Аргентина је била дугогодишње прибежиште туриста made in Croatia који су тамо пристигли после дебакла Ногометне Државе Хрватске у организацији туристичке организације Ватикантурс

Л. Меси и Б. Јововић, мим са друштвених мрежа

Хрватима је било лако да победе Бразил кад се тренер кариока зове, ни мање, ни више, него – Тите. Тите је од бразилске екипе направио Нову Србију, дакле, априорно губитничку. Осим тога, многи фудбалери су се шатирали у жуто само да би Србију, као и прави Тито, завили у црно. Одмах после бриљантне домовинске победе у хрватским кафанама и кафићима поново се појавио Балашевић са новом верзијом песме „Друже Тите, ми ти се кунемо….“ Томпсон је био само један вокал из пратећег хора одушевљеног збора.

Хрватски играчи су били храбри борци и били су као за свој дом спремни што су потврдили и одабраним песмама извођеним у аутобуском амбијенту. Колинда је, овог пута, остала на трибинама помало непримећена и, нажалост, невина.

Колинда Грабар Китаровић 2018. године прославља вођство Хрватске на утакмици против Русије, десно Дмитриј Медевед (Фото: Јутјуб)

Бразилу није вредело што имају седам милиона регистрованих фудбалера, заправо по два играча на сваког становника њихове лијепе. То је био само још један разлог више да се Хрватима лакше напенале. Избор извођача пеналских радњи по избору Тите био је нешто налик изборима у Шавнику. Без ограничења мандата и правила за поштену фудбалски вештину. Пенале су могли да пуцају до зоре и да певају „Пукни зоро“!, али им то ништа није вредело јер је млади вратар коцкастих ногометаша скоро сваки пуцањ прогласио обичним ћорком, бравурозно се бранећи од њих и ногама и рукама. Посветиле му се, дабогда.

За победу над Јапаном ватрени ногометаши су добили ватрене овације из државе Монте Негро највише због чињенице да су Јапан и Црна Гора још увек у ратном стању будући да међусобни мир никада није потписан. Кад се зна да су прави Монтенегрини већи Хрвати од сваког носиоца коцкастог дреса, Јапан заиста није имао чему да се нада. Поготову што се фудбал ипак више игра ногама него главом. Овим поразом Јапан би дефинитивно морао да прогласи капитулацију пред дугогодишњим неустрашивим јунацима лијепе њихове Црне Горе.

Иван Аћимовић: Капитен свих наших тимова мора да буде Свети Сава

Што се тиче сусрета са Аргентином прослављеног Лионела Месија, кога хрватски тренер прогласи за обичног ленштину који се само шета по средини терена и ни на крај памети му није да се мало врати у помоћ својим угроженим саборцима, ствар је ипак мало другачија иако су сребрни Аргентинци са истог континента као и жути Бразилци. Аргентина је, наиме, била дугогодишње прибежиште туриста made in Croatia који су тамо пристигли после дебакла Ногометне Државе Хрватске у организацији туристичке организације Ватикантурс, чувеног градитеља пацовских канала.

За Аргентинце је то била Богом дана прилика да боље упознају за дом спремне играче, чланове озлоглашене ногометне момчади, као што рекосмо еНДеХа.

Извор: Друштвене мреже

Да би тако стечено искуство доказали на делу, Аргентинци су све морали да потврде у трипликату уз активно учешће побеснелог Месија који је морао да претрчи укупну противничку домоодбрану само да би поништио горе изнете тврдње шефа стручног штаба НДХ.

Наравоученије које би могли да извуку Хрвати, Бразилци и Аргентинци сажето је у признању Ангеле Меркел да никаквим обећањима, заклетвама и понудама Колективног Запада не би требало веровати и узимати их за озбиљно, а господин Неимар би морао дефинитивно да схвати да је и латинска мудрост Nomen est omen само још једна у низу превара Колективног запада и да је једина истина само Amor omnia vincit – љубав све побеђује ако је написано ћирилицом.

ИСПРАВКА: Благоје је Јововић, а не Паровић како је погрешно стајало у потпису прве илустрације (хвала коментатору с надимком Јован на исправци; 16. 12. 2022. у 12:21).

Categories: Сатиристика

Tags: Аргентина, Бразил, Драгослав Пакић, Хрватска, сатира, светско првенство, фудбал