Према резултатима Пописа, сада у Хрватској живи нешто мање од 124.000 Срба, док их је прије 10 година било нешто мање од 187.000. То је пад од чак 33 одсто у односу на 2011. годину
Плакат током пописа у Хрватској 2021. (Извор: tportal.hr)
Удио Срба у становништву Хрватске пао је у посљедњих десет година са 4,36 на 3,2 одсто, показали су резултати пописа 2021.
Пад броја Срба у Хрватској још је драматичнији ако се узме у обзир укупан пад броја становника те земље.
Државни завод за статистику Хрватске објавио је коначне резултате пописа становништва 2021. године о укупном становништву према полу и старости, те етно-културолошким обиљежјима становништва.
Према попису 2021, Република Хрватска има 3.871.833 становника, од чега 1.865.129 мушкараца (48,17 одсто) и 2.006.704 жене (51,83 одсто).
У односу на попис 2011, број становника смањио се за 413.056 особа или 9.64 одсто.
У свим жупанијама смањен је укупан број становника те је највећи релативни пад броја становника присутан у Вуковарско-сријемској жупанији (20,28 одсто), Сисачко-мославачкој жупанији (19,04 одсто), Пожешко-славонској жупанији (17,88 одсто), Бродско-посавској жупанији (17,85 одсто) те у Вировитичко-подравској жупанији (17,05 одсто), преносе хрватски медији.
Мило Ломпар: „Олуја“ – завршна тачка уклањања Срба у дугом континуитету хрватске политике
Удио становништва у доби до 14 година износи 14,27 одсто, а удио становништва у доби од 65 и више година износи 22,45 одсто.
Резултати пописа 2021. показују да удио Хрвата у националној структури становништва износи 91,63 одсто, Срба 3,20 одсто, Бошњака 0,62 одсто, Рома 0,46 одсто, Италијана 0,36 одсто и Албанаца 0,36 одсто, док је удио осталих припадника националних мањина појединачно мањи од 0,30 одсто.
Удио особа које су се регионално изјасниле износи 0.33 одсто, а особа које нису жељеле да се изјасне износи 0,58 одсто.
Према резултатима пописа 2011, Хрвата је било 90,42 посто, а Срба 4,36 посто.
То би значило да сада у Хрватској живи нешто мање од 124.000 Срба, док их је прије 10 година било нешто мање од 187.000. То је пад од чак 33 одсто у односу на 2011. годину.
У Вуковару је број Срба пао испод 30 одсто.
Док је 2011. у том граду живело 34,87 посто Срба, новим пописом утврђено је да их сада у Вуковару живи 29,73 одсто.
Тај податак имаће и политичке реперкусије јер уставни закон право на службену употребу језика и писма гарантује само припадницима националних мањина који у општинама и градовима у којима живе чине више од 30 посто укупног броја становника, пише Јутарњи лист.
Хрватско државно предузеће преорало гробље усташких жртава на Петровој гори
Према вјерској припадности, католика је 78,97 одсто, православаца 3,32 одсто, муслимана 1,32 одсто, особа које нису верници и атеиста има 4,71 одсто, док 1,72 одсто особа није жељело да се изјасни на питање о вјери.
На прошлом попису становништва 2011. католика је било 86 одсто, православаца нешто мање од 4,5 одсто, а муслимана око 1,5 одсто.
Као атеиста се изјашњавало тек 3,81 одсто становништва, а додатних 0,76 одсто сматрало се агностицима. О религији тада није жељело да се изјасни 2,17 посто грађана Хрватске.
Према матерњем језику, 95,25 одсто особа изјаснило се да им је матерњи језик хрватски, а 1,16 одсто особа да им је матерњи језик српски.
Удио особа с неким другим матерњим језиком појединачно је мањи од 1 одсто.
Опрема: Стање ствари
(РТРС/Искра, 22. 9. 2022)
Categories: Вести над вестима
Оставите коментар