Сенат Универзитета у Београду једногласно изабрао Милоша Ковића за редовног професора Опште историје новог века на Филозофском факултету. Победа! – објављено је на Фејсбук страници проф. Ковића
Милош Ковић (Фото: А. Васиљевић)
Сенат Универзитета у Београду једногласно је изабрао познатог српског историчара Милоша Ковића за редовног професора Опште историје новог века на Филозофском факултету.
– Сенат Универзитета у Београду данас је једногласно изабрао Милоша Ковића за редовног професора Опште историје новог века на Филозофском факултету. Хвала хиљадама људи који су учествовали у овој борби! Победа! – објављено је на незваничној „Фејсбук“ страници професора Ковића.
„Спутњику“ је потврђено ово именовање, уз напомену да је „остало још само формално потписивање уговора“.
Од краја прошле године трајала је борба Ковића са онима који су покушали да осујете његов избор у редовног професора. Ковић је тврдио да је реч о политичком прогону.
– Овде је реч о томе каква ће се историја предавати нашој деци. Да ли ће у школама и на универзитетима слушати НАТО историју српског народа, или хашку интерпретацију српске историје, како ја то понављам већ годинама, или оно што је права историја која је наука, која је ствар струке – рекао је Ковић раније.
Хиљаде грађана и студената учествовало је на скуповима подршке, тражећи да се обустави његов прогон и да се формира непристрасна комисија за његов избор у звање редовног професора.
Наслов и опрема: Стање ствари
(Срна/Вечерње новости, 16. 6. 2022)
Categories: Вести над вестима
Konacno. Hvala Bogu da je i senat univerziteta shvatio koliki je kapacitet profesora Kovica. Nasim studentima su takvi kapaciteti potrebni a ne ljudi sa sumnjivim diplomama i tzv. profesorima koji nam okrecu istoriju.
Konacno neka pobeda „Pokreta za odbranu Kosova i Metohije“ :)))))
UPOZORENJE KOMENTATORIMA: Bio sam ironican u prvom komentaru!
Elem, istorija (dalje istoriografija, obrnuto od onog sto cete naci na guglu) se bavi dogadjajima U istoriji:”…kada je Milutin dosao na presto”, Prvi svetski rat, Srednji vek, tramvajskog saobracaja u Beogradu kroz vreme, broj mrtvih u Jasenovcu, oh, za ovo poslednje se izvinjavam, time se ne bave :))) Filozofija se bavi istorijom, da li je kruzna, linearna, ciklusoidna, da li je progresivna, progresivisticka, teleoloska, eshatoloska…Postoje cetiri perioda istorije: 1) pojava, 2) objava, 3) predstava, 4) simulacija…
Kod nas se istorija predstavlja kao magicno sredstvo cuvanja identiteta nekako povezano sa istinom. Cinjenice mogu biti tacne (tacke) ili netacne, ali ne i istinite ili neistinite.Cinjenice su stvar informacija, njihove dostupnosti, kolicine i brzine. Kada bi imali sve informacije o svemu, znali bi sve, ali ne i istinu.Istoriografska istina bi u ocima svetine trebalo da pokaze “kako je doslo dovde”.To podrazumeva nekoliko stvari: 1) nesto se dogodilo u proslosti sto je dovelo dovde, 2) dovde je moguce samo odavde, 3) to je zaboravljeno, skriveno od strane Beca i Vatikana 4) kada se to otkrije, nesto ce se dogoditi SADA, cemu je zapravo podredjeno to razotkrivanje, vracanje u secanje, 5) posto se jednom izgubilo, bilo sakriveno, neophodne su odredjene mere SADA, da se to ne bi ponovilo (te mere su iskljucivo politicke). Jasno je da je ovo shvatanje podredjeno SADA (ono je OD-SADA i prema proslom i prema buducem), politickim merama i da instrumentalizuje navodnu istinu.
Istina, kao nesto izgubljeno, zaboravljeno, je jedan od najstarijih motiva evropske civilizacije.Njegovo nalicje je sirenje (reci bozije. Stari Grci nisu bili civilizacije knjige, i sama knjiga, kao i fenomen, raspada se na ezoterijsku (dostupnu uskom krugu posvecenih) i egzoterijsku (dostupnu svima). Grcka civilizacija je civilizacija skupljanja, zborenja, Platon drzavu meri glasom – treba da bude velika toliko da se moze doviknuti sa kraja na kraj. Civilizacija knjige, pisane reci, zahteva sirenje. Ovu rec mora da cuje svako(svako se vremenom transformise u bilo-ko, a “istina” se podredjuje kriterijumima), globalizacija. Ici nazad i ici u svet je isto.
