Псеудоисторичари нуде замишљену/измишљену пра-прошлост у замену за потирање сржи нашег народног бића – а то је Исус Христос, Богочовек и Спаситељ, пише коментатор Don Quixote на „Стању ствари“
Извор: Стање ствари
Главно својство деменције је губитак свести о себи самоме. Дементни људи живе у некој врсти непрекинуте садашњости – сећање на прошлост је замрло у мери у којој нема ни антиципације будућег.
Честа манифестација таквог стања је понављање истих или сличних радњи укључујући ту и монологе или „разговор“ са присутнима обично редукован на неколицину истих фраза. Често су присутне и неартикулисане реакције нестрпљења, страха или гнева…
Деменција (појединачна) је у великом порасту како у Србији тако и у свету. То је преозбиљна, трагична и надасве тужна појава, нарочито када је искусите на примеру својих ближњих, а ти ближњи су обично родитељи или рођаци…
Нерадо користим ову паралелу, али је просто наметнута од коментатора који показује неке знаке који могу да указују на ову патологију – ad nauseam понављање истих неаргументованих тврдњи, зачињених некултурним реакцијама на коментаре које перципира као супротне својим фантазијама.
Реч је наравно о тврђењима да су Срби прото народ, да су митологије Грка, Римљана, Кинеза, Индуса у ствари срБске, чак и да је Санскрит настао из срБског језика, итд.
Овакве тезе, неаргументоване, недокументоване и некохерентне су у домену маште, шпекулације, дневног сањарења и слично. Као такве могу бити безопасне. Али, ови посленици на пољу измишљотина, иду корак (од седам миља) даље и обично заврше у отвореном пропагирању словенског паганизма. Више од тога, главна теза им је да су Срби историјски преварени наметањем Хришћанства и тиме вером у (по њима) бога који је наводна јеврејска подметачина. А тај бог нас је учинио слабим и неотпорним и као такав је одговоран за наше историјске недаће, итд. Дакле, несретници богохуле.
Укратко, псеудоисторичари (псеудолингвисти, псеудоантрополози,…) нуде замишљену или измишљену пра-прошлост у замену за потирање онога што је срж и душа нашег народног бића – а то је Исус Христос, Богочовек и Спаситељ, са Којим смо у историјском и живом јединству кроз нашу свету Цркву, вођени светосавском вером, великим светитељима, небројеним мученицима и етиком Косовског завета.
Комунисти (и други) су се крваво потрудили да „убију Бога у Србима“ и успели су у великој мери натеравши нас да се одрекнемо Христа и Косовског Завета у замену за лажну религију југословенства. Нису тражили да се одричемо права на Санскрит или сличне глупости. Довољно је било (само!) да заборавимо Милоша, Карађорђа и Војводу Мишића, Светог Саву и Св. Николаја Жичког и Охридског…
Псеудоисторичари чине слично, само уместо будућности лажног југословенства, нуде измишљену пра-прошлост и бесмислени палео-Србизам. И једни и други се труде да потру православну срж срБског народа…
Коментатор са надимком Don Quixote
Categories: Разномислије
Највећи мрзитељи српства и највеће штеточине а да су унутар наших редова су следбеници бечко-берлинске школе и таквог погледа на нашу историју. А шта рећи о нашој Цркви која је у том делу потпуно затајила па и застранила. Црква која званично уопште не зна када смо као народ и где крштени, а гледајући цео народ може се рећи да тај основни податак и од нас нико жив не зна. Мислим да слична православна црква не постоји. Е па то време лудила полако пролази, чињенице аутохтониста стоје као мегалити док чињенице ових немачкара наспрам тога делују као бедна прашина или боље рећи прљавштина.
Odlican je nas Don Quixote, odlican!
Хајде ти лепо у цркву Србије и пази да ти се не омакне срБски барјак на некој литији, можда против параде срама, ако се уопште и усудите…
****** PURITANCI
Predstavljanje Udruženja za negovanje duhovnih i tradicionalnih vrednosti
„Kosovski zavet“ – YouTube
Оснивач је једна сестра из Цркве Архангела Гаврила – сестра Смиљана.
Први саговорник/ца Александра Нинковић Ташић /председница образовно-
-истраживачког друштва “Михајло Пупин“ из Београда/ заслужује да је чује
свака срБска душа.
Плене и надахњују својим беседама и прота Александар Средојевић,
историчар, и пуковник Душан Шљиванчанин, учесник боја/битке на
Кошарама.
Може се учинити да овај коменатр није у сагласју са насловом теме, али
уз мало стрпљења, макар после одслушаног говора/беседе првог
саговорника/це, такав утисак ће нестати.
Хвала Уредништву СтСт ако овј коментар пусти, а такође и “коментатору са
надимком Don Quixote“.
Деменција – у преводу – заборав, од речи непознатог порекла – “мена”, одакле су и српске речи месец, мнење, мозак. У прилог томе да нема говира од тога да српски језик баштини пракорене тзв. индоевропских језика.
Словом
Бацам
Мрежу
Себе
Ловим
Словом
Бијем
Искре
Ждијем
Срцем
Зборим
Борцем
Словим
Ширим
Једра
Пјесмом
Пловим
Момчило
@Don Kihot
Sjajno! Lepo je citati nekog cija vera ostaje nepomucena pred krasotama vincanske civilizacije i obozavanju zaba i sarana! Vi sigurno nemate haplo grupu 11xxbb132, a to bi vam jednog dana mogao neko zameriti:”Ovaj radi za Bec, Budu i Pestu!”!
Текст/коментар јесте уперен против шарлатанства и псеудо-лингвистичара са једне стране, али то је овде мање важно.
Оних пар редова је ту због и против оних који би да нас приведу назад у каљугу паганизма и који сикћу против Цркве (не само СПЦ него против Онога чија је Црква Тело мистичко овде на земљи).
Ови, знатну штету против Цркве и народа чине јер православну срж нашег бића потиру а Цркву нашу мученичку унижују. При том, делују изнутра…
Треће, зашто сам против ове псеудо-науке: па зато што сам против лажи уопште, нарочито оне пропагандистичке која се користи против мог народа, типа CNN, BBC, VoA, DW, RFE итд.
Дакле, без антицрквених, антиправославних, антихришћанских и про-паганистичких ставова (експлицитних или подразумеваних) медитирање и истраживање на палео-лингвистичеке теме не би било контроверзно уз услов да се практикују на начин како доликује дисциплинованом мишљењу.
Иначе, ја сам и сам фасциниран “тајним везама” срБског са Санскритом на пример, Или, што ће неке/многе зачудити (и мене је својевремено) невероватном везом (првенствено фонетском) са енглеским!
Ако само овлаш погледамо како стоје ствари (дакле какво је СтСт :)), Санскрит, на приер, изгледа много сличнији руском неко српском, .То је само утисак мене као аматера, љубитеља ове теме, али и из разлога што су санскритско-руску везу Руси више проучавали па има више материјала него што су српски посленици саставили.
