Председник комисије за ковид енглеског часописа Лансет поприлично је увјерен да је ковид-19 проистекао из биотехничке лабораторије САД и упозорава на опасно истраживање вируса скривено од увида јавности

Енглески професор Џефри Сакс (Фото: Светски економски форум)

Професор Сакс је предсједник Центра за одрживи развој на Универзитету Колумбија и предсједник УН-ове Мреже рјешења за одрживи развој. Такође је био члан ковид комисије водећег медицинског часописа Лансет.

Кроз своја истраживања као предсједник комисије професор Сакс дошао је до закључка да постоје веома опасна биотехничка истраживања која се скривају од јавности, а да је велики дио ових истраживања подржавао САД, као и да је врло могуће да је САРС-КоВ-2, вирус одговоран за ковид-19, настао опасним истраживањем вируса које је пошло по злу.

Он је коаутор недавног чланка у стручном часопису Националне академије наука САД Просидингс (ПНАС), у коме позива на независну истрагу поријекла вируса.

Сматра да постоје јасни докази да је Национални институт здравља, као и многи чланови научне заједнице, спутавао спровођење озбиљне истраге поријекла ковида-19 и одвраћао пажњу од хипотезе да је могуће да су рискантна истраживања подржана од стране САД-а довела до милиона смрти. Уколико је та хипотеза тачна, импликације би биле веома потресне, јер би то значило да чланови научне заједнице сносе одговорност за глобалну катастрофу.

У интервјуу за Current affairs који је водио Нејтан Робинсон професор Сакс објашњава како је, као предсједник комисије за ковид тог медицинског часописа, дошао до закључка да су моћни актери онемогућавали спровођење праве истраге. Објашњава такође зашто је важно открити поријекло ковида: јер постоји, каже он, веома опасно истраживање уз мало одговорности, а јавност има право да за то зна, како смо ми они чији се животи ризикују без наше сагласности.

pic.twitter.com/hvluMhtWjt

— Guillaume Fontaine (@LeksoSajcic) August 8, 2022

Робинсон: Желим да цитирам нешто што сте недавно рекли: „Био сам предсједник Лансетове комисије за ковид двије године. Након двије године интензивног рада на овоме прилично сам сигуран да је проистекао из америчке биотехничке лабораторије, да није настао на природан начин. Тако да је грешка, према мом виђењу, биотехнике, а не случајност природног преношења. Не знамо засигурно, да будем потпуно јасан. Али постоји довољно доказа да се покрене истрага. А ње нема, нити у Сједињеним Америчким Државама, нити било гдје другдје. Такође из реалних разлога мислим да не желе да погледају под тепих.“

Та ваша изјава је контроверзна. Прочитаћу пар цитата из Њујорк тајмса из протекле године:

„У прегледу недавних студија и поређења са другим пандемијама, група виролога тврди да постоји више доказа који подржавају верзију природног преношења са животиња на људе.“

„Научници су објавили пар опсежних студија који указују на велику пијацу хране и живих животиња у Вухану, Кини, као извор пандемије корона вируса.“

Зато желим да започнем питањем о истрази чији сте били дио и која вас је навела да помислите да је ово што сам управо цитирао обмањујућа изјава о чињеничном стању ствари.

Сакс: Па, занимљиво је да су они научници који су то рекли, већ рекли исто то 4. фебруара 2020, прије него што су спровели било какво истраживање. Објавили су исту изјаву у марту 2020, прије него што су имали било какве чињенице. Дакле, стварају званичну верзију. Такође поричу алтернативну хипотезу без детаљније анализе. То је основна поента.

Шта је алтернативна хипотеза? Алтернативна хипотеза је прилично јасна. А то је да је у САД и Кини у току било много истраживања са вирусима сличним САРС-у, њима је манипулисано у лабораторијама и креирани су потенцијално много опаснији вируси. Специфичан вирус који изазива ковид-19, звани САРС-Ков-2, битан је, јер има дио генетског склопа који чини вирус опаснијим. Тај дио генома се зове „тачка цијепања фурина“. Оно што је занимљиво, ако смијем рећи и забрињавајуће, јесте да се истраживање, које је активно било у току, тицало уметања тачке цијепања фурина у вирусе сличне САРС-у, како би видјели шта би се десило. Sic!

