Вечну истину добро знајте – од Бога сте „забадава добили – забадава људима дајте”!
Свети врачи Козма и Дамјан
Бесребреници,
исцељитељи,
нек’
замирише
мирис
тамјана
занавек
заједно
у
молитви
били
Светог
Козме
и
Дамјана.
Стога
врачи
свети
вечну
истину
добро
знајте –
од
Бога
сте
„забадава
добили –
забадава
људима
дајте”!
Погледајте/послушајте још
Categories: Аз и буки
Владика Николај је рекао да су Козма и Дамјан рођени у Азији али не знамо где. Други извор помиње Рим. Дамјан је српско име које је чак преживело и код Ираца после забране њихових имена од стране Едварда Дугоногог из Braveheart-a. Остали су рано без оца и одгајани од стране мајке хришћанке док је хришћанство још било забрањено. Има више легенди о њима. Интересантно је да се каже да су страдали од једног лекара конкурента који их је због зависти, јер су лечили бесплатно, камењем убио док су скупљали лековито биље. Текст каже да је римски цар Кар тражио од њих да се одрекну хришћанства али да су они њега малтене преобратили. Да видимо ко је био тај Кар.
Марко Аурелије Кар био је римски цар (од 282. до 283. г). Рођен је према некима у Нарони, у Далмацији, а према другима у Нарбони у Галији. Највероватније је да је био Србин, Неретљанин али званично није уврштен у српске императоре јер је било другачијих мишљења о његовом пореклу. Тако је мало чудно да је био једини који је накратко прекинуо низ од 20ак српских императора. Иначе је предложен од стране императора Проба да буде заповедник преторијанаца.
Тај Проб је врло интересантан, рођени је Сремац и први је дозволио гајење винове лозе изван Италије на Фрушкој гори и на Златном брду код Смедерева где је зачета и аутохтона сорта грожђа ‘Смедеревка’ која је његово дело. Убијен је од стране војника а сматра се да је Кар учествовао у томе. Убице су се покајале и сахраниле га са свим почастима, достојно га ожаливши, подигли су му споменик са натписом да је био права ‘добрица’ од човека. Његов брат Домеције као и његови рођаци били су хришћани и епископи у Цариграду.
Кар је извикан за императора. Имао је два сина којима је дао цезарске титуле. Умро је од грома или је убијен у походу на Персију јер се сматрало да војници нису били расположени да тамо иду у рат.
Битка код Маргума одиграла се јула 285. између армија римских царева Диоклецијана и Карина, сина Каровог, у долини реке Велике Мораве, недалеко од Маргума, главног града тадашње римске провинције Горње Мезије. Г. 284. Диоклецијан се прогласио за цара Мале Азије након мистериозне смрти Кариновог брата и савладара Нумеријана. Карин је водио већу војску, али је лојалност његове војске била упитна. У бици је Каринов преторијански префект Аристобул прешао на Диоклецијанову страну, а сам Карин је погинуо.
Диоклецијан је постао император и спровео низ реформи укључујући монетарну и пореску што је стабилизовало римску империју и које су јавности мање познате. Са њим се низ српских римских императора наставио у Тетрархији.
То је све оно што сам ја хтео да кажем о томе.
“Смедеревка” из претходног коментара уваженог Honorius-a је назив аутохтоне сорте белог грожђа, изразито златно жуте зеленкасте боје. Зрна су збијена и ситнија, а укус мало накисео, тако да се ова сорта у највећој мери користи за израду белог вина. Почетак гајења ‘Смедеревке’ се везује за императора Проба који је рођен и одрастао на сеоском имању недалеко од Сирмијума.
Један много каснији император Србије је посетио Смедерево и питао мештане шта ту најбоље успева. Грожђе, рекли су му. Он је разумео да су рекли гвожђе. Одлучено је да се ту гради железара. Зет овог императора је на пропутовању до свог родног места такође посетио тај крај када је и сам постао император. Мештани су га понудили локалним вином. Он им је рекао – ‘Вино вам је добро али сте га још боље охладили. А сад, свако на свој задатак!’
PS: Само да појаснимо један пропуштен детаљ из претходног коментара. После смрти свог оца Кара, Нумеријан је са својом војском кренуо ка Риму, где га је чекао тријумф, остављајући запањене Персијанце тим необјашњивим повлачењем победничке војске.
Међутим, Нумеријаново здравље је нарушила клима, и пошто није могао да поднесе сунчеву врелину, ношен је у покривеној носиљци. Арије Апер, преторијански префект, је преузео вођење послова у његово име, али је његова амбициозна нарав изазвала сумњу трупа. У Хераклеји (Једрене)у Тракији провалили су у царски шатор где је Нумеријан је пронађен мртав. Диоклецијан, командант телохранитеља, потврдио је да је Нумеријан убијен од стране префекта и након што је погубио овог, војници су њега прогласили за цара.
Карин је одмах напустио Рим и кренуо на исток у сусрет Диоклецијану. Успут је у бици код Вероне поразио узурпатора Сабина Јулијана и јула 285. наишао на Диоклецијанову војску у бици на реци Маргус (савремена Морава) у Мезији.
Историчари се разилазе о томе шта је потом уследило. У бици код Маргуса, према једном извештају, храброст његових трупа је била већа, али је Карина убио трибун чију је жену завео. Други извештај представља битку која је резултирала потпуном победом Диоклецијана и тврди да га је Каринова војска напустила. Овај извештај може бити потврђен чињеницом да је Диоклецијан задржао у служби команданта Каринове преторијанске гарде, Аристобула.
Историчари сматрају да је Карин имао репутацију једног од најгорих римских царева. Сматра се да се женио 9 пута и да је нападао жене својих официра. Након његове смрти, Карин је осуђен на заборав што је познато као damnatio memoriae. Његово име, као и име његове супруге, избрисано је са свих натписа и из сећања.