Дакле руски и Санскрит су у тесној вези али не знам да Руси то озбиљно сматрају доказним материјалом за тезу да су они некакав пра-народ, аријевци итд.
А ево, за утеху, неколико (познатих) примера егзотичних речи речи које баштини срБски.
Бадем — Иранци кажу бадам; нар, опет Иранци, кажу анар. Прост пример где се термин преносио трговином тесно везан са самим објектом.
Али шта ћемо са Санскритом и речима као на пример: српско тада — исто на санскриту (с тим да има ‘х’ на крају, или продужено “а” — тадах; када — када(х), некада је екада(х), итд. Буд(х)а — просветљени, то јест онај који је будан за објективну реалност (како кажу). Веде књиге знања — ведати–видети што ће рећи, знати.
Даље, Живан — српско име али потпуно исто и у Индуса. Наш Живан се тако зове зато што је жив, а “жива” (ђива) на санскриту значи душа — оно по чему је неко жив….
Овакве и сличне примере никакве сеобе народа или пра-предачке везе не могу да објасне.
Заиста је Буда — будан али самим тим не можемо тврдити да га је аријевски Србин произвео.
Ако ћемо мало да се одвојимо из равни познате (а тако скривене) историје, можемо се окренути још старијим временима.
Временима од самог прапочетка Космоса, то јест његовог стварања, првобитних људи, Вавилонске куле…
За све ове догађаје постоје документ, у коме је све записано и описано — Свето Писмо Старога Завета.
Верујем да тамо вреди потражити одговор на мистерију разноликости језика и њихове повезаности —
“јер ондје помете Господ језик цијеле земље, и оданде их расу Господ по свој земљи”…
Томислав Терзин је пример како се о неким темама (еволуција, геологија) може промишљати методом научника, непропагандистички, часно, објективно и отворено, а користећи Библију (Стари Завет) као документ који садржи богату палету хипотеза.
Ове хипотезе се онда доводе у кохерентну везу са објективним опсервацијама и тако доказују или одбацују.
За крај један симпатичан покушај (Дејана Ђуричића) разоткривања веза између енглеског и срБског.
(Само, не дао Бог да се неки саблазне — могу да закључе да смо ми праоци Енглезима или обратно, што би било баш поражавајуће :)))
А има и његова књига Dream — dremati.
@Don Quixote
“Дакле, без антицрквених, антиправославних, антихришћанских и про-паганистичких ставова (експлицитних или подразумеваних) медитирање и истраживање на палео-лингвистичеке теме не би било контроверзно уз услов да се практикују на начин како доликује дисциплинованом мишљењу.”
Слажем се, то је исправан и уравнотежен став.
Руски и Санскрит: колико сам ја читао о чувеној инвазији Аријеваца у Индију, ту су се смениле барем три теорије: а) да су Аријевци германског порекла освојили северо-западну Индију (Панџаб); б) да су Аријевци Индуси који су се раширили из Панџаба даље на северозапад према Каспијском језеру и Уралу; в) на основу генетских истраживања у последњих пар деценија, да су Аријевци словенског порекла освојили северо-западну Индију, јер су базирани на словенским а не германским хаплогрупама, а правац ширења може да се одреди на основу мутација. Што онда логички има смисла са језичким везама.
Путовао сам, и послом и приватно, кроз источну и југоисточну Азију. Пуно тих језика између Индије и Кине (бурмански, тајландски, лао, камбоџански) вуку утицаје из Пали и Санскрита, нарочито у религији и именима; образовани људи то знају јер се учи код њих у школи. У једном од њих, дал’ беше тајландски или лао, редни бројеви, т.ј. бројеви који се користе за рангирање појмова, уопште не личе на “обичне” бројеве, нпр. два-други, три-трећи, итд. — исти је корен. Е код њих није: редни бројеви иду (било ми је фасцинантно па сам записао фонетски како сам могао):
ег (1), то (2), тре (3), чатава (4), … тоса (10), … сата (100), што апсолутно нема везе са обичним бројевима у том језику.
За крај, невезано али занимљиво запажање из јапанских ресторана; како се на јапанском каже икра (кавијар), која се једе са сировом рибом као суши? Каже се икура. Апсолутно немам појма каква је веза, али да се иста реч користи за исти појам, само тупсон може да тврди да нема везе.
„Главно својство деменције је губитак свести о себи самоме.“
Не, губитак свести о себи самоме је главно својство шизофреније. А у деменцији се јавља тек у терминалним фазама органске психичке дезорганизације.
Деменција је болест која се манифестује губитком памћења. А прва дијагностичка потврда почетне деменције („mild cognitive impairment“) је поремећај меморије, уз сачуване когнитивне и функционалне способности. Дакле, деменција почиње губитком сећања.
Деменција је када човек (овде: народ) заборави ко је и од ког је колена, и ко су му били оци и праоци и ђедови и прађеди. И када му је потребан добронамерни туђин (овде: који му је пре тога сипао амнестичку дрогу за силовање у пиће) да му објасни ко је и окле је (овде: швабо). И када су му потребни други да га у функционисању (само)свести подрже, и да му аплаудирају на правилним когнитивним постигнућима.
„Псеудоисторичари (псеудолингвисти, псеудоантрополози,…) нуде замишљену или измишљену пра-прошлост у замену за потирање онога што је срж и душа нашег народног бића – а то је Исус Христос, Богочовек и Спаситељ, са Којим смо у историјском и живом јединству кроз нашу свету Цркву, вођени светосавском вером, великим светитељима…“
И Његовом рокенрол Светошћу, Патријархом Порфиријем, наравно. Који је такође жив да живљи не може бити – alive and kicking.
Оба коментатора су сличнији у свом деловању него што би се на први поглед рекло. Први износи неоспорне чињенице из тзв. аутохтонистичке, пре бих рекао једине истинске повести србског народа, које у потпуности подржавам.
Међутим, чини се да жели да то искористи да уведе на мала врата идеју о томе да је прихватање хришћанства од стране Срба погрешно. То не прихватам, осуђујем и сматрам преваром.
Његов опонент бори се за нашу веру, православље, цркву и самога Господа Бога нашег. То у потпуности подржавам.
Међутим, то није главни циљ његов. Главна мета је потцењивање и исмејавање аутохтониста и праве србске повести. То не прихватам, осуђујем и сматрам преваром.
Господи
Господи
Помилуј
Господи
Прости
Источимо
Истоком
Западосмо
Западу
Зебемо
Ко
Ракућене
Омеђине
Огриј
Нас
Угриј
Срца
Господи
Помилуј
Господи
Прости
Момчило
@******* ** *****
Поштовани, у звезде оковани :)))
Иронија није јача страна (нас) читалаца СтСт како је то већ документовано на С*ањуСтвари тако да ризикујете да не будете схваћени.
