Под окриљем ноћи сатрвен још један печат српског задужбинарства и дара Српском народу и Српској црквеној општини у Куманову
Нови иконостас од мермера (Фото: СПОНА)
Да ли је трајно уништено још једно културно благо и сведочанство српског задужбинарства у данашњој Северној Македонији – иконостас краљице Драге и краља Александра Обреновића у цркви Св. Тројице у Куманову? У храму је уместо старог дрвеног иконостаса у рестаураторским радовима уграђен нови – мермерни.
Оно чега смо се највише прибојавали и својим Апелом од 22. августа ове године покушали да укажемо и спречимо – догодило се! Стари дрвени иконостас, поклон српског владарског пара Обреновић – краљице Драге и краља Александра трајно је уклоњен. Постављен је нови – мермерни. Уз „редовно одржавање“ које укључује и уништење оригиналног пода из 1900. године добија се нова слика ентеријера цркве у Куманову.
Стари иконостас (Фото: СПОНА)
Под окриљем ноћи, иза закључаних врата и ограда још од Спасовдана ове године, без табле, обавештења и информације за вернике или институције сатрвен је још један печат српског задужбинарства и дара Српском народу и Српској црквеној општини у Куманову, конкретно цркве Св. Тројице (грађена у периоду 1899–1902) и предивног и врло вредног иконостаса, нарученог и наменски израђеног у Цариграду још далеке 1900. године.
Након обраћања бројним надлежним институцијама у Куманову и Скопљу, чекајући одговор на неколико питања у самом Апелу центра Спона, добили смо одговор цењене министарке културе г-ђе Бисере Костадиновске Стојчевске (арх. бр. 29 – 9217/2, од 7. 9. 2022).
Обавестила нас је да поменути иконостас у цркви Св. Тројице у Куманову (још увек) није на листи заштићене културне баштине и да би смо се требали обратити надлежном Националном центру за конзервацију (којима смо се обратили истовремено када и Министарству културе Северне Македоније, али и градоначелнику Куманова г-дину Максиму Димитриевском, Управи за заштиту културног наслеђа при Министарству културе, поменутој министарки културе, Музеју у Куманову и епархији Кумановско – осоговској МПЦ-е, која управља поменутим храмом и изводи поменуте радове у ентеријеру цркве), чији би стручњаци требали изаћи на терен и извршити процену вредности Иконостаса краљице Драге Обреновић из 1900. године.
Фото: СПОНА
Од осталих институција нисмо добили адекватан одговор, док смо од стране епископа Кумановско – осоговског МПЦ г. Григорија добили званичан акт који је насловљен: „Одговор на Апел за очување аутентичности цркве Свете Тројице у Куманову са посебним акцентом на дрвени иконостас израђен 1901. године; СА ОПОМЕНОМ ПРЕД ТУЖБУ!“ (арх. бр. 156/22, од 12.09.2022.) Претње тужбом СПОНИ јер смо јавно поставили питање каква је судбина иконостаса краљице Драге и да ли ће исти бити сачуван од уништења.
На иконостасу су биле представљене иконе Св. Саве Српског, Св. Богородице са Христом на престолу, Исуса Христа Пантократора, Св. Јоаникија српског (првог патријарха српског), српске кнегиња Милице, српског кнеза Лазара, Рађања и Васкрсења Христовог, Тајне вечере, Преображења, Уласка Христовог у Јерусалим, Вазнесења Христовог, Четири фигуре високих српских црквених достојанственика. У трећој зони налазе се по две фигуре српских краљева и свештених лица, а од севера ка југу Св. Никола и Св. Стефан Првовенчани (Немањић) у раскошној одећи и крунисан. На јужном делу налази се икона Св. Симеона Мироточивог (Немањића) са круном, икона Св. Јована Крститеља, а на врху иконостаса налази се патрон цркве – Св. Тројица (Извор: Крстиќ Славица, Цркви и манатстири во Жеглигово, НУ Музеј – Куманово, Куманово 2021, 250 – 258). Данас је остало само сећање на задужбинарство, борбу и жртву наших предака како би о(п)стали и поносно сачували сећање на славне српске светитеље и владаре.
Извор: СПОНА
Апелом и реаговањем Споне, претходно, у случају преименовања имена (само!) српских светитеља на фрескама у Осоговском манастиру код Криве Паланке, “дошло се” до поправних „фарбарских“ радова и враћања аутентичних имена светитеља. Сада, у иноваторским радовима у храму Св. Тројице у Куманову, нажалост, очито поправног нема и извесно је неће га ни бити.
Српски културно-информативни центар СПОНА,
Скопље
Опрема: Стање ствари
Categories: Вести над вестима
Што се сада чудимо?
Најпре, ево само један пример: Кад се недавно овде огласио бивши министар Вукосављевић, оправдано критикујући несхватљиви поступак Патријарха и СС СПЦ да фактички признају Македонску православну цркву и одрекну се свих српских светиња на простору Македоније, био је од стране многих коментатора попљуван, не толико што је критиковао поступак Синода, већ више зато што је некада био Вучићев министар! Дакле, није било битно оно што је он критиковао, било је битно шта је ОН радио пре неку годину. (Штавише, ако није нешто епохално урадио као министар, док је био на том месту бар није био штеточина као многи други). А шта је то него одбрана поступка Синода и Патријарха. Чак су се тада огласили, мада невољно, једва процедише нешто кроз зубе, и наши врли патриотски историчари, те нам велеумно објаснише да се радило о томе да предухитримо Фанар, да нас они не би “зезнули” па признали Македонцима аутокефалност пре нас! Све српске институције и све остале јавне личности остадоше на овај догађај неми као камен.