Могуће је да то десило. Оно што је било истинито од почетка јесте да та могућност, за коју знају многи научници, није била детаљно испитана, иако је потпуно јасно да се тако могло догодити. Они не истражују – само нам говоре: „пијаца, пијаца, пијаца!“ Не обазиру се на друге могућности. Чак ни не гледају податке. Они чак ни не постављају питања. А истина је да је од почетка нису постављали реална питања.

Али не самог почетка. Зато што су на почетку, који бисмо могли датирати од првог телефонског позива Националног здравственог института (НИХ) са групом виролога 1. фебруара 2020, виролози рекли „Боже, па то је чудно, лако би могло бити произведено у лабораторији. Одакле тачка цијепања фурина?“ Зато што су научници знали да је то био дио активног истраживачког програма. Ипак, до 3. фебруара иста група говори „Не, не, природно је, природно је“. До 4. фебруара, почињу да пишу нацрт рада који говори јавности „Не брините, природно је“. До марта, написали су рад – по мом мишљењу потпуно лажан – назван документ о проксималном поријеклу, што је била најцитиранија биолошка студија у 2020. Према њој: вирус је настао природно. (Обратите пажњу: закључак документа је „сумњамо да је било какав сценарио који темељи на лабораторији увјерљив“) Али нису имала податке о којима читате у Њујорк тајмсу. Нису имали ништа од тога. Само су рекли да лабораторије нису испитивале ову могућност. Али, знате шта, они не знају на чему су лабораторије радиле, јер никад нису питали, а Национални институт за здравље нам није рекао.

Робинсон: Дозволите да Вас питам да ли можемо да разликујемо оно што засигурно знамо и оно што је спекулативно јер немамо податке. Дакле, знам да је постојало – исправите ме ако гријешим – предложено истраживање које би се бавило овом групом вируса и покушало да их модификује на начин који би их потенцијално учинио смртоноснијим. Знамо ли је ли се такво истраживање заправо игдје спроводило?

Сакс: Имамо огромне разлоге да вјерујемо да јесте. Нисмо чак ни поставили то питање. Али имамо много разлога да вјерујемо да јесте, јер су научници који су спроводили то истраживање јавно објашњавали зашто је важно. Писали су уводнике о томе зашто истраживање мора да се настави. И писали предлоге за грантове, говорећи да треба да се настави. За нас који смо у бизнису писања предлога грантова, чињеница да је одређени, дубоко забрињавајући предлог за грант одбијен не значи да касније није спроведен. Али гдје је НИХ да каже: „Да, то је занимљиво питање. Зашто не прибавимо доказе?“ Они ни не постављају то питање.

Такви научници, који причају о пијаци у Вухану, чак и не дискутују о том истраживању које је било у току. То је за мене погрешан правац. Али знамо да је огроман дио истраживања био у току. Имамо интервјуе водећих научника. Имамо предлоге истраживања. Прочитао сам толико студија о важности овог истраживања које заговарају научници. Ипак, НИХ забија главу у пијесак. А научници кажу: „Овде се нема шта видјети. Знамо да је  пијаца. Да ли смо нашли животињу? Не. Да ли имамо објашњење о томе одакле тачке цијепања фурина? Не. Немамо објашњење тајминга, које не изгледа правилно. Али не гледајте тамо, јер тамо нема ничега“, кажу нам. То је помало смијешно.

Моја поента је да постоји много разлога да вјерујемо да је истраживање било у току. Зато што постоје објављене студије о њему. Постоје и интервјуи. Постоје и предлози истраживања. Али НИХ не проговара. Не поставља питања. А ни ови научници никада нису питали. Од првог дана држали су ову алтернативу подаље од својих погледа. А када дискутују о алтернативи, не дискутују о истраживачком програму, већ о мање битним стварима о лабораторији, а не какво је стварно истраживање било у току, односно да уметну мјеста цијепања фурина у вирус сличан САРС-у, који је могао створити САРС-Ков-2.

Ја не позивам на закључак, већ на истрагу. Коначно, након двије и по године овога, вријеме је да се призна да је могуће да је изашло из лабораторије и да постоје подаци које морамо да знамо, прије него што откријемо је ли или није.

Викторија Нуланд: Украјина има објекте за биолошка истраживања

Робинсон: Једна од ствари која ме је зачудила, а коју нисам знао када сам почео да пишем о овоме и заправо да радим неко истраживање, јесте схватање да је у годинама које су водиле до пандемије постојала велика контроверза о томе да ли је паметно модификовати вирусе у току истраживања на начине који би могли учинити вирус инфективнијим или смртоноснијим. И неки људи су тврдили да је овакав тип истраживања сулуд. Неки људи су упозоравали да би у случају лабораторијског инцидента – инцидент, нагласимо, а не намјерно „био-оружје“ – обична људска грешка могла да узрокује праву катастрофу.

