Путин је на много начина велики лидер и светски човек, али је он озбиљно погрешио у реалној ситуацији. Његова толеранција на увреде и провокације само подстиче Запад да иде још даље
Пол Крејг Робертс (Извор: fakti.org)
(Сајт Пола Крејга Робертса, 10. 9. 2022)
Покушај Кремља да води борбу уз минималну употребу ресурса и без икакве обавезе да подрива владу и функционисање Западне Украјине, а притом на фону прилива оружја из Сједињених Држава и НАТО-а, постао је један од разлога пробоја украјинских трупа у слабо брањену линија руских снага у области Харкова на истоку Украјине.
Био бих изненађен ако Русија, далеко супериорнија по снази, брзо не поврати контролу над војном ситуацијом у Донбасу. Али успех Украјинаца, колико год био ограничен или привремен, осудио је „ограничену операцију“ која је, по мом мишљењу, била осуђена на пропаст од самог почетка.
Била је осуђена на пропаст због апсурдне претпоставке Кремља да ће Вашингтон дозволити да операција остане ограничена. Ширење сукоба је било загарантовано. Чињеницу да су се борбе прошириле сад разумеју руски ТВ водитељи, који кажу да је посреднички рат у Украјини између САД и Русије завршен и да се Русија сад суочава са реалним обрачуном са САД и њиховим НАТО марионетама. Да би Русија наставила присуство у Украјини, Кремљ мора започети прави рат и збацити владу у Кијеву, као и уништити државну и цивилну инфраструктуру која Украјини омогућава да се бори, добијајући све опасније западно оружје. Запањујућа је претпоставка да ће Русија успети да протера украјинске трупе из Донбаса и онда потписати споразум о окончању сукоба.
Министарство одбране Русије: Снаге из Балаклеје и Изјума прегруписане у правцу Доњецка
Успех Украјине у области Харкова довешће до даљег ширења сукоба. Европски ентузијазам, који је већ на измаку, поново ће порасти, а Вашингтон ће прибећи провокацијама да би појачао притисак на Путина. Неоконзервативци ће инсистирати на појачавању снага САД/НАТО на руским границама и стварању проблема у бившим, али сад независним руским провинцијама, преузимајући ризик да убеде Русију да се на њу спрема инвазија великих размера док је она заузета у Украјини. Ако се то догоди, упалиће се фитиљ нуклеарног рата.
Кремљ је изгубио кад је дозволио Вашингтону да збаци украјинску владу и постави марионету која мрзи Русију. Кремљ је поново изгубио кад је пре осам година пропустио прилику да поново укључи Донбас у састав Русије, чиме би окончао сукоб пре него што је могао да почне. Кремљ је поново изгубио кад је покренуо ограничену војну операцију, ограничену на Донбас, кад је било неопходно муњевито уништење Украјине пре него што је Запад стигао да реагује.
Како објаснити ове стратешке грешке Кремља? Не знам сигурно. Претпостављам да је Путинов циљ био да Русију учини прихватљивом чланицом западног глобалног поретка. И овај циљ је наметнуо све врсте ограничења на опсег његових акција.
Игор Дамјановић: Украјина осваја градове око Харкова, Руси бомбардују електране
Путин није могао да прихвати молбе република Донбаса да се врати кући у Русију, јер би то потврдило западну пропаганду да намерава да обнови совјетску империју. Путин није могао да одобри муњевито освајање Украјине јер би то заувек бацило Европу у наручје Вашингтона.
Путин је деловао у оквиру међународног права – које Вашингтон и НАТО игноришу – у својим покушајима да докаже како Русија поштује закон и прибегава сили само као последњем средству.
Путинов избор били су споразуми – као што је споразум из Минска, на који је Кремљ улудо потрошио осам година, и споразум о узајамној безбедности који је Кремљ покушао да добије од Вашингтона и НАТО-а пре него што је покренуо ограничену операцију у Украјини. Зашто се толико фокусирати на споразуме, чак и кад се Кремљ с правом бескрајно жалио да Вашингтон све споразуме крши? Ово наводи на помисао да је главни циљ Кремља био да обезбеди Русији заслужено место у западном систему, што је као резултат оставило Кремљу могућност само да реагује, ускраћујући себи право на проактивну политику која би циљала на руског непријатеља.
Владимир Путин: Војна операција изнуђена, нису нам оставили могућност да поступимо другачије
Да бисмо имали тако нереалан циљ, неопходно је занемарити „доктрину Вулфовица“ о хегемонији САД. Тиме се занемарује чињеница да сама моћ и буџет америчког војно-обавештајног комплекса захтевају да Русија буде амерички непријатељ број 1. Циљ нормализације односа са Русијом је довео до пада председника Трампа. Суочен са тако значајним доказима као што је пад Трампа, како је Кремљ могао да остане у заблуди и настави да говори о „нашим западним партнерима“?
