Прволик за РЕЧ је Свето Писмо, за СЛИКУ то је Нерукотворени Образ, а за ЗВУК – апостолско једногласно појање које је временом св. Јован Дамаскин уобличио у Осмогласнику
Сваки муслиман, мојсијевац, протестант, суботар, Јеховин сведок, и слични њима, рећи ће вам да је икона идолопоклонство.
У хришћанству предање цркве преноси се не само кроз РЕЧ, као код горе поменутих религија, већ и кроз ЗВУК и СЛИКУ. Архетип, односно, прволик за РЕЧ је Свето Писмо, за СЛИКУ то је Нерукотворени Образ, а за ЗВУК – апостолско једногласно појање које је временом св. Јован Дамаскин уобличио у Осмогласнику. Реч, Звук и Слика представљају јединство и пуноћу која највише долази до изражаја на Служби Божијој, где уз мирис тамјана, све наткриљује купола као одраз небеског Јерусалима.
Замислите када би у световном животу где постоји књижевна, музичка и ликовна уметност забранили, рецимо сликарство. Велики број људи би био ускраћен за Богом дани таленат. То се десило у поменутим једнодимензионалним религијама, које свој хендикеп покушавају да наметну као модел, насрћући на хришћанску пуноћу.
Опрема: Стање ствари