Сваки наш корак, свака наша реч, поступак, дело, нада и молитва, покрет је ка Косову пољу или њему окретање леђа
Адам Стефановић, Бој на Косову, 1870. (Фото: Викимедија)
Поћи (у бој) на Косово или не поћи на Косово, питање је које се у разним облицима, у различито време и животно доба и у различитом броју пута, појављује у животу сваког од нас. Избора су два. О њима су говориле и писале наумније и најдуховније српске главе, спевале се песме, духовном се храном прехрањивали нараштаји, спремајући се за долазак тешких времена. Она нам свакако нису мањкала.
А који су то избори пред којима свакодневно стоји сваки Србин, више или мање свестан значења догађаја на Видовдан од пре толико година? Један је останак у тамном вилајету овога света, слушао или не слушао глас који опомиње на камење, а други је приклоњење узвишеном призиву који те из њега заувек изводи. Свакога дана ми стижемо пред Косово поље, није лако рећи да ли данас више него раније, али је данас одлука „којем ћу се приклонити царству“ поред метафизичког и симболичког значења Видовдана, означајена оним најстварнијим могућим. Сваки наш корак, свака наша реч, поступак, дело, нада и молитва, покрет је ка Косову пољу или њему окретање леђа. Свакога тренутка, свачим и сваки пут, свиме што чинимо бирамо шта нам је важно, за чега живимо и за које вредности живот дајемо. Бирамо између смисла и узалудности, између Видовдана и тамног вилајета.
Categories: Српско православно стање
,, За Крст Часни, треба да се гине. Разуми Ме Царе хришћанине а Цар с’војском на колена клече,, Опрости ми Боже,, само рече. 💞