Путин је на много начина велики лидер и светски човек, али је озбиљно погрешио у реалној ситуацији. Његова толеранција на увреде и провокације само подстиче Запад да иде још даље, а те провокације су већ на ивици покретања рата који ће уништити западни свет.
Са енглеског посрбио: Желидраг Никчевић
Опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Na korona cirkus nadovezuje se rat u Ukrajini koji je sastavni deo plana tzv. Velikog reseta, jer ubrzava ekonomski kolaps koji je potreban pre nego se krene u „Bolju ponovnu izgradnju“ (Build Back Better). Izreziranim Ratom izmedju Rusije i Ukrajine poremeceni su lanci opskrbe svih vrsta, a nestasica goriva i inflacija doprinose geopolitickim napetostima koje izazivaju stagflaciju, ekonomsku situaciju u kojoj su inflacija i stope nezaposlenosti visoke, dok se ekonomski rast usporava.
Krajnji rezultat je povecana ovisnost o drzavnim subvencijama, a to je jasan cilj tzv. Velikog reseta, bas kao i uvodjenje univerzalnog osnovnog dohotka kojim ce se stvoriti dodatna zavisnost covecanstva. Cilj je da se osigura da svi budu jednako siromasni i potpuno zavisni od centralno bankarskog monopola moci i bogatstva. Nitko nece imati nista. To je njihov plan-ekipe iz Davosa iza koje stoje mocni centralni judeo bankari-gospodari novca, mas medija, gojskih „vlada“, UN, SZO, ratova, revolucija, kontrolisanog haosa… koji sada zele privatizovati i ljudska tela i duse i zato prave zavrsnu „predstavu“ koja po sistemu „problem-reakcija-rjesenje“ treba da im donese apsolutnu vlast… Ali covjek snuje, a Bog odredjuje…
Pazljivo isplanirani rat u Ukrajini smanjuje oslanjanje Evrope na rusku energiju, cime se pojacava hitnost ciljeva „odrzivog“ razvoja Ujedinjenih nacija. Kreatori globalnog kontrolisanog haosa koriste sankcije protiv ruskog energetskog sektora kako bi ubrzali prelaz na “zelenu” energiju. Ratom se stvara i nestasica hrane, pa je sada sasvim jasno zasto su posljednjih godina predvodnici tzv. Velikog reseta, poput Billa Gatesa, pozivali da se prestane jesti pravo meso i da se predje na ono sinteticko, uzgojeno u laboratoriji. Rat ce samo ubrzati prelazak na sinteticku hranu, koja za globaliste ima visestruku korist. Osim sto ce ljudi postajati sve bolesniji, bit ce sve ovisniji o hrani proizvedenoj od strane monopola i stoga ce se lakse moci kontrolisati.
Jos je jedna opasnost koja nam preti, a to je prepustanje nacionalnog suvereniteta tzv. Svetskoj zdravstvenoj organizaciji-WHO, koja je takodje povezana sa WEF-om ciju je skolu po Schabovim recima pohadjao i sam Putin, a ne samo „lideri“ tzv. Zapada.
Sve je vise onih koji uvidjaju da Putin nije nikakav veliki lider kakvim ga ciljano predstavljaju mas mediji, vec centralno bankarska, judeo masonska lutka koja projektovano pravi “greske” i igra dodeljenu joj ulogu od strane rezisera globalne predstave za mase kojima je ocigledno cilj da namestena ukrajinska kriza jos potraje, na veliko cudjenje naivnih koji su 24 februra govorili da ce “Putinova” armada trijumfovati za najduze 3 meseca ne shvatajuci pravu pozadinu rata.
No, bez obzira sto globalisticka kabala preko svojih glumaca-„predsednika“, „premijera“, “ kancelara“… gura svet u ruke tehnokratije, verni znaju da njihova sudbina ne zavisi o Schwabu i ekipi iz Davosa, vec da je sve u Bozijim rukama. Bice da zivimo u Poslednjem vremenu, neposredno pred pojavu antihrista i na kraju Drugi, slavni dolazak Gospoda Isusa Hrista i kao sto je govorio Patrijarh Pavle „Bog ce pomoci ako bude imao kome“.
Нема то везе са толеранцијом. Искусни и врсни аналитичар сад је терену пропаганде. Пише ствари за које и сам зна да нису тачне.Ствар је добрим делом на терену психологије личности: оклевање, претерана опрезност, жеља да се ствари држе под контролом, да се избегну ризици. И наравно, свест каквог противника има пред собом.