На Шангајској листи из Србије је једино још Универзитет у Новом Саду. Пласиран је између 901. и 1000. места, на којем се константно налази од 2018, с изузетком 2020, кад је испао с листе
Методологија рангирања на Шангајском списку универзитета (Извор)
Универзитет у Београду поправио је пласман у односу на претходну годину на чувеној Шангајској листи, где се са позиције 600 најуспешнијих на свету поново попео међу 500 најбољих од хиљаду установа. Налази се између 401. и 500. места у Академском рангирању светских универзитета које је 2003. године започело на шангајском Универзитету Ђао Тонг. Ово међународно истраживање академске изврсности обавља Шангај ранкинг консултанси, који је УБ на ранг-листу први пут уврстио 2012. године, међу тада 500 рангираних универзитетских установа. Најбољу позицију најстарији универзитет у Србији имао је 2016. и 2017. године, када се нашао између 201. и 300. места. Од 2018. године почео је да пада на неформалној, али угледној листи светских универзитета. Падови су се догодили 2019. и 2021.
На УБ се радују поновном расту на овој скали и истичу да је, узимајући у обзир динамичан развој перформанси високошколских установа у привредно најразвијенијим земљама, позиција Универзитета у Београду релативно стабилна, упркос чињеници да, у односу на њих, има мање повољне услове за обављање научноистраживачке делатности. Проф. др Бранислав Боричић, проректор за науку УБ, за наш лист истиче да је пласман највећег универзитета у земљи међу најбољих 500 на свету, превасходно према научној компетенцији, очекиван резултат.
– Штавише, ако се осврнемо на претходне године, веће је изненађење што је Универзитет у Београду 2016. и 2017. године био међу првих 300 рангираних, него што је прошле године испао из групе првих 500 установа. То су све елементи методологије рангирања који допуштају такве осцилације. Велики овогодишњи успех је то што је Универзитет у Шангају сврстао Универзитет у Београду међу 500 најбољих у 13 научних области. Важно је истаћи да је Универзитет у Новом Саду рангиран међу најбољих 1.000, а да су, из региона, са нама у рангу универзитети из Љубљане и Загреба. Наши партнери из европске алијансе CircleU су сви, такође очекивано, боље пласирани од нас. Све ово говори и о зависности тог рангирања од економске моћи државе и њене дугорочне политике улагања у домен образовања и науке – истиче Боричић, подсећајући на неопходност већих одвајања државе за научни рад уколико желимо бољи пласман Србије на светским истраживачким скалама.
Славко Симић: Како да Београдски универзитет напредује на Шангајској листи
Иако је Шангајска листа неформална, ствар је престижа бити на њој јер обухвата мање од четири одсто светских универзитета. Критеријуми који се гледају за пласман на њој јесу да ли универзитети имају алумни добитнике Нобелове награде и Филдсове медаље, наставнике, или истраживаче добитнике Нобелове награде и Филдсове медаље, колики је број високо цитираних наставника и истраживача у одређеној научној области, број научних радова објављених у часописима Сајенс и Нејчер, као и публикацијама са индексима научних цитата (Science Citation Index и Social Science Citation Index). Гледа се и академски допринос према наведеним индикаторима у односу на број запослених.
На листи Универзитета Ђао Тонг УБ се први пут нашао 2012. године, међу 500 обухваћених високошколских установа. Сем њега, у рангирање је из Србије уврштен једино још Универзитет у Новом Саду. Пласиран је између 901. и 1000. места, на којем се константно налази од 2018, с изузетком 2020, кад је испао с листе.
Први на овогодишњој листи су амерички универзитети Харвард, Станфорд и Масачусетски технолошки институт (МИТ), док је четврти британски Кембриџ. Оксфорд је на седмом месту, док су пето и шесто опет заузели амерички Беркли и Принстон. Први ван енглеског говорног подручја, на 16. позицији јесте француски Париз-Секле, који је и међу најмлађима јер је основан 2020. године.
Опрема: Стање ствари