А у праву сте за могуће оптужбе, Беч, Пешта, али нарочито Буда. Буда! :)))
Pisao sam ovde o problemu samosvesti i nesvodivosti psholoskih iskaza na neurofizioloske, a onda neko povezuje haplo grupe sa nacinalnoscu !!!??? Koji Srbi su nosioci te haplo grupe koja dokazuje „autohtonost“, oni koji su se selili u seobama, oni koji se danas sele u EU, SAD, oni koji su sada Amerikanci, Australijanci, da ne pominjem okolinu! Analizira se veza srpskog jezika i sanskrita, ali kojeg srpskog, posle Vukove reforme, pre… Sto ne analizirate vezu crkvenoslovenskog sa sanskritom, ma kakvim sanskritom, sa srpskim !!!!
@Mark Eugenikos
Ono sto ste citirali u prvom pasusu, jeste istorijsko, arheolosko, istrazivanje -opet. Ali, ignorisete da “autohtonizam” nije istorijska skola, vec ideoloska – opet. Pitanje neutralnosti tzv. opservacionih iskaza od teorijskih je trajno naucno pitanje. Da li su oni neutralni od teorije koja ih implicira. Kada se pokaze da oni pobijaju teoriju, teorija se ne odbacuje, vec se uvode ad hoc pretpostavke i tako dok se ne pojavi druga teorija koja vise objasnjava sa manje ad hoc hipoteza, logicki je elegantnija, bolje se uklapa u metafizicku pozadinu. Pitanja ispravne teorije se resavaju na teorijskom nivou, retko kada postoji tzv. krucijalni eksperiment koji resava ispravnost teorije. A, to je u fizici, teorijski najrazvijenoj nauci, a ne istoriji. Autohtonizam bi se metodoloski objasnio ovako 1) cilj istrazivanja: dokazivanje autohtonost srpskog naroda (vec tu je paranauka, nejasnost pojma “autohtonost”, identiteta, odnos spram drugih kultura) 2) obrazlozenje cilja istrazivanja: istinska istorija srpskog naroda je prikrivana zaverama Vatikana i Becko-Berlinske skole (ovo obrazlozenje nije dobro, pojmovno je nejasno, ko, kada, kako, je falsifikovao istoriju, da li cete to da istrazujete i dokazete falsifikate, jer iz toga ne sledi logicki vasa teorija o “autohtonosti” ili cete da istrazujete “autohtonost”, pa da dokazete falsifikate 3) sredstva: arheologija, lingvistika, genetika… 3) metod: multidisciplinaran itd… Ali, pravi cilj jeste ostvarivanje “statusa autohtonog naroda” kojem se “preti da izgubimo”, kako rece jedan od autohtonista, odnosno “istorijskog prava” koje ne postoji. Takvo istrazivanje pociva na politickim ciljevima, primitivnom pojmu identiteta i istorijskog prava.
Poredi se srpski jezik kakav je danas, cirilica koja je izmisljana kao crnogorski jezik danas, crtanjem slova, posle Vukove reforme, (koja samo “otaNcanstvu”, upravo zbog starine reci, pridruzuje der Staat i patria, dok se narodne reci: otadzina – vezuje za ocevinu, domovina za dom, kucu i okucnicu a drzavu za posed-drzavinu, posto se njoj pridaju takodje der Staat i patria, jasno je kako 2500 godina posto su Grci razjasnili tu razliku, kod Srba NEstaje razlika izmedju vodjenja drzave i kuce i javljaju se “Pravi domacini”, politicari koji javnim upravljaju kao privatnim/kucnim i narod okrenut privatnom, tako da je to sudar malih privatnika i velikog mocnika), a ne porede se jezici koji su predhodili Vukovoj reformi, jer se o njima nista ne zna, a posebno veza sa srpskim. Navodio sam primer reci jestastvenica KOJA UOPSTE NE ZVUCI KAO grcko physike, ali su sustinski istoimeni, dok rec fizika ne znaci nista, cak suprotno od onoga sto znaci grcka rec i jestastvenica!
Recenica:”Haplo grupu XX imaju Srbi, Indijci, Eskimi…” je logicki pogresna,jer uslovi pripisivanja genetske strukture nisu samerljivi sa uslovima pripisivanja nacionalnosti i njihova veza nema logicku prirodu.Ljudi imaju haplo grupe, a koje su nacije je nesto drugo! O preklapanjima mitologija je vazda pisao Mirce Elijade, jos dublje i pogresnije Jung, dok Srbi, od kada vise nisu Grci, Nemci, Hindusi, nemaju da ponude ni jednog intelektualca (koliko sam naskidao knjiga o filozofiji Luzickog Srbina Lubenica, jednog od najvecih umova u istoriji filozofiije i matematike, a sta je ovde napisano – NISTA, a jedna koja je napisana, bolje da nije) velicine pomenute dvojice, a jos manje Platona, Aristotela…
Konacno, nakucao sam da su povratak i sirenje, dva najdublja motiva evropske kulture. Svet je u fazi ovog drugog, on ukida istoriju, kulturne razlike. Prvi cini potpuno isto, jer oba pocivaju na nemogucem. Tu je hriscanstvo superiornije. Nasuprot autohtonistima, ono vasksenjem ukida svaku sadasnjost, i istovremeno osadasnjuje sve ikada postojece, cineci ih jednakim sada, ukidajuci njihovu istoricnost. Fantasticno, nema nikakvog istorijskog prava, svaki trenutak istorije je ukinut ukidanjem smrti. Ovo i autohtonizam veze nemaju.
Na kraju krajeva, sta to uopste znaci “autohtonost”, kada delovi srpskog naroda se okrecu ustastvu, napustaju svoju drzavu, postaju Amerikanci, Australijanci (danas mi dolaze Sven i Hans Djukic u goste) kada se SPC nalazi pred gubitkom najznacajnijih manastira i MAK, CG i KiM.Samo jos jedno sklanjanje iz politike u borbu za to ciji je Koca Popovic ili sanskrit. Stvar je zapravo banalna da je zapanjujuca! Pitanje autohtonosti je beznacajno, takvo shvatanje identiteta je prevazidjeno sa krajem aristokratije!
@******* ** *****
„…a onda neko povezuje haplo grupe sa nacinalnoscu !!!???“
Не; хаплогрупе се повезују са биолошким пореклом, а не са националношћу. Већина данашњих Хрвата су бивши Срби, иако се културно и идентитетски сматрају Хрватима. То што се они сматрају Хрватима им нико не спори; али њихово генетско/биолошко порекло, које је практично идентично српском, управо доказује да они већински нису никаква посебна нација, каквима би хтели да се представе, него конвертити; мешавина српске већине и нешто кајкавских Загораца.
„Koji Srbi su nosioci te haplo grupe koja dokazuje „autohtonost“, oni koji su se selili u seobama, oni koji se danas sele u EU, SAD, oni koji su sada Amerikanci, Australijanci, da ne pominjem okolinu!“
Бесмислено питање; модерне сеобе и промене идентитета немају везе са пореклом од пре 10 хиљада година. И не може се питати „који Срби су носиоци те хаплогрупе“, јер то не може да се погађа на основу боје косе или очију, или физичке грађе, итд. Генетика је статистичка наука; говоримо о фреквенци појава неких гена у популацији, а не о томе да су Шпанци 100% шпански ген, а Данци 100% дански ген, и сличне глупости. То би било разумевање генетике на нивоу обданишта.