Сачувај нас, Боже, такве памети. И мудрости. Сада већ почињемо да жањемо плодове такве сетве. И тек ћемо.
Друго, па ми тог краља и краљицу убисмо као да су били бесни пси, а не људи, и то још краљ и краљица!!! Не беше, крвницима, довољно што их устрелише, не беше им довољно ни што их мртве избодоше бајонетима на десетине места, већ мртва тела избацише преко прозора, са другог спрата и бацише на калдрму као што се мрцине бацају у неку дубоку шумску јаму! Да је Александар био џелат који је дневно драо по једног живог Србина, не би овакву судбину заслужио. Напротив, био је само један кратковиди метиљавко (као државник не баш успешан), лишен мајчинске љубави и трагично ухваћен у мрежу прелепе удовице.
И како сад да очекујемо и да тражимо од Македонаца да поштују нашу Цркву, нашег Краља, … А тако исто и кости наших изгинулих ратника на Зебрњаку.
Треба најпре да расчистимо са домаћим скотинама које се према Србији понашају као оно чудовиште “Осми путник”. А за то је потребно много мудрости, памети, храбрости, енергије, времена, новаца, живаца… Жртава. Тамо куда нас ови садашњи одговорни воде, видим само “грозан, мутан бездан”.
Још један “ успех “ г.Перића . Не знам да ли је тих 5:0 објавио на својим виртуелним профилима као веома модеран „Патријарх“ . Не треба да буде скроман . Сваку победу , а биће их још много , треба објавити .
Србија (Срби) је слаба, неосвешћена, цивилизацијски и културно ниско.
Један видан показатељ тога је да велики број њих и даље не види ништа лоше у латиници у српском, у два писма у српском, у мини коју су комунисти тако поставили у темељ српског језика, културе и државе.
@србски
Имам брата доктора који латикски пише латиницим а српски ћирилицом. То би требало да буде нешто нормално. Али није. Пре 15 година мед сестра пореклом из БиХ наругала му се пред свима и правила будалу од њега пред колегама. Толико када се ради ниској култури српског народа у Србији. Претпостављам да сте то хтели да истаклнете.
@Алиquem
То сигурно није урадио ниједан Србин ни Српкиња из Републике Српске! Можда неко из БиХ
Наши се пресамићују и богораде око иконостаса у Куманову, а кад су наше владике по нашим храмовима уклањали старе, често веома вредне, иконостасе, да би поставили „старије и византијскије“ – мук, господо!
Лакше је у туђе двориште клетве бацати него против свог свемоћног владике зуцнути.
@Слађана
Зна се добро одакле је. Или ми лажемо. Нема треће. Православна хришћанка пореклом из тих крајева. Значи има тога. Једина грешка можда има целих 20 или више година. Али догађај је истинит.
Намеќе се питање само по себи: Коме је сметао иконстас? Народу сигурно није.
Смета онима који не желе добре односе меѓу два братска православна народа-српском и македонском!
@Ганимед
Био сам један од тѣх коментатора што су „попљували“ бившег министра Вукосављевића, и то ћу увѣк поновити, – нѣ зато што је био Вучићев министар, већ зато што је на том мѣсту био и те каква штеточина. Саучествовао је у безакоњу свог прѣдсѣдника у спрѣчавању подизања споменика Светом Сави (лично искуство). Посрѣдно сазнање: преусмѣравањем милионских срѣдстава за измишљени пројекат (да ли својим рођацима или јаранима, нѣ сѣћам се више), све под измишљеном фирмом, оштетио још нѣке моје суграђане уништивши им пројекат. Узмимо да су ми они своју причу сервирали у „досољеном“ виду, свеједно сам послѣ сопственог искуства склонији повѣровати њиховим ситним лажима него великим истинама лика који се за читавог свог министровања успѣшно једино нѣје мѣшао у свој посао, стигавши да се до краја мандата још огребе и за орден од СПЦ.
Зато ме сма(т)рања једне испушене муштикле и, понављам, доказане штеточине уопште нѣ занимају. Нѣ мислите због мог тона да је то нѣка лична нѣтрпѣљивост. Једноставно, човѣк је добио рѣтку прилику да буде заиста битан – и на дѣлу показао колико је ситан и нѣбитан. А уколико су браћи Србима заиста неопходни такви гласноговорници, ако нѣсу у стању да у знак протеста сами саставе ни пишљиви писмени састав и сопственим гласом устану против нѣподопштина на које кукају – искрена сућут, нѣка наставе да се врте у кругу двојке с трибунима попут Вукосављевића, бољу судбину нѣ заслужујемо.
Праштајте, трудим се да се бар током поста уздржавам од коментарисања и праћења наших свакидашњих свињарија, али опет нѣ одолѣх.