Сакс: Тако је. Постојало је више типова експеримената у којима је манипулисано генима опасних вируса. И то је подигло узбуну. Постојао је заправо и мораторијум у 2014. Али вође овог типа истраживања су настављали да конкуришу за грантове, које су добили и коначно укинули мораторијум 2017. И говорили су како је битно спроводити оваква истраживања, јер, како су тврдили „постоје многи вируси. И не знамо када ће постати високо патогени, и морамо да развијемо лијекове и вакцине против широког спектра њих. Зато морамо тестирати све ове вирусе које можемо да нађемо, како бисмо видјели имамо ли висок потенцијал преношења.“ Али нису циљали само на то да тестирају вирусе које су сакупљали у природи. Циљали су на то да их модификују. Зато што су научници знали да вирус попут САРС-а без тачке цијепања фурина не би био толико опасан. Међутим, хтјели су да тестирају своје теорије, лијекове и вакцине против опасних вируса. Њихов предлог био је да узму стотину – или су макар говорили у једном предлогу о 180 претходно непријављених сојева, и да их тестирају на њихов такозвани „потенцијал преношења“. Колико би били делотворни? И да погледају: имају ли мјесто цијепања фурина, или технички, мјесто протеолитичког цијепања? Ако не, уметните га. Побогу!

Нисмо ни питали од првог дана: да ли сте то урадили? Да ли бисте нам могли дати лабораторијске свеске? Умјесто тога, ови људи који сада пишу чланке за Њујорк тајмс и објављују текстове о пијаци, од првог дана, кажу: „Не, природно је“. Зато им не вјерујем. Јер никад нису уважили алтернативну хипотезу. А њихова хипотеза има толико рупа. Али, они ни не покушавају да узму у обзир другу могућност.

Робинсон: Мислим да је веома битно да разјаснимо да је „алтернативна хипотеза“ првенствено хипотеза о незгоди и научној охолости. Битно је да разграничимо чудне теорије од невјероватно увјерљивих теорија. Зато што оно о чему Ви причате јесу људи који нису уважили опасност онога што су радили.

Сакс: Алтернатива која је исправна за разматрање је дио веома опширног истраживачког програма које је било у току од 2015, финансираног од стране НИХ-а, Тонија Фаучија, поготово Националног института за алергије и инфективне болести (НИАИД), а то је испитивање потенцијала преношења вируса попут САРС-а. Вође овог истраживања до детаља су објаснили овај предлог. Али, послије догађаја, никада их нисмо питали „Шта сте заправо радили? Које сте експерименте радили? Шта знате?“ Некако их никада нисмо питали. Било је боље да све само гурнемо под тепих, што су Фаучи и НИХ радили до сада. Ништа нам нису показали.

Не постоји ништа чудно у вези тога, јер је то тачно оно што су научници радили. Онда можете да чујете снимке научника како описују зашто мисле да је истраживачки програм тако значајан, јер кажу да су то опасни вируси, према томе, морамо припремити широк спектар вакцина и лијекова. Објашњавају такође како није довољно тестирати само један или два вируса. Морамо их тестирати све. Онда су схватили, као што сам рекао раније, да само вирус сличан САРС-у, ако нема овај дио гена, готово сигурно неће бити тако преносив. Тако да су дошли на идеју „хајде да их убацимо“, ако можете то да замислите. За мене је то запањујуће.

Ипак, они су били поносни на ово, јер је заправо генијално на технолошком нивоу. Можете ли да замислите: узмете секвенцу која дефинише геном, и можете да рекреирате вирус само на оснву ње. Не морате чак имати ни биолошки вирус у руци, потребна вам је само секвенца. Онда можете рећи: „Додаћу ова четири слова РРАР, мјесто цијепања фурина, или је то можда осам, РРАРСВАС, ово је секвенца од осам амино киселина – убацићу је ту на споју шиљастог протеина, јер знам из свог истраживачког програма да ће га то учинити патогенијим, односно више ће узроковати обољења. Онда могу да видим да ли ће неки од кандидата за лијекове, као ремдесивир, бити делотворан против њега. То је њихова идеја. Оно што је јако чудно је да су научници знали да је веома необично што ту постоји РРАР мјесто цијепања фурина. Никада прије то нисам видјео у вирусима попут САРС-а, и да то може доћи из лабораторије. Шутња. Не причајте о томе. Не дискутујте. Само од почетка говорите: природно је. Наравно да је природно. Све остало је чудно.