Кад смо код аутохтоности, најаутохтонији српски ген је несумњиво I1b, јер је највећа концентрација тог гена на потезу Имотски – Прозор – Вакуф – Бугојно – Гламоч – Ливно – Сињ. У тој области, учесталост појаве гена I1b код мушкараца је 64%, у Босни 52%, у Хрватској, Србији и Македонији 29 – 32%, и код свих других у Европи далеко мање, са изузетком Молдавије, где је нешто више од 20%, упоредљиво са Словенијом. Зато се и зове динарски ген, јер је управо ту настао мутацијом пре око 11 хиљада година.
https://academic.oup.com/mbe/article/22/10/1964/1137872
Да поновим: не говоримо овде о националном или језичком или културном идентитету, јер су сви ти идентитети подложни променама. Говоримо о томе да смо ми (па сматрали се данас Србима, или Хрватима, или Бошњацима, или Монтенегринима, или Северно-Македонцима, или Аустралијанцима, или било којим другим бивше-српским или усвојеним идентитетом), биолошки потомци људи који су овде живели још од последњег леденог доба, а не неки дошљаци из седмог века.
Ово би требало да буде толико очигледно и јасно да ме је готово срамота што морам да цртам.
Stvar koju Don Quixote ne uviđa je da je rezonovanje koje (opravdano) kritikuje nastalo u istoj kuhinji sa rezonovanjem koje on sam ima.
“Комунисти (и други) су се крваво потрудили да „убију Бога у Србима“ и успели су у великој мери натеравши нас да се одрекнемо Христа и Косовског Завета у замену за лажну религију југословенства.”
Ne postoji ništa slično jugoslovenstvu onako kako ga Don Quixote zamišlja a pogotovo ne na nivou religije u SFRJ. Jugoslovenstvo (integralno), je bio nesrećni projekat kralja Aleksandra koji je otpočeo 1929 a potpuni slom doživeo stvaranjem jedine banovine sa etničkim predznakom (Banovina Hrvatska) koja je bar za četvrtinu bila veća od S.R. Hrvatske u pokušaju sad već disfunkcionalne kraljevine da stekne naklonost Hrvata.
Nametanje Jugoslovenstva je išlo dotle da ni običan predizborni plakat nije mogao da sadrži prostu etničku odrednicu:
https://postimg.cc/k6w4c3xy
Evo kako je izgledala đačka knjižica u kraljevini:
https://postimg.cc/rKRVdtYj
A evo kako je izgledao isti odeljak 1945:
https://postimg.cc/s1vy8hyz
Jasno je da je “Dunavskobanovac” (Pojam Srbija nije postojao već 17 godina ni u teritorijalnom ni u administrativnom smislu u momentu kada je ovaj sa slike upisivao razred) bio izložen daleko agresivnijem rasrbljivanju u korist Jugoslovenstva nego 1945. iz prostog razloga što je 1945. na snazi bilo federalno (a ne integralno) Jugoslovenstvo.
Don, nastavlja da maši nesmanjenom žestinom:
“Довољно је било (само!) да заборавимо Милоша, Карађорђа и Војводу Мишића, Светог Саву и Св. Николаја Жичког и Охридског…”
Kada pogledamo grb S.R. Srbije vidimo da na njemu stoje dva datuma (1804. i 1941.) što bi svakog (ali ne i Dona) pokolebalo u uverenju da su komunisti imali bilo kakve namere da nas nateraju da zaboravimo bilo šta od pomenutog. Ko i dalje nije siguran kako su ti događaji tretirani u SFRJ, Bože moj, postoje sačuvane emisije:
Nebojša Mitrić je za potrebe jubileja predaje komande nad prvom armijom Živojinu Mišiću izradio spomenik koji je postavljen 1984. godine. Na sedamdesetu godišnjicu proboja Solunskog fronta autori Drinka Radovanović i Oto Jovan Log su napravili po spomenik koji su postavljeni 1988 godine (Ispred Sajma i u centru Mionice).
“Veličina” poput Nikolaja Velimirovića naravno nije bila u prvom planu (nije ni u prvih 100 planova) kao što bi i dolikovalo odnosu prema tipu koji je zahtevao molitvu protiv kulture (Pol Pot likes this):
“I to neće biti nikakvo čudo ako crkva propiše molitvu protiv kulture kao zbira svih zala. Jer kad ima molitvu protiv gordosti, i protiv mržnje, i divljaštva, i bezboštva, i krivoverstva, i nasilja, i grabeži, i svakoga bogohulstva, i svakoga nečoveštva, zašto ne bi imala molitvu protiv kulture kao zbira svih tih zala? …
Ne samo da bi takva molitva bila i opravdana i potrebna nego mislimo da bi trebalo odrediti jedan državni molitveni dan u godini kad će se sav narod sa svojim starešinama moliti Bogu Gospodu da ga spase od kulture. Jer kultura je novo neznaboštvo, novo idolopoklonstvo.” (RRA Porfirije likes this).
Ništa bolje nije prošlo ni održavanje lične higijene koje je “naravno” bilo deo jevrejske zavere:
“Pronalasci evropski doveli su čovečanstvo na obronak propasti, doveli ga u duhovni mrak i u mračnu kvarež kakva se ne pamti u istoriji čovečanstva. Jer sve svoje pronalaske Evropa je uperila protiv Hrista; da li po svome sopstvenom krivoumlju ili po nagovoru Jevreja, ne znamo… Revnost za čistoćom postala je manijom za čistoćom. No nažalost, i ovde je Čivutin umešan… Vodovod, vodovod, vodovod. Kupatila, kupatila, kupatila! Čistoće, čistoće, čistoće!“
Čovek je ovo stvarno ozbiljno mislio – posledično smrad koji je širio su zabeležili neki savremenici:
“U knjizi Mihaila Konstantinovića, ministra londonske kraljevske vlade „Politika sporazuma – Dnevničke beleške 1939-1941. – Londonske beleške 1944- 1945.“ naiđem na zanimljiv gotovo uzgredni zapis o tada episkopu žičkom Nikolaju Velimiroviću. Evo te beleške o času što ga je, kao profesor kralja Petra II Konstantinović držao ujutro, u ponedeljak 7. oktobra 1940:
„Jutros na času pitao sam Kralja kako je proveo dan. Ja sam mu rekao da sam bio u Žiči. Je li on bio? Jeste, dva puta. Govorio sam mu o Nikolaju kao znalcu i mudrom čoveku. On: ’On intrigira. Pričao mi je Knez’. Onda, prljav je i zaudara. Ja mu objašnjavam da je glavna stvar koliko čovek vredi, a ne da li se kupa. On ga ne voli. U Žiči su ga dočekali a nisu vikali ’Živeo’! Ja: ’Ne slušajte ono što je na usnama ljudi, već čitajte šta je u njihovim srcima. A Nikolaj je vaš veliki prijatelj.’ U Žiči, veli, tražio je od prvog ađutanta pare, sve više i više. Ja: ’Pare su da se daju. Kaluđeri prose, ali ne za sebe već za opštu stvar ’…“”
Ni Sveti Sava nije ostao pošteđen opservacija blaženopočivšeg:
“Ipak se mora odati priznanje sadašnjem nemačkom Vođi, koji je kao prost zanatlija i čovek iz naroda uvideo da je nacionalizam bez vere jedna anomalija, jedan hladan i nesiguran mehanizam. I evo u 20. veku on je došao na ideju Svetoga Save, i kao laik poduzeo je u svome narodu onaj najvažniji posao, koji priliči jedino svetitelju, geniju i heroju.”
