Бог је силан у истини. А глупост је у Украјини – ваздух. Они њоме дишу. Дакле, закључак је само један – ћутати. Још боље је умно ћутање – зове се исихазам
Протојереј Андреј Ткачов (Фото: Соња Ракочевић)
(Телеграм канал прот. Андреја Ткачова)
Па, стварно, шта да ради православни Украјинац?
Да прича по савести – доћи ће СБУ и почети да му поставља питања. Онда ће нестати, и нико се неће забринути (као што никог не брине хапшење Таксјура, али зато брину о „екстракцији“ за Азовце).
Ако делује не по савести, него по конјунктури, то јест за аутокефалију, онда мора замолити Филарета за опроштај, док је још жив. Он је вероватно због тога и жив, да погледа у очи онима који су га годинама критиковали, а онда склизнули на његов пут. Управо на његов пут.
Протојереј Андреј Ткачов: Зли језик је свуда донео злокобне ствари
Једини излаз је – ћутање. То је уобичајени украјински посао. Ћутали су годинама, деценијама, вековима, па могу ћутати још мало. Ћутали су кад је Украјина узета под спољну управу. Ћутке су прихватили „мајданску револуцију“, иако је реч о баналном државном удару. Ћутали су о погинулима у Донбасу, међу њима и о свештеницима, иако је то наводно „наша земља“ и „наш народ“. Дакле, треба и сад ћутати. Сваки покрет је опасан, као батргање особе која је пала у живо блато. Украјина је упала у мочвару, осим ако већ и сама није постала мочвара. То је свима јасно. И ми то знамо, и ви то знате. И што је најважније, знамо да и ви знате.
Тихо се молити за победу руског оружја.
Или гласно викнути да смо ми, као, Европа и подржавати тоталну мобилизацију, заједно са ЛГБТ. Богами, пат!
Али најгоре је изложити ветроказ ветру и потражити срећу у независности. Прочитајте само историју „независника“ са свим њиховим „херојима“, дејствима и закономерним крајем. То може поновити само убеђени самоубица.
У савременој Украјини, једина добра ствар у мору фекалија јесте Црква. И неће је оставити на миру. Њима је потребна црква: а) потплаћена, б) националистичка, в) ућуткана и декоративна, г) безблагодатна.
Таквом је и праве. И док то не ураде, неће се смирити. Ово је дело непријатеља, али тешко онима који постану сапутници и упрегну се у исти јарам са неверницима. Бог је силан у истини. А глупост је у Украјини – ваздух. Они њоме дишу. Дакле, закључак је само један – ћутати.
Још боље је умно ћутање – зове се исихазам. Треба нам мудра емиграција у молитву. Просто да преживимо и дочекамо боља времена. Времена победе руског оружја. Других опција једноставно нема. А руско оружје – то је бич Божји управо за издајнике, непријатеље православља и крваве сањаре који маштају како се у оклопном транспортеру возе по Црвеном тргу, како „секу Русњу“. Па они нека се плаше. Да се обичан Украјинац плаши Руса, то је исто као да се плаши сопственог одраза у огледалу.
Са руског посрбио: Ж. Никчевић
Опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
,, Крст носити нама је суђено.,, Заједничко за све секташе,(талибане правоверне) је, да неће крст да носе.,, Без Крста нема Васкрса(Живота вечног). 💞