Видјели сте како се ствара званична прича. А научници се не понашају као научници. Недавно су написали чланак у ком кажу да је једини доказ да долази из лабораторије чињеница да се појавио у Вухану, гдје је установљен институт. Па, то је неистина. То није једина случајност која води до ове теорије. Оно што води до ове алтернативне хипотезе је детаљан истраживачки програм који је финансирао НИХ, који је био у току у годинама које су водиле до пандемије. Тако да разумијем зашто научници покушавају да створе званичну верзију и скрену нам пажњу са још једног проблема.

Нагласимо још једном да немамо дефинитивне доказе ни за једну хипотезу. Али оно што имамо јесу дефинитивни докази да су службе покушале да нам скрену поглед са хипотезе о лабораторији.

Робинсон: Поменули сте лабораторију у Вухану. Није само ствар у томе да је лабораторија у Вухану спроводила истраживање вируса. Постоје и везе између лабораторије и оних који су спроводили овај програм. Шта знамо о истраживању које се догађало овдје?

Сакс: Знамо да су на Институту за вирологију у Вухану амерички научници обучавали кинеске да користе напредне биоинжињерске методологије. Поготово научници у Сјеверној Каролини, Тексасу, и тако даље, који спроводе ова истраживања, вјерују у њих и заговарају их, и причају да не желе никакве прописе. И били су у блиском контакту са Институтом за вирологију у Вухану, и дио заједничке истраживачке групе која је састављена од стране Eco Health Alliance, што је био спој америчких и кинеских научника. То је било средство за финансирање од стране америчке владе, поготово Националног здравственог института, и јединице Тонија Фаучија, НИАИД. То су биле године грантова. Не знамо тачно шта се догодило. Засигурно знамо да је од почетка НИХ бјежао од објашњавања шта је урађено. Не говоре нам истину, да су имали разлога да се боје да је ово изашло из лабораторије. Као и да до данас имају разлога да на то сумњају, али не причају.

Робинсон: Шокантна ствар је за мене била да је предсједник Eco Health Alliance био у тиму Свјетске здравствене организације која се бавила истрагом поријекла ковида и закључила да није у питању лабораторија.

Сакс: Више од тога. Ја сам га именовао – то је Петар Дашак – да предсједава радном групом комисије за пандемију која се водила за Лансет. И водио је радну групу о поријеклу вируса. Наивно сам мислио на почетку „то је човјек који има пуно веза“. Онда сам схватио да ми не говори истину. Било ми је потребно пар мјесеци, али што сам то више увиђао, више сам негодовао.

Рекао сам му: „Слушај, мораш да одеш.“ Онда су ме остали научници у тој групи напали да сам антинаучан. Питао сам их: „Какве су ваше везе са свим овим?“ Нису ми рекли. Закон о слободном приступу информацијама (ФОИА) је објавио неке документе које НИХ скривао од јавности, и видио сам да су људи који су ме нападали такође дио овога. Тако да сам распустио цијелу радну групу.

Викторија Никифорова: Стоје ли иза короне Америка и енглески зоолог Питер Дашак?

Робинсон: Кажете да Вас Дашак и други нису обавијестили о озбиљном сукобу интереса? Јер би, према хипотези да је имало неке везе са овим истраживањем, то и самог Дашка довело у везу с поријеклом вируса?

Сакс: Па, могао ми је објаснити на почетку да је постојао велики истраживачки програм и да су манипулисали вирусима. Могао ми је дати предлог истраживања. Када сам му то затражио, рекао ми је: „Не, мој адвокат каже да ти га не могу дати.“

Рекао сам: „Предсједаваш транспарентном комисијом. Кажеш да ти адвокат не дозвољава да ми даш предлог пројекта. Онда не можеш бити члан ове комисије.“

Али, постојале су и многе друге ствари. Био је дезоријентисан. Ствари које је говорио апсолутно су нетачне.

Робинсон: Када Вас људи чују како говорите: „Гурају то под тепих, не желе да гледају“, питање које им може пасти на памет је: „Зашто? Зашто људи не би били заинтересовани да открију истину?“ Али алтернативна хипотеза о којој говорите могла би имати озбиљне посљедице. Имплицирало би многе људе у потенцијалне милионе смрти. Научна заједница је изложена великом ризику. То објашњава зашто би постојао интерес да се људи одврате од ове могућности.