Da ne govorimo da je tip bez ikakve opasnosti po sebe ili podignute optužnice ostavio sopstvenu pastvu i zapalindžao u inostranstvo za razliku od patrijarha Dožića. Kakav svetac takva i crkva.
Na zaborav takvih osoba ne bi trebalo da nas teraju komunisti ili bilo ko već sopstveni razum i vaspitanje.
@******* ** *****
Овде ја о аутохтонистима и хаплогрупама не смем ни да зуцнем — имам осећај, да сам у кафани, већ би на мене столице летеле :))) зато само да кажем да црквенословенски јесте паралела Санскриту јер су оба језици светиње, светих списа и богослужбене праксе, па је тако Ваша идеја упоредне анализе сасвим на месту.
Али, била би то само академска (или псеудо-академска) вежба јер, нажалост, од црквенословенског су се одрекли чак и у нашој СПЦ!
Два века после Вукове, језичка реформа је однедавно прешла праг црквени и модерни Копитари (!) и други вуци уклањају последње трагове црквенословенског из употребе као благодатно-благословеног богослужбеног језика.
Јединствено, фино језичко ткање молитвеног општења са Господом је повезивало (скоро) све Словене и Литургија је била једнака у Руса (Малоруса, Белоруса, Русина, Украјинаца, православних Пољака…), Срба и Бугара.
Чак су и Румуни писали ћирилицом до средине 19.ог века и мноштво литургијских термина је било црквенословенско (добар део преостао и до сада).
Увођењем секуларизованих форми језика у богослужбену праксу ово јединство се губи, међусобно разумевање престаје, повезујуће језичко словесно ткиво се кида и удаљеност међу народима се повећава. Биланс је лако видети — корист за неписменије међу Словенима мала или никаква а штета за велику већину озбиљна.
Али ово је већ дигресија па да не идем(о) даље.
@NickTheBlack
Са бранитељима дела и лика беле љубичице није долично расправљати, са хулитељем на светитеља Николаја Жичког још мање.
Зато само једна сугестија — окусите нешто са пребогате трпезе дела Владикиних, не скупљајте мрве, прашњаве и угажене које може бити спадоше са стола — прочитајте његову књигу или две, па му се као светитељу помолите…
@ Марк Еугеникос
Браво за коментар!
Тачно, логично и са правом мером речитости. Шпанци би рекли ” Mas claro, agua” ( само је вода јаснија).
Имам дојам да „пропала црква” (fallen church) служи као громобран за „пропалу државу” (fallen state). Све нагиње томе. Ми се овдје гложимо око „надградње” (што би рекли марксисти) док „база пропада”.
Црква која се одрекла себе и не заслужује да буде мета расправе. Заслужује само наше игнорисање. Да ли њени великодостојници слушају rock ‘n roll или турбо фолк није релевантно. Релевантно је да су изгубили Благодет Божију и да тону у регресију.
Сматрам да се ни највећа дјела класичне музике не могу приближити црквеном појању.
Сви смо ми одрастали уз неку музику. Неки уз изворну народну, неки уз класичну, неки уз rock ‘n roll…
Као одрасли људи имамо право на носталгију. Али не и на регресију. То би било исто као када бисмо својим сљедбеницима препоручили да носе Pampers пелене, јер смо се у њима удобно осјећали. Карикирам, јер наше сјећање не досеже до доба кад смо били бебе. Али би неки психоаналитичари и у овом пронашли смисао.
Опробајмо:
Навуцимо Pampers пелене и пустимо пјесму Stairway to Heaven (Led Zeppelin).
Ваша Светости, прије него препоручите неке пјесме прочитајте књигу „Бог и рокенрол” монаха Арсенија. Човјек је свим срцем живио рокенрол. Био је потпуно у рокенролу, како то рокери кажу „до м*да”. А не напола, као већина нас. Узећу себи слободу да овдје укључим и Вас. А кад је спознао камо то води, г. Јовановић се замонашио. Узео име Арсеније и написао наведену (само по обиму) књижицу.
@Maark Eugenikos
“Najautohtoniji srpski gen” je recenica koja nema smisla ni znacenja, kao da ima manje autohtonih gena i marsovskih, jer Srbi odluce da se zovu Marsovci. Gene imaju ljudi, a ne Srbi, Hrvati, Finci. Sami pisete da Hrvati mogu da se osecaju kako hoce, a onda im to negirati u ime BIOLOSKOG POREKLA, odnosno NICEGA, jer vama biolosko poreklo zvuci nekako konacno determinisuce, a zapravo nema veze sa identitetom! Srbin je biolosko poreklo, a Hrvat osecanje i ne vidite koliko je “biolosko poreklo” inferiorniji pojam, zapravo nepotreban !!!!!! Srbi su bioloski determinisani, kao zivotinje, a Hrvati su Srbi koji se slobodno osecaju kao Hrvati, slobodno su izabrali sta ce biti !!!! BIOLOSKO POREKLO nije deo identiteta, uopste, vec su to predaja i politika, dve razlicite ontologije vremena…ISTORIJA SE NE RESAVA NA BIOLOSKOM ODELJENJU PMF-a!!!!!
Jos jasnije je to na primeru hriscanstva, samo je pitanje ste svi vi, hriscani ili nacisticki eugenicari !!!??? Da li pitanje nacionalnosti resavate po bioloskim laboratorijama, kao Ricard Doukins pitanje Boga!!!???
Кад прочитам већину коментара, сетим се Остапа Буљбе и његовог крика: “Боже! Све страна лица.”
Колико ја видим са свог ешафота, све сами Мирољуби Петровићи.
@Don Quixote
Skoro u potpunosti mi se dopadaju Vaš stav i komentari. Inače kada paralelno izučavamo Sveto Pismo i naučne discipline ( pri tom mislim na pravu nauku koja traga za Istinom ) veze između Britanaca, Iranaca, Indijaca i Srba postaju sasvim jasne i nimalo iznenađujuće. Svi delimično vode poreklo od postpotopske kulture koja se razvijala širom Azije, a koja je ostavila tragove i na drugim kontinentima. ( meni su najinteresantniji dokazi i neke Indijanske ”legende” iz obe Amerike.) Osim lingvističkih veza sad imamo i genetsku vezu, haplogrupu R1.
Zanimljivo je da je kod 15-30 % Srba ( u zavisnosti od regiona) prisutna Hamovska (Hušitska?) E haplogrupa, iako su neki izgleda uvrteli neku priču da je Jafet bio prvi Srbin i da su svi belci nastali od Srba.
