Ако патријарх не промени саветнике за односе с јавношћу, добићемо Егзит на сваком месту где постоје црква или манастир а то би можда било превише за наше поимање многих ствари између Неба и земље…
Патријарх Порфирије са драмским уметницима (Милош Биковић, Виктор Савић и Ненад Окановић) и представницима EXIT Фондације (Душан Ковачевић и Иван Петровић). Извор: Instagram
Неопходно је веровати да ће се неуспели излет у профано ипак завршити победом здравог разума и повратком излетника у безбедну луку традиционалне комуникације са верницима, можда мало обогаћене личним неконвенционалним приступом али у границама очекиваног и прихватљивог.
У супротном, на дуже стазе гледано, добићемо Егзит на сваком месту где постоје црква или манастир а то би можда било превише за наше поимање многих ствари између неба и земље…
Не бих да будем саркастичан али како је кренуло, не би ме чудило да дух профаности привремено обузме и све владике чланове СА Сабора и да од сваког од њих сазнамо које су им омиљене поп и рок песмице, кога виде као најбољег центарфора југословенског фудбала, да ли су више ценили Кићу или Прају, Бодирогу или Дивца, Цунета или Тозовца, Мију или Чкаљу, Де Нира или Паћина, који су им омиљени филмови, да ли више воле БМВ или Ауди, да ли им смета глутен, да ли више воле Звезду или Партизан, руску салату са шунком или са пилетином, да ли су за Бајдена или за Трампа, пију ли радије кафу са обичним или са сојиним млеком, шта највише воле да једу, како проводе слободно време и друге важне ствари које верни народ просто чезне да зна.
Извор: Нова.рс
Ипак, остаје варљива нада да ће владике и даље остављати паству у блаженом незнању када је реч о овим питањима а да ће Њ. С. патријарх г. Порфирије променити саветнике за односе с јавношћу и уместо екипе која исти посао ради и за Егзит, ангажовати неког проницљивијег и зрелијег ко ће разумети да српски патријарх није исто што и Дејвид Гета или неки члан групе „Продиџи“.
Неопходно је веровати да ће се неуспели излет у профано ипак завршити победом здравог разума и повратком излетника у безбедну луку традиционалне комуникације са верницима, можда мало обогаћене личним неконвенционалним приступом али у границама очекиваног и прихватљивог.
У супротном, на дуже стазе гледано, добићемо Егзит на сваком месту где постоје црква или манастир а то би можда било превише за наше поимање многих ствари између Неба и земље… без обзира на Хамлета.
Наслов и опрема: Стање ствари