U Srbiji, istorija je ideolosko sredstvo okretanja ljudi u proslost, da bi se politicko sada prepustilo stranackim vojskama razlicitih krila oligarhije, dok se, navodno, vodi borba oko dubljeg fenomena, kulturnog, identitetskog. To se ogleda i u raspadu na narodno,koje stremi obnovi-i-povratku, i gradjansko, koje stremi raskidu. Oba zahtevaju dominaciju SADA, ali posto je ono prepusteno oligarhiji, ova dva ostaju rascepljena i izmestena u proslost.Politika, a ne istorija i praporci :))))
Подобан. Слушала сам га уживо у Крагујевцу.
Браво за Професора, коначно прави човек на заслуженом месту који ће знати шта да пренесе студентима истину…
Napravicu izuzetak ovim komentarom iako sam prihvatio implicitnu sugestiju SS menadzmenta I urednistva da ne saljem vise komentare jer navodno ‘pevam uvek istu pesmu’. Mozda to znaci da sam vec na ‘indeksu’ tako da je I ovo kuckanje ‘osisanom’ (engleskom) latinicom, (ipak je hrvatska ‘gajevica’ pozeljnija), zaludno. Nebitno je sto je prethodno neistina (makar se sva pisala velikim I debelim slovima) ali, svejedno, to ipak govori da moji prilozi nisu bili interesantni sto indirektno potvrdjuje I ‘lajkovanje’ (do sada 15:1) gde su se I citaoci izjasnili svojim ‘kliktanjem’. Pitam se ko je onaj jedan sto mokri uz vetar (sumnjam na Lipnicanina sa Garonjom I Murgom ili na neku Zocinu podvalu). Verovatno je pokusaj da se nesto pokrene mimo ‘sistema’ I napravi prvi korak ka Predlogu za obnovu u SPC (a tu je vec mirisalo I na peticiju) bilo zalazenje u jurisdikciju menadzmenta I urednistva I kap koja je prelila casu.
Elem, kada je o peticijama rec, I ja sam potpisao onu, koja je za razliku od svih drugih, urodila plodom I osujetila planove antisrpske ekipe na Filozofskom fakultetu. Moracemo jos neko vreme da citamo hvalospeve Kovicu koji je sprecio uvodjenje Nato istorije u nase skole. Da ne bude nesporazuma, ja takodje cenim njegov I angazman njemu bliskih na tumacenju nase najnovije (‘post-zavetne’) istorije. Oni to rade dosta pametno, ne izlazuci se previse I ne rizikujuci nista od svog komfora, sto im uopste ne treba zameriti.
Ipak ima jedna sitnica zbog koje (mozda uzaludno) I kuckam ovaj prilog. Pre par godina je bio dopis/peticija, sta li, od strane istih ovih koji su hteli da Kovica izbace sa fakulteta I koja je zahtevala da se zabrani knjiga Milosa Milojevica o staroj srpskoj istoriji. Sada vec mnogi znaju da je to knjiga koja je po austrijskom dikatatu camila u bunkeru vise od 100 godina, da je zbog nje Austrija htela da ukine Srbiji zajam za prugu Beograd-Nis a zatim joj je preceno I ratom ako se objavi. Sam Milos Milojevic je bio istoricar I naucnik I diplomata I vojnik koji se s puskom u ruci borio za Kosovo. Subjektivno, to je mozda najvaznija knjiga napisana na srpskom jeziku. Ne mogavsi da smisle bilo kakav razlog za zabranu knjige, FF ekipa je proglasila MMa, Vukovog savremenika, za anti-semitu sto vec samo po sebi dosta govori.
Cinjenica da Milos Kovic (a ni iko drugi) u proteklih par godina nije stao u odbranu svog imenjaka, kolege istoricara, srpskog rodoljuba I zemljaka rodjenom u istom selu, cak ni najmanjim osvrtom ili samo pominjanjem njegovog imena, je indikativna. Cinjenica je (provereno) I da je on ‘sticena osoba’ na ovom sajtu I da nije lako objaviti komentar koji kritikuje prvo-potpisnika mnogih peticija. Mozda necemo uciti Hasku istoriju u nasim skolama ali cemo I nadalje uciti becko-berlinsku. Pravde radi, registrovan je jedan milimetarski pomak kada je Kovic nedavno pomenuo da se Siptari prvi put pominju u 11. veku ali ipak nije rekao da je to pominjanje vezano za njihovo prvo stupanje na tlo Srbije, tj. Balkana. Da li ce ovaj sajt pored SANU ostati jedan od poslednjih bastiona BB skole, videcemo kada se odgovori na (bogohunicko) pitanje ovde postavljeno a koje se pokusava izbeci – kada I gde su Srbi primili hriscanstvo?
Акобогда и на даље тако у Србији. Знање са врлином на чело и на врх а социјална патологија на дно где јој и јесте место. Да се зна шта је исправно и ваљано , а шта су штеточине. Па нека је и знање. Знање без врлине је највеће зло које може да задеси једно друштво. Професору Ковићу све честитке и жеље да нам буде успешан . Његов успех биће и наш успех. Жив нам био сине Светог Саве, нека ти се отворе путеви да пренесеш знање које си стекао , јер ти знаш да није знање знање знати , већ је знање знање дати.