Mada, poznato je za koga ”rade” oni koji (ne)svesno izvrću Krstove, polove, citate iz Svetog Pisma i pouke Svetih Otaca, a sad su počeli i sa istorijom.
SVI ljudi su manje ili više skloni predrasudama, pa oni koji ne zagrizu zvanični narativ nametnut od strane antihritovskog sistema automatski za istinu smatraju (kontrolisanu) alternativu, koja je iako u mnogim stvarima suprotna, ipak postavljena od strane istog tog sistema da bi kao mešavina laži i istine ”prevarila i izabrane”. Tako smo došli do toga da ljudi misle da su Srbi prvi narod koji živi na nekoj ravnoj ploči pokrivenoj kupolom.
Što se tiče muzike, u krajnjoj liniji pravi hrišćanin ne bi smeo da sluša ni duhovnu muziku jer melodija preko (čula) sluha uglavnom odvlači pažnju od reči i smisla molitvenog teksta. Sveti Avgustin je na neko vreme zabranio čak i crkveno pojanje u toku bogosluženja ( mada je kasnije ipak shvatio da je za obične ljude to previše ). Pravednici kojima smeta Porfirijev rok neka onda usvoje Avgustinove zamisli, pošto su sigurno na duhovnom nivou bliži drevnim hrišćanima nego nama bljutavim Laodikijcima.
”Šta je krivo ne može se ispraviti” i ”sve je taština i muka duhu”. Izgleda da se za ovih oko 3000 godina zaista ništa nije suštinski promenilo. Već postaje previše naporno sa ljudima čak i na internetu normalno diskutovati ili u krajnjoj meri samo pročitati nečije mišljenje. Vreme je da se ide ”u pustinju” i koliko je moguće uz Božiju pomoć i molitve Presvete Bogorodice i svih Svetih savladati lične strasti dok ne dođe neko malo teže vreme. Umesto da izigravam Solomona ili Kasandru, radije ću da slušam Lynyrd Skynyrd i Flyleaf.
Коме је и та књижица предуга, нека прочита (на енглеском):
https://www.thomann.de/blog/en/play-it-backwards-are-diabolical-messages-hidden-in-songs/
Како смели коментари појединаца. Као да држе кључеве истине. А и предугачки. Не видим никакав проблем у првославном веровању и новим истраживањима србске историје. Исус Христос је једина истина а Срби су постојали и пре његовог доласка и били пагани. Хвала Богу и св. Сави па смо уведени у истину. Што се музике тиче сматрам да је свака одраз менталног обрасца неког народа и одређеног времена. Духовна црквена музика слави Господа, шта остале славе процењујте сами.
Ili, kao sto u slucaru redukcionizma mentalnih stanja morate naci opis mentalnih stanja koji iskljucuje prvo lice jednine i onda naci posredne iskaze koji tvrde identitet tih i neurofizioloskih pojmova da bi se izvrsila redukcija na neurofiziologiju, tako u slucaju haplo grupa i nacionalnog identiteta morate naci neke posredne iskaze gde se nacija pretvara u haplo grupu. A, postoje samo dva odredjenja nacije, biolosko poreklo (ne postoji, ali zarad rasprave se pretpostavlja, jer citava rasprava i jeste “mogu oni da se osecaju kako hoce, haplo grupe…”, ostavili smo po strani tudju volju “falsifikatora”, koja je determinisuca kao i biologija i taj sklob nesloboda protiv neslobode je kljucan, ali izgleda da sam ga objasnio, po obicaju, pretesko) i slobodan izbor- osecanje. Baveci se razlikom izmedju idealizma i empirizma, Fihte pravi razliku izmedju osoba prema izboru i pita kakva je to osoba koja bira empirizam, a time i svet kauzalnog determinizma bez slobode? Sa nacionalnim odredjenjem kao bioloskom prinudom je isto!
Citava rasprava je pokazala, za mene nimalo neocekivanu, konfuziju u pogledu toga sta je to hriscanin, a sto je kod mnogih, opet ocekivano, svedeno na ritualnost bez ikakve sadrzine, pa se tu moze gurnuti i bioloski determinizam, autohtonizam, pa nisu cudne ni besmislene rasprave sa determinizmom i trazenje Boga pod mikroskopom, k’o da je ebola!
Vec vidim buducnost! Haplo-Srbi hapse i unistavaju Srbe po osecanju.Vodja Revolucionarne garde – Bokan traga za ilegalnim ustanovama u kojima se menja genetska struktura Srba po osecanju. Bokan:” Osecanja su dovela do toga da se neki Srbi osecaju kao Hrvati i satiru Srbe, da postanu muslimani i satiru Srbe, vreme je da pravi Haplo-Srbi satru Srbe!”
Treba u ustav uneti da je Srbija drzava Srba po haplo grupi, Srba po osecanju i ostalih gradjana Srbije!
@******* ** *****
Уф… покушаћу најједноставније.
Када кажем “аутохтони”, а мислим да сам то већ више пута рекао али хајде да поновим, говорим о присуству популације на неком простору. Белци на америчком континенту или у Африци нису аутохтоно становништво. Ми на овим просторима јесмо аутохтоно становништво. То што су неки од нас још увек Срби а неки су у међувремену постали Хрвати или Монтенегрини или шта већ, не мења чињеницу да смо ми (Срби, Хрвати, итд.) генетски врло сродни и потомци углавном истих људи који су овде још од Лепенског Вира.
Претходни пасус уопште не негира идентитетске разлике засноване на религији, култури, историји, језицима, па макар те историје и језици били скорашње измишљотине. Тврдити, као што Ви тврдите, да мени “биолоско порекло звуци конацно детерминисуце” је потпуно супротно ономе што тврдим.
Разумем разлику између биологије и културног идентитета. У једној од ранијих расправа сам поменуо неколико људи из ближе прошлости које сам назвао “Срби по избору”: Адемовић, Краков, Винавер, Рош, Сондермајер, Штурм. Сви су они, иако генетски не-Срби, били Срби по избору и за Србију у Првом светском рату гинули и крварили. Рецимо да ниједан од њих није имао ни 1% хаплогрупе I1b, изворне динарске. Па шта? Сви ми овде који се про$еравамо по интернету не заслужујемо ни да им изујемо цокуле.
Поменули сте и моју тврдњу да “најаутохтонији српски ген је несумњиво I1b”, па сте рекли да гене имају људи а не Срби, Хрвати или Финци. Тако је, гене имају индивидуе. Али те индивидуе имају неки колективни идентитет, који се чува и преноси примарно кроз језик и обичаје. А тај идентитет, барем у последњих хиљаду година, зове се српски. Аустријски попис становништва Дубровника из 1899. показује већину становништва које говори српски; хрватски не говори нико.
Што наравно не значи да не постоје “прави” Хрвати. Наравно да постоје, Загорци који причају кајкавски. Остали су накалемљени у другој половини 19. века, кад су наш језик прогласили за свој. И нико не спори тој новоствореној нацији да има свој другачији идентитет, и нико не тврди да они нису аутохтони, јер су и њихови преци живели овде као и наши, јер су то исти преци.
