankara, jedino oni ne rade za novac, vec novac radi za njih i to po svim prilikama sa zlom namjerom.
Neki ljudi kazu kad rade za novac da rade za hleb, a Gospod Isus Hristos kaze: “pisano je: ne živi čovjek o samom hljebu, no o svakoj riječi koja izlazi iz usta Božijih.” Matej 4:4
@Маки
Да резимирамо: Ви верујете да новац који је на Вашем рачуну у банци није Ваш, резултат Вашег рада, него туђ. Немам шта друго да кажем.
@Марк Еугеникос
Mnogo se pravis pametan burazeru, a nisi nesto zanimljiv.
@Марк Еугеникос Dug ili kredit je po nekoj logici ono sto je tudje i sto treba vratiti ili ako ne mozete vratiti postoji opasnost da ostanete bez imovine ili da izmanipulisani postanete rob zajmodavcu.
Shodno tome smatram da je zaradjen novac koji je na mom racunu u komercijalnoj banci moj i mogu ga uzeti i trositi po svojoj volji, ali ono sto sam hteo reci jeste da je taj novac samo mikro delic celokupnog duga drustva jer je kao i sav ostali novac koji cirkulise svetom u sistem ubacen kao kredit (s kamatom) koji su centralni bankari „stvorili“, sto se kaze, „potezom olovke“ i posudili drustvu: drzavama, preduzecima, gradjanima… ne da bi pomogli pa ni zaradili povratom dugova, vec stvorili uslove za apsolutno porobljavanje covecanstva.
(Slozicete se da je za pokretanje nekog biznisa, zaposljavanje i isplatu radnika, izgradnju i kupovinu stanova, saobracajnica… potrebno investirati, a za pokretanje investicije neko je morao dogovoriti s bankom ili kreditnom institucijom „dobijanje“ odgovarajucih „sredstava“ koja se izdaju u vidu kredita cime novac-dug ulazi u sistem.)
Za centralne bankare su posebno profitabilne krizne situacije, medjutim, ponavljam svoj stav da profit nije njihov primarni cilj vec apsolutna kontrola koju bi oni mogli postici SLAMANJEM KOLEKTIVNOG OTPORA u vidu nametanja DIGITALNOG NOVCANIKA koji bi se mogao nametnuti izazivanjem i kontrolisanim vodjenjem „pandemija“, ratova, revolucija, „prirodnih“ katastrofa, izazivanjem hiper inflacije, gladi… Time bi se mogla smanjiti brojnost svetske populacije i postici dezorjentacija prezivele mase koja bi olako mogla pasti pod serviranu joj sugestiju i prihvatiti potpunu digitalizaciju i ulazak u elektronski logor, sto bi dalje otvorilo put transhumanizmu i potpunom unistenju ljudske vrste, ali postoji i „druga strana novcica“ – Bog je taj koji ima zadnju rec.
Planovi zakulisne elite ne treba da nas uplase „Jer nam Bog ne dade duha straha, nego sile i ljubavi i čistote.“ 2 Timotiju 1:7
Zivi i zdravi bili
@Maki
Drago mi je kad pročitam da neko razume kako novac funkcioniše u današnje vreme. Iako nisam po vokaciji ekonomista, nego sam određeno znanje napabirčio od vremena SEKE pa do danas, uglavnom čitajući šta o novcu govore i pišu pametni ljudi, usudio bih se da Vaše izlaganje dopunim sa dve napomene.
Novac u banci nije Vaš, on je Bančin, a Banka (bilo koja, komercijalna) ima ugovornu obavezu prema Vama, odnosno Vi imate potraživanje prema Banci, na osnovu Ugovora. Dakle, Vi ste ulagač u poslove Banke i na osnovu toga potražujete određena sredstva, koja, dakako, možete izgubiti, kao u svakom drugom poslu. Garancija države (onih 50.000 Eur) je obaška, to nije obaveza banke).
