Прволик за РЕЧ је Свето Писмо, за СЛИКУ то је Нерукотворени Образ, а за ЗВУК – апостолско једногласно појање које је временом св. Јован Дамаскин уобличио у Осмогласнику
Сваки муслиман, мојсијевац, протестант, суботар, Јеховин сведок, и слични њима, рећи ће вам да је икона идолопоклонство.
У хришћанству предање цркве преноси се не само кроз РЕЧ, као код горе поменутих религија, већ и кроз ЗВУК и СЛИКУ. Архетип, односно, прволик за РЕЧ је Свето Писмо, за СЛИКУ то је Нерукотворени Образ, а за ЗВУК – апостолско једногласно појање које је временом св. Јован Дамаскин уобличио у Осмогласнику. Реч, Звук и Слика представљају јединство и пуноћу која највише долази до изражаја на Служби Божијој, где уз мирис тамјана, све наткриљује купола као одраз небеског Јерусалима.
Замислите када би у световном животу где постоји књижевна, музичка и ликовна уметност забранили, рецимо сликарство. Велики број људи би био ускраћен за Богом дани таленат. То се десило у поменутим једнодимензионалним религијама, које свој хендикеп покушавају да наметну као модел, насрћући на хришћанску пуноћу.
Опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница Александра Ћеклића)
Categories: Преносимо
Слово
Штедим
Ријечи
Срцем
Зборим
Бацам
Мрежу
Слово
Ловим
Словом
Борим
Борцем
Словим
Ширим
Једра
Пјесмом
Пловим
Момчило
Све је лѣпо и тачно рѣчено, али често губимо из вида да су и Рѣч, и Звук, и Образ (Слика) у православној Цркви ужасно деградирали од врѣмена барока наовамо. Узрока тога је више: и католички прозелитизам, и нѣразумне “реформе”, и вишевѣковна поробљеност православних народа… и у првом реду наша сопствена духовна лѣњост, која чини да се то уназађивање и након ослобођења само још више продубљује и шири. У поређењу с нашим прѣцима ми смо убоги дивљаци што се тиче поимања и осѣћања хришћанства. Њима, рѣцимо, уопште нѣје била потрѣбна писменост да би усвајали Рѣч Божју: свакодневно су је слушали у неискварену по храмовима и читали у сликовном виду, у виду живописа (ову способност вѣрни народ је, по нѣким истраживачима, почео губити нѣгдѣ од XVII вѣка, из горе поменутих разлога). Данас имамо Свето Писмо “прѣведено” на “народне језике”, па се опет нѣ можемо ни приближити висини православне културе и дубини вѣре наших “необразованих” прѣдака. Напротив, све смо даљи од тога: http://sloven.org.rs/srb/?p=16538