Али та аутохтоност такође не побија чињеницу да су у 19. и 20. веку из српског корпуса, политичком вољом и етничким инжењерингом, стваране синтетичке нације, а све у циљу слабљења Срба као политичког фактора на овим просторима.
Немам ништа више да кажем на ову тему.
@Don Quixote рече да је недолично да се расправља са онима који још увек Титу величају и продају му*а за бубреге у виду промоције послератног југословенства.
Зато, мада ме копито баш и не служи најбоље, јер није прављено за држање пера, ипак ћу покушати да одменим Дона.
Каже @NickTheBlack:
Jugoslovenstvo (integralno), je bio nesrećni projekat kralja Aleksandra koji je otpočeo 1929.
Да, пројекат је био уперен на одржавање заједничке државе по цену давања уступака Хрватима а на очигледну штету Србима.
Али, Ви браните југословенство, па зашто онда “несрећни пројекат”?
А не спомињете да Краљ није имао много шансе да спроводи југословенство, неких пет година док га не одстрелише као глиненог голуба.
Југословенство на које се ја реферишем као гробницу Срба, је оно после Другог Рата, што значи, после прекланих милион српских грла.
Да ли помен “милиона” усмрћених Срба уопште допире до ваше свести?
Проблем је оно југословенство, које се звало “братство и јединство”, чије је семе, посејано у Јајцу 1943-ће (ех, какве ли језичке коинциденције!) у доба најстрашнијих страдања срБског народа (не хрватског или словеначког, на пример).
Тај отров лажног братства-јединства је донео свој плод кроз пролиферацију шест плус једне парадржаве на територији СФРЈ. Пут је наравно опет водио кроз грађански рат а поравнат преко Устава 1974, али да не дужимо овде.
Значи од 1941-ве (а за комунисте трасирано још у Дрездену) ради се здушно о глави Србљима, са главним чимбеницима усташама и комунистима у доба нацистичке окупације.
И још каже @NickTheBlack:
Ne postoji ništa slično jugoslovenstvu onako kako ga Don Quixote zamišlja a pogotovo ne na nivou religije u SFRJ.
А како ви то знате шта ја замишљам!?
Ево шта није замишљено — од октобра 1944-те до 1946-те комунистичка власт усмртила је у Србији око шездесет хиљада Срба. Имена већине побијених су позната, али не и гробна места!
@NickTheBlack, да нису и за то криви Срби?
Или, можда Владика Николај за кога @NickTheBlack наводи да је “prljav i zaudara”, и “širi smrad”!
Па ових речи би се и усташа застидео — ипак они себе сматрају културно супериорнијим од Влаха па би припазили у некој дискусији (они се озвере само у случају клања српске нејачи).
Него, видим да Вам постављање референци није мрско, па можда да проверите ове две:
https://catenamundi.rs/shop/sava-bankovic-u-predvordju-pakla/
Момир Крсмановић, Голгота српског народа 1941-1957
Једна сведочи о комунистичком а друга највише о усташком терору над Србима. Па сазнајте нешто о благодетима усташтва и југо-комунизма, јер незнање убија…
@Mark Eugenikos
“Pomenuli ste moju tvrdnju…”, pa dalje je objasnjenje, nikakav gen tu nije potreban, procitajte ponovo sami taj svoj pasus. Postoje dva forme identiteta, narodonosni – predajni, okrenut bilosti i njenom prenosenju preko sebe u sebe kao predaju, ali u predaji lezi negacija nje same, upravo u prenosenju preko nje, i nacionalni-politicki identitet, koji je “svakodnevno izjasnjavanje”, a koji pociva na toj unutrasnjoj mogucnosti predaje da mora da se prenosi preko sebe, svoje bilosti, a sto otvara mogucnost slobode odbacivanja pre-datog. Politicki snazne nacije kombinuju ta dva momenta, slabe, poput Srba, zapadaju u diskontinuitete, gube identitetski kontinuitet, jer ne mogu da ga vezu sa slobodom, ne sa predajom (primer sa pretvaranjem gradjanstva u gradjanizam je do karikaturalnosti doveden taj proces odvezanosti od slobode, kada se sloboda gradjanina pretvara u pseudonaciju gradjanista, kao i borba da se Srbija ne odredi kao gradjanska drzava, vec Srba i ostalih gradjana), pa se sloboda javlja kao puka negacija predajnog, kao samodestrukcija u jugoslovenstvo (koje je takodje identetitet kao dublji u istoriji od srpstva, “autohtonizam” samo srpstvo predstavlja kao dublje od jugoslovenstva, nisu svi Juzni Sloveni, pa ni Sloveni, pa ni Grci, pa ni Arijevci – vec Srbi)! Umesto samoprevazilazenja predaje preko sebe u slobodu od sebe i iz slobode od sebe ponovo u sebe, ali sada slobodno (od sebe, ovo bi Hegel rekao, to je identitet kao identitet identiteta i razlike), umesto toga, mi imamo prevazilazenje predaje u odbacivanje predaje, u negaciji samih sebe (u jugoslovenstvo). I sta ce tu haplo grupe? Haplo grupe su javljaju , kada se ovo odbacivanje identiteta skida sa tereta politike i nas samih, sa tereta slobodnog preuzimanja predajnog, sa nase slobodne volje, na teret tudjinske volje, koja nam je “sakrila” identitet, a zapravo je nasa politika sakrila slobodu (tu je kljuc). Kada se taj momenat slobodnog preuzimanja predajnog, dakle politickog, ukloni, predaja deluje kao nuzna, a posto je diskontinuirana, to se pripisuje tudjinskoj volji, pa pogresno shvatanje predaje zamenjuje pogresno shvatanje istorije kao slepe nuznost ili tudjinske volje ili bioloske prinude! I tu se identitet samounistava u negaciji sebe kroz negaciju kulture biologijom i negaciju drugih kultura u nasu kulturu negiranu u biologiju. Ovo ima i politicki rezime u obnovi-i-povraktu koji, posto je sloboda u istoriji negirana i tudjom voljom i bioloskom prinudom, ni sam (politicki rezime) je ne sadrzi i tako u krug.Necu da pominjem kada Bajden kaze da ga ne interesuju kulturne razlike da LGBT prava moraju biti svuda prihvacena i kada autohtonizam negire kulturne razlike, samo na drugom kraju istorije i to biologijom!?
Ne shvatam, kako ne shvatate, mehanizam je prost, ocigledan. Identitet je i lican i porodicni i kulturni i istorijski i svuda je proces isti i od roditelja se odvajamo, u kulturi izdvajamo u istoriji izdvajamo kao narod i kao nacija individualizujemo!
PITANJE UREDNISTVU:
Da li naslovni komentar (I njegovi nastavci) odrazava I stavove Urednistva s obzirom da ga je izvuklo iz konteksta I dalo mu preferencijalni tretman? Svejedno da li odrazava, ili ne – da li ce Urednistvo otvoriti prostor I za drugacija vidjenja u istom formatu (sa preporucenim brojem reci)? Hvala.