Centralna banka ne emituje novac, ona daje dozvolu komercijalnim bankama da to rade, pri čemu se proverava adekvatnost kapitala (obavezna rezerva), odnosno pokrivenost kreditnih plasmana likvidnim sredstvima na računima banke , ali samo u malom procentu – oko 10% (fractional reseve). To znači da banka ne kreditira iz štednje, nego može da plasira višestruko više, par redova veličine više novca). Komercijalna banka vrši emisiju novca davanjem kredita (pravnim ili fizičkim licima), pri čemu je osnov za tu emisiju upravo ugovor koji klijenta obavezuje da će taj novac vratiti sa kamatom. Odakle će vratiti – to ste lepo zaključili.
Ne zamerite, nije mi namera da pametujem, želim samo da doprinesem boljem shvatanju tog procesa od strane svih, uklučujući tu i mene. Ako nisam uspeo, molim da mi oprostite.
@Лаф у црцу
Стварно ми није животни циљ да те забављам, јер би онда мени било смртно досадно.
@Маки
Хвала на труду, али није ми баш јасан смисао тога што хоћете да кажете. Текст је о Ротшилдима, а Ви сте пребацили тему на БлекРок и Венгард, да би у следећем наставку пребацили опет на централне банке и механизам креирања новца, па на трансхуманизам; пуно сте започели а мало завршили.
Прича о 500 милијарди иметка Ротшилда је бајка, и нико неће наћи поуздан извор за такве тврдње, јер не постоји (тражио сам). Чланак на РТ-у је писао Борис Над, који се упецао на гласине а очито га је мрзело да тражи изворе па је отаљавао текст, или не зна како да тражи изворе. Или је можда баш хтео да напише сензационалан чланак као кликбејт.
За БлекРок и Венгард сам Вам рекао: те фирме не улажу свој новац, него новац улагача, типа пензионих фондова, осигуравајућих друштава, богатих фамилија, и сличних, а што је у највећој мери новац ситних улагача. БлекРок и Венгард су ту само посредници. Е сад, зашто Американци сматрају да треба да дају свој новац неком другом да тим новцем управља (и угради се), то је посебно питање, али не мења суштину.
О стварању новца од стране централних банака и фракционом банкарству не знам довољно да бих о томе могао да имам било какво мишљење вредно помена, и у томе сам сличан 99,999% популације која о томе такође нема појма (али о томе ипак воли да наглаба, чега се ја уздржавам).
Ваш коментар: “Slozicete se da je za pokretanje nekog biznisa, zaposljavanje i isplatu radnika, izgradnju i kupovinu stanova, saobracajnica… potrebno investirati, a za pokretanje investicije neko je morao dogovoriti s bankom ili kreditnom institucijom „dobijanje“ odgovarajucih „sredstava“ koja se izdaju u vidu kredita cime novac-dug ulazi u sistem.”
Сложићу се од почетка па закључно са “…а за покретање инвестиције…”, а након тога се нећу сложити. Живео сам у САД и тај систем добро познајем, па могу да тврдим да се око 40% свих улагања фирми финансира дугом, а осталих 60% продајом акција (т.ј. сувласништва фирме) на берзи. (https://www.statista.com/statistics/248260/total-debt-to-equity-ratio-in-the-united-states/#:~:text=In%20the%20second%20quarter%20of%202022%2C%20the%20debt,used%20to%20finance%20the%20assets%20of%20a%20company.) Највећи део тих 40% дуга није кредит код банке, него продаја обвезница, опет на берзи. На те обвезнице се плаћа камата од профита фирме. А те обвезнице купују пензиони фондови, осигуравајућа друштва, и слични, исти они који своја средства дају БлекРоку да њима управља. Што опет значи да је пример који сте навели толико упрошћен да не одражава стварност.
На крају, да не помислите да се не слажем спорта и забаве ради: ја централне банке и фракционо банкарство доживљавам као некакав вуду, и у томе се слажем са Вама, јер они не стварају нову вредност. Што нас онда доводи до заиста кључног питања: шта ствара нову вредност у економији и друштву? Мене је то увек неупоредиво више занимало него како банке стварају новац, јер новац нити се једе нити се сипа у резервоар.
@Koja Postovani, veliko vam hvala na vasem komentaru i vrlo korisnim napomenama.
