Кунем, клећу, проклећу све оне који организују и који буду учествовали у тако нечему. Ја толико могу, да имам оружје – и ту бих силу употребио, само да га имам
Епископ банатски Никанор
Кажу да ће доћи у Београд и тамо се шепурити и скрнавити град Београд, свети и српски град. За њих светиња ништа није, за њих манастир ништа није, за њих Црква ништа није, за њих човек ништа није, за њих породица ништа није – а шта је за њих нешто? За њих је нешто – ништа! Послати су од оних који хоће да униште све оно што је вредно, свето и Божје. И дижемо глас свој против таквих.
И ја имам једну могућност, и то ћу учинити – да их све анатемишем! Ја ћу изрећи клетву над њима, али не на њиховим породицама и поколењима, њиховој деци – заправо они и немају деце, је ли тако? Они не признају своју децу, они нису ни родитељи, шта су они?! Нису ни мајка ни отац.
Сад наше дете, ваше дете, не сме вас назвати оцем и мајком, него сте први родитељ и други родитељ… Хоћемо ли да слушамо ону која је оскрнавила нашу земљу, којој ако име изговорим – онда не могу Божје име изговорат! Она која је дозволила да њезин рођени брат буде отац њеног рођеног сина! Хоћемо ли то прихватити? А ви знате о коме ја говорим. Нит је наше вере, нит је нашега порекла, њезини родитељи и дедови су били непријатељи – кољачи – српскога народа. И она да нам данас проповеда да нема ни оца, ни мајке, нема ни деце – има деце, али чија су то деца?! Устаћемо сви против тога, ја први! И овога момента устајем, већ сам устао! И кунем, клећу, проклећу све оне који организују и који буду учествовали у тако нечему. Ја толико могу, да имам оружје – и ту бих силу употребио, само да га имам али га немам. И вероватно ми га нико неће дати, сад кад бих га затражио, сад кад чују да бих изашао са оружјем. Али бих изашао, ја сам рат у Крајини, четири године и осам месеци, гледао!
Наслов и транскрипт: Стање ствари