@Disanje na trsku
Одбрана Православља треба да има приоритет, и то је ”преференцијал”
изнад сваког ”преференцијала”, који, свакако, заступа и Уредништво СтСт.
Православни светитељи су изнад свих роКЕРовских бендова!
„Псеудоисторичар“ је и онај ко за основу набеђивања нас смртника узима појмовник лажи. Примери – „црквенословенски“ језик, пагани. За црквенословенски нема потребе објашњавати разумном добронамерном бићу. Паган је узет као пример јер се израз појми као да је туђица – да су пагани нехришћани. Заправо, хришћани су испрва „пагоњени“ у Роми/Риму.
Иако сам изузетно сагласан са ******* ** ***** у мноштву написаног као на пример:
Postoje dva forme identiteta, narodonosni – predajni, okrenut bilosti i njenom prenosenju preko sebe u sebe kao predaju, ali u predaji lezi negacija nje same, upravo u prenosenju preko nje, i nacionalni-politicki identitet, koji je „svakodnevno izjasnjavanje“, a koji pociva na toj unutrasnjoj mogucnosti predaje da mora da se prenosi preko sebe, svoje bilosti, a sto otvara mogucnost slobode odbacivanja pre-datog. Politicki snazne nacije kombinuju ta dva momenta, slabe, … , zapadaju u diskontinuitete …
– Politicki snazne nacije kombinuju ta dva momenta – ово је од животне важности.
Ипак имам примедбе:
Прво, нико од аутохтониста не поистовећује народ и хапло групу (осим шаке плаћеника који су и потурени да би противници имали кога да нападају).
Друго, аутохтонизам није идеологија него научна теорија са врло озбиљним аргументима.
Треће, то што се теорија мења у светлу нових доказа је потпуно природно и у науци присутно откад постоји наука.
Четврто, циљ истраживања није да се било шта докаже него да се утврди истина а истина је да су Срби староседеоци овог дела света.
Пето, аутохтоност је појам врло јасан сваком ко има Вујаклијин или речник грчког.
Шесто, појмовно нема ништа нејасно и зна се да је од петнаестог века кренуло фалсификовање и може се набројати поименце и ко и када и које кључне списе.
Седмо, нико аутохтоност не изводи из приче о фалсификовању него из србске славе и обичаја, народних песама и костура испод огњишта у Лепенском виру. Из Чајкановића, Тројановића и археолошких налаза који се са србском епиком и предњем преклапају.
Било би ту још што-шта са чиме сам сагласан а и са чиме нисам у опаскама читаоца ******* ** ***** али да не оптерећујемо тему и свакодневницу нашу 🙂 Свако добро…
Urednistvo (a ni menadzment) bloga me nisu udostojili odgovora na moje pitanje sto je meni ipak dovoljno da izvucem zakljucak o njihovoj nezainteresovanosti. Ranije sam citao selektivno komentare ali sam ovde procitao sve. Prosto mi je neverovatno da je neko ko nema pojma niti o istoriji, niti o genetici, niti o lingvistici, niti o antropologiji, pozvan da definise ko je (pseudo)istoricar, uz sasluzenje drugog, koji o tome jos manje zna, ali je svojim komentarima popunio rubriku bloga sa zvezdicom za nekoliko narednih meseci. Neverovatno kakva gomila gluposti I sa koliko agresije se tu mogla procitati. Javiti se desetak puta a ni jedan jedini put reci ista smisleno ili konstruktivno je zapanjujuce. Puna su usta Pravoslavlja a nije se u stanju odgovoriti na najosnovnije pitanje koje je u prvom komentaru postavio Bojan.
Svi su zaboravili odakle je sve pocelo. Od Vidovdanskog predavanja u SANU gde je konacno potvrdjeno ono sto su mnogi I ranije znali, da su Srbi ziveli na Balkanu I pre 7.veka. Do sada je kod nas zvanicna verzija bio vatikanski falsifikat Porfirogenetovog spisa (ma koliko imbecilan bio), a svi koji su na to ukazivali su bili nazivani ‘pseudoistoricarima’. Medjutim sada, kada je zvanicno potvrdjeno starosedelastvo Srba, kvalifikacije su se promenile. Sada su ‘pseudostoricari’ oni koji I dalje zastupaju teoriju o doseljavanju Srba, iako ni ranije nije postojao a ni sada ne postoji ni jedan jedini dokaz. Mozda sam izraz u ovom slucaju nije adekvatan, vec bi termini ‘lunatik’ ili ‘fijuk’ bili primereniji.
Dakle, pre nego sto se ode desetinu hiljada godina u proslost do Lepenskog vira, moze se videti sta se desavalo na Balkanu par stotina godina pre 7.veka. Ako su tu ziveli Srbi to znaci da su tzv. Ilirsko-tracka plemena, govorila srpski, da su ziveli u rimskoj imperiji I dali elitne legije I desetine imperatora, sto cak I Vikipedija sada priznaje. Srpski imperatori su bili kljucni za legalizovanje hriscanstva (istina, prethodno I veliki borci protiv njega) I njegov razvoj kao svetske religije. Prosto je neverovatno da ovakve stvari, koje su sada I zvanicno potvrdjene, ne dopiru do mozga mnogih, ukljucujuci gore pomenute koji su verbalnom dijarejom pokusali da to potpuno zatamne I usput nalepe nekoliko ‘pseudoistoricarskih’ etiketa. O Sanskritu je bolje uopste ne govoriti. Nedostatak ikakvog znanja I izgubljenost u vremenu I prostoru, se pokusala nadomestiti takvom agresijom I arogancijom da je to zaista bilo na nivou gadjenja.
Наводити нешто као чињеницу зато „sto cak I Vikipedija sada priznaje“ је јасан знак да писац не зна шта говори.
Отприлике, каже — мора да је истинито јер „има на интернету“. Е па наздравље!
Апропо теме која није детаљније дискутована — У Виминацијуму је прикупљена и приказана грађа о неких седамнаест (ако се не варам) римских императора рођених на територији данашње Србије, и нешто шире, у БиХ и деловима Хрватске (иначе насељене Србима).
Дакле, императори су рођени на нашој територији. И? Коме су народу припадали? Да ли су сви били Срби? Да ли су неки били Срби? Да ли неко зна одговор?
Невезано за императоре, ваља приметити да дисање на трску не храни мозак кисеоником у довољној мери па се овај мучи да послужи као мислећи апарат.
Недостатак капацитета за аргументовану дискусију дисач на трску надокнађује понављањем истих фраза којима све чешће додаје простачке и увредљиве изразе ад-хоминем. Доста је било, човече. Ако већ немаш фрулу, барем задени трску за појас.
@ Да се скину образине и видимо ко је ко
Написали сте: „Друго, аутохтонизам није идеологија него научна теорија са врло озбиљним аргументима.“ и „Треће, то што се теорија мења у светлу нових доказа је потпуно природно и у науци присутно откад постоји наука.“ Саvr[eno тачно, само наведите који су то озбиљни докази и аргументи!