Ni sam nisam skolovani ekonomista, nego sam vrsio sopstvena istrazivanja na osnovu dostupnih informacija i usput naisao na recenicu pisca Michaela Ellnera koji je napisao da zivimo u svetu u kojem je sve naopako, gde skole unistavaju znanje, glavni mediji unistavaju informacije(istinu), vlade unistavaju slobodu, pravnici pravdu, lekari unistavaju zdravlje, religije duhovnost i to zato sto je to njihov zadatak! Hocu da kazem da je obrazovni sistem ocigledno koncipiran da drzi ljude u neznanju kako svet zaista funkcionise i da nikako ne treba da se pokoravamo zvanicnim (cesto korumpiranim) „autoritetima“ i „struci“, nego da svakoj serviranoj nam informaciji pristupimo sa analitickim i kritickim misljenjem. Neki ljudi nazivaju danasnje skole debilanama, tj. od danasnjih zvanicnih ekonomista necemo mnogo nauciti o mehanizmu stvaranja novca, a necemo ni u glavnim medijima koji proizvode za narodne mase „realnost“ (iluziju) koja je daleko od stvarne istine i krije prave uzroke i pozadinu svetskih dogadjaja i nacina funkcionisanja sveta.
Da se vratimo jos jednom na Zakon o centralnoj banci Republike Srbije: https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_narodnoj_banci_srbije.html
Član 4
Narodna banka Srbije obavlja sledeće funkcije:
1) utvrđuje i sprovodi monetarnu i deviznu politiku;
2) upravlja deviznim rezervama;
3) utvrđuje i sprovodi, u okviru svoje nadležnosti, aktivnosti i mere radi očuvanja i jačanja stabilnosti finansijskog sistema;
4) izdaje novčanice i kovani novac i upravlja tokovima gotovine;
5) uređuje, kontroliše i unapređuje nesmetano funkcionisanje platnog prometa u zemlji i sa inostranstvom, u skladu sa zakonom;
6) izdaje i oduzima bankama dozvole za rad, vrši kontrolu boniteta i zakonitosti poslovanja banaka i obavlja druge poslove, u skladu sa zakonom kojim se uređuju banke;
…
Posebno bih se osvruo na stav 4) i 6) gde pise da centralna banka izdaje novcanice i kovani novac i vrsi kontrolu nad poslovanjem (komercijalnih) banaka pa sam na osnovu toga pisao da centralne banke emituju novac, a citao sam o tome da i komercijalne banke mogu vrsiti emisiju novca, ali zakljucujem uz odobrenje i pod kontrolom centralne banke.
Lepo ste primetili „…da banka ne kreditira iz štednje, nego može da plasira višestruko više, par redova veličine više novca.“
Kad bi svi klijenti odredjene komercijalne banke odjednom, u isto vreme zatrazili „svoj“ novac i hteli ga podici, tog novca zasigurno ne bi bilo, ni iz bliza, za sve njih. O tome nisam citao u skolskim udzbenicima, nego u jednom „falsifikatu“ izaslom u javnost pocetkom XX veka.
U svakom slucaju, verujem da smo dosli do zakljucka da je globalni finansijski sistem, zapravo prevarantski i celi jedan sistem mahinacija i spekulacija koji je koncipiran da najveci deo covecanstva robuje tom sistemu, umesto da gospodari njime.
@Марк Tekst je o Rotsildima, njihovoj moci i kapitalu u koji spadaju, uveren sam, BlackRock, Vanguard, centralne banke… sto itekako ima veze sa mehanizmom kreiranja novca pa i tranhumanizom jer bi u slucaju nametanja covecanstvu novca u iskljucivo digatalnom obliku (CBDC) bilo moguce ljude efikasno ucenjivati. U takvoj situaciji „neko“ bi digitalnim robovima mogao zakljucati digitalni novcanik ako odbijaju da uzmu npr. 25 dozu „vakcine“ ili odredjene genske „terapije“, ili se protive ugradnji cipova u telo… cime bi se mogla blokirati slobodna volja u coveku i sama sustina ljudskog bica-duha stvaranjem nekakvog striktno programiranog kiborga sto globalisti najavljuju u okviru interneta tela i tzv. IV industrijske revolucije. Verujem da se dotle ipak nece stici i da ce sve na ovom svetu zavrsiti Drugim dolaskom Gospoda naseg Isusa Hrista.