Сакс: Постоје два разлога зашто је могуће да раде оно што раде. Један је, као што кажете, да су импликације огромне. Замислите да је ово изашло из лабораторије. Имамо отприлике 18 милиона смртних случајева широм свијета узроковане овим. То није званична статистика, али је процијењена смртност од ковида. Импликације тога – етичке, моралне, геополитичке – огромне су.

Постоји и друга ствар која је јако битна. Јасно је да постоји велики број опасних истраживања које се спроводе као дио програма биозаштите или других ствари које су нам непознате, које нису добро контролисане. То је сигурно. И то широм свијета. Владе кажу: „Не гурајте нос у то. То је наша ствар, не ваша.“ А наша је ствар. Наша је ствар да разумијемо шта се дешава са овим. То не треба да буде тајна. Не вјерујемо вам.

Да кажем овако: тренутно им не вјерујем. Желим да знам. Јер чак и оно што знамо о опасном истраживању је довољно да покрене много питања о одговорности за будућност. И питање: „На којим другим вирусима радите? Шта би требало да знамо?“ Јер без обзира на то шта је истина о САРС-Ков-2, оно што је јасно је да имамо толико технолошких капацитета да пројектујемо опасне патогене. И доста тога се већ ради.

Робинсон: Одговорили сте на питање зашто је важно открити истину о овоме. Један од изговора које чујемо је: „Кога брига? Зар је битно? Било да је животиња, лабораторија, што год да је, ту је.“ Али Ви кажете: „Не, морамо да откријемо како је ово почело.“ Зато што ово неће бити једини случај, шта год да су узроци. Не желимо да људи умиру од будућих вируса. Ово је од кључног значаја. Ако хоћемо да спасимо милионе живота, морамо да дођемо до одговора.

Сакс: Могу вам рећи једну ствар коју сам научио из разговора са многим научницима у протеклим годинама: технолошки капацитети за рад на опасним стварима користећи ову биотехнологиију су ванредни. Зато желим да знам шта се дешава. Желим да знам шта раде и друге владе, не само наша. Желим глобалну контролу над овим стварима.

Разумјели смо нуклеарни ризик – чак је и то, на много начина, сакривено од јавности. Али ово је јасан и садашњи ризик. И постоје разлози да вјерујемо да смо њиме окружени, не само хипотетички. Вријеме је да отворимо документа свуда. Вријеме је да сазнамо. Можда је била пијаца. Можда је била лабораторија. Али морамо добити праве одговоре, и то одмах. Не скретање на странпутицу, које се дешава од фебруара 2020. Доста глупости! Доста је чланака Њујорк тајмса који говоре „ово је, ово је“, без детаљног разматрања веома увјерљивих лабораторијских хипотеза.

САД: Претње смрћу бившем директору Центра за контролу и превенцију болести јер је споменуо теорију о цурењу вируса из лабораторије

Робинсон: Из овога што кажете дјелује да, као предсједник Лансетове комисије за ковид, нисте добили задовољавајуће одговоре или податке. Каква нам је истрага потребна и ко би требало да је обави?

Сакс: Најинтересантнија ствар коју сам добио као предсједник Лансетовог комитета дошла је од тужби Закона о слободном приступу информацијама (ФОИА) и процурелим наводима узбуњивача из унутрашњости америчке владе. Зар то није страшно? НИХ је био упитан у једном тренутку: дајте нам ваш истраживачки програм о вирусима сличним САРС-у. И знате шта су они урадили? Објавили су насловну страну и обрисали 290 страна. Дали су нам насловну страну и 290 празних страница! Па у питању је Национални институт за здравље, побогу. Не нека корпорација. То је орган америчке владе задужен да нам чува здравље.

Има много података које тренутно не откривамо. Не желим да морам да се ослањам на ФОИА и наводе, мада они могу понудити много информација. Желим јасне, независне научне истраге и транспарентност. Један начин да се ово уради била би двостраначка истрага уз надзор Конгреса.

Дајте нам лабораторијске налазе, своје записе, своје датотеке са подацима о сојевима вируса и тако даље. Постоји много питања на која нам је потребан одговор независних научника, да нам дају јасне информације. Али знамо да тренутно функционишемо у окружењу у којем влада сакрива податке који су нам потребни да дамо праву процјену.

Опрема: Стање ствари

(Вијести/НСПМ, 8. 8. 2022)

Categories: Преносимо

Tags: Џефри Сакс, Лансет, САД, порекло вируса