Доносимо предговор Владимира Димитријевића и увод Родољуба Лазића, као и линк на целу књигу
Митрополит Јован Зизиулас, епископ Игнатије и умировљени епископ Атанасије (Архивска фотографија)
Уместо увода
Године 2003, у издању мисионарске књижаре „Тројеручица“ из Београда, појавила се, већ одавно недоступна, књига Родољуба Лазића „Нов(аторск)о богословље митрополита Зизиуласа“. То је било доба кад је перјаница екуменизма и фанариотлука, титуларни митрополит пергамски Јован, харао умовима и срцима домаћих модерниста у СПЦ, који су га ковали у звезде, припремајући ситуацију у којој смо се сада, осамсто година после добијања аутокефалије, нашли, и која ће бити све тежа. Тек после Лазића, појавиле су се критичке студије аутора попут Жан-Клод Ларшеа, који је, као највећи западни православни богослов, показао да је Зизиулас јеретик, који проповеда јерес усиомахије. Пошто ова књига и данас има значаја за српско читалаштво, нудимо је, у електронској форми, свима који су заинтересовани.
Владимир Димитријевић
Родољуб Лазић: „Нов(аторск)о богословље митрополита Зизиуласа“
Увод
Митрополит Јован Зизиулас
На српску богословску мисао у последњој деценији 20. века највише је утицао, и на простору наше помесне Цркве стекао неприкосновен богословски ауторитет, митрополит пергамски Јован (Зизиулас). Његови чланци и предавања се редовно и, рекло би се, неизоставно штампају у свим нашим богословским часописима, његова богословска мисао и богословски ставови по било којем богословском питању и у било којој области богословља постали су доминантни на Богословском факултету у Београду и пресудно утичу на обликовање нових поколења наших свештеника и богослова, а самим тим и на црквену свест и праксу читаве наше помесне Цркве. Деведесетих година прошлог века проглашен је за почасног доктора на Богословском факултету Српске Православне Цркве. Иако се зна да су многе његове поставке и мишљења предмет оштрих полемика и критика у Грчкој Цркви, он је у нашој средини представљен као највећи или један од највећих савремених богослова „без мрље или боре“. Може се без претеривања рећи да код многих, а нарочито код студената Богословског факултета у Београду, ужива углед какав у Православној Цркви имају само Свети Оци. За неке, чак и већи. Свети Оци се не слушају и не следе као митр. Зизиулас. Да ли је овакав његов изузетан положај у нашим (и не само нашим) богословским круговима оправдан? Сматрамо да није неопходно извршити свеобухватну анализу целокупног опуса митрополита Зизиуласа да би се одговорило на ово питање, него да је довољно размотрити само неке његове ставове изложене у појединим чланцима објављеним у нашој теолошкој периодици.
Целу књигу преузмите ОВДЕ (Word docx).