Pisete: „Прича о 500 милијарди иметка Ротшилда је бајка, и нико неће наћи поуздан извор за такве тврдње, јер не постоји (тражио сам).“ – Tu cu se sloziti s vama jer smatram da je, na neki nacin, sav priznati svetski novac u opticaju novac Rotsildovih i njihovih partnera koji je nama „posudjen“ na koristenje s krajnjim ciljem matiranja covecanstva (gornji deo komentara).
I ovde cu se sloziti s vama: „…јер новац нити се једе нити се сипа у резервоар.“ – Prava vrednost (kad govorimo o materijalnim dobrima), kao sto sam negde vec naveo, su: oranice, sume, voda, energija, rude, stocni fond, ljudski rad… , a ne novac. Medjutim, covecanstvo je prihvatilo i dalo pristanak na ugovor sa centralnim bankarima da njihov (uzamisljeni) novac bude motivacija i pokretac vecine radnih procesa i funkcija ljudskog drustva.
@Maki
Naravno, razumemo se potpuno. Ipak, ima možda još par nijansi koje treba istaći.
Taj stav 4) govori o tome da NBS izdaje gotov novac i brine se o njegovoj količini u opticaju, ne odnosi se na kreiranje novca ni iz čega, kao što to rade komercijalne banke, koje su dominantni kreatori novog novca. Taj novac se uvek može pretvoriti u novčanice i ta količina je neuporedivo manja od ukupnog novca na računima. NBS radi to pretvaranje, upravlja potrebnim količinama. ali nema pravo da generše novi novac. Neke druge centralne banke imaju, ali ipak se dominantno kreira od strane komercijalnih banaka, jer one emituju najveći broj kredita (FED je malo drugačiji, jer kreditira USA).
Ono što je najbitnije, a što nisam naglasio dovoljno u prethodnom komentaru, je da se novi novac emituje samo NA OSNOVU UGOVORA o kreditiranju – samo to je dovoljno, to su računovodstvena pravila i to daje banci mogućnost da stvori novi novac. koji do tada nigde nije postojao. I da ga još optereti kamatom, baš kao da je njen sopstveni (ili njenih deponenata). To je prava privilegija, koja tera dužnika da stvori novu vrednost za taj novac. Ali dužnik ne može da stvori kamatu, jer ona nije emitovana- mora da je uzme od nekog ili da se zaduži opet.
@ Марк Еугеникос
Рекли сте:
“О стварању новца од стране централних банака и фракционом банкарству не знам довољно да бих о томе могао да имам било какво мишљење вредно помена, и у томе сам сличан 99,999% популације која о томе такође нема појма…”
Погледајте радове немачког професора економије на Оксбриџу, Ришарда Вернера (Richard Werner). Оверено и проверено.
Молим, и други пут.
@Маки
„… cime bi se mogla blokirati slobodna volja u coveku i sama sustina ljudskog bica-duha stvaranjem nekakvog striktno programiranog kiborga sto globalisti najavljuju u okviru interneta tela i tzv. IV industrijske revolucije. Verujem da se dotle ipak nece stici i da ce sve na ovom svetu zavrsiti Drugim dolaskom Gospoda naseg Isusa Hrista.“
Ако заиста верујете у Христов други долазак, чему онда сва претходна прича о банкарима, и о контроли новца, и о трансхуманизму, и о вакцинама, и о чиповању? Све то је потпуно безначајно и расуће се као прах.
Но Ваша дугачка и детаљна прича о свим тим стварима указује да можда и нисте баш начисто са собом о Христовом другом доласку. По систему, „верујем ја у Бога али за сваки случај питам и врачаре за савет, а носим и зечију шапу против урока.“ Карикирам, али принцип је исти.
Ако сматрате да Ваша позиција није логички недоследна, објасните како није.
<a href="void(0)" title="Свиђа ми се" rel="nofollow ugc"><br /><i></i><br />
</a>
<a href="void(0)" title="Не свиђа ми се" rel="nofollow ugc"><br />
<i></i><br />
</a><br />
3