@ Disanje na trsku
Прво, оно што је заузело код Вас тако много места, о писању оваквом или онаквом латиницом, сувише је опширно, а зашто је важно, Ви ваљда знате! На сваком рачунару има сијасет разних писама, знаних и незнаних, може се бирати, па је баш чудно што нас тако исцрпно обавештавате о тривијалним околностима, као што је Ваше баратање рачунаром и наклоност према овом или оном писму!
Друго, замерати Милошу Ковићу и било којем српском историчару, од XIX века па наовамо што не “брани” Милоша Милојевића, а није јасно од кога и од чега би требало да га брани, показује само колико о историји и српској историјској науци зна онај ко то себи допушта, односно мисли да је компетентан! Јесте ли можда историчар када мислите да историју толико познајете да можете да преслишавате једног Ковића и замерате му нешто? Уз све поштовање живота и личности Милоша Милојевића, о његовим научним погледима дали су своје мишљење већ његови савременици, најугледнији српски историчари, они који су утемељили науку и дали јој доприносе без којих се она данас не би могла ни замислити! Е, сада, наравно Ви, (не знамо које сте струке) знате све то боље и од старих историчара и од савремених наших научника и још их прозивате! Да све то није показатељ врло озбиљних проблема наше садашњости, могло би бити и смешно!
@ Disanje na trsku
Промакло ми је да Ви изгледа знате и нешто више о томе када су Срби примили хришћанство од онога што већина о томе зна! То је вероватно засновано на неким новим истраживањима, па сте негде и објавили! Обавестите нас, да не живимо у заблуди кад је реч о нечем тако важном!
Само још једна ситница – Милош Милојевић није баш био савременик Вука Караџића, Вук је од њега био старији 53 године, а и да су били савременици, какве то везе има са овим о чему Ви пишете?!
Ковићева борба не траје од прошле године, него од 2015. године када је Самарџићева групација напала академика и професора емеритуса Љубомира Максимовића. Кренула је у акцију после смрти Драгољуба Живојиновића, Милорада Екмечића, Чедомира Попова, Слободана Душанића…
Признала је да заступа хашку интерпретацију српске историје у писму листу Данас које је објављено пре неколико дана.
Ко воли НАТО и Хашки приступ српској историји нека се сели из Србије . Прежалисмо да нам одлазе дивна и честита деца и добри људи . Кад нас те патолошке персоне буду напустиле одмах ће да нам лакне. А и они ће да буду срећни међу својима и моћи ће на миру да пљују по Србији до миле воље Дакле , вишеструка корист.Добровољно се јављам да им испечем пиленце и умесим колаче за пут. Под условом да се никад не врате .
@Danica Petrovic
Pocelo je sa znanjem i vrlinom, sta je znanje bez vrline, a zavrsilo se proterivanjem ljudi iz njihovih kuca! U poslednjem komentaru treba da promenite svega tri reci i svaki ustasa ce ga izreci sa ponosom!
Ljudi treba vise da citaju mene!!!!!
Hrvati su politicki narod – drzavotvorni.Drzave uvek pocivaju na zlocinu. Ako se pogleda karta RSK, vidi se da ona preseca Hrvatsku na gotovo tri mesta. Za formiranje hrvatske drzave, uklanjanje Srbi je imperativ. Ali, i bez Srba Hrvatska nije drzava, vec samo pojas (ova forma otkriva poreklo hrvatske drzave, kao i stalno izmisljanje novih reci sa slovenskom osnovom koje bi trebalo da stvori novi, jos stariji, hrvatski jezik. Ovim tempom, za pedeset godina danasnji “hrvatski” ce moci da citaju samo Srbi) koji se moze preseci bilo gde (Vukovar je u svakom smislu blizi Srbiji nego Splitu, a ne radi se o velikoj zemlji, vec o obliku. Eto malo, meni nimalo drage, geopolitike o daljina u zavisnosti od udaljenosti i u zavisnosti od uoblicenosti).Zato je za Hrvatsku, da bi bila drzava, potreban stomak- BiH (ali i stomak da se radi ono sto su ustase radile), a tamo, opet, Srbi.Cinjenica da Srbi ne mogu da shvate ovu logiku genocida i ciscenja je posledica toga sto nisu politicki narod.Za Srbe, drzava je bila nesto strano, turski okupator, a zajednica je bila oko crkve (Kovic ovo cesto istice, da smo optereceni drzavom, da postoje i druge zajednice, a da je to kod Srba bila crkvena).To ima tri posledice: 1) olako gubljenje drzave u jugoslavijama, olako podmetanje brzave pred unistenje (1914, 1941, 1999) 2) ovo olako podmetanje drzave ide sa neobicnim osecajem za pravdu, poteklim iz crkvenosti zajednice i kosovskog mita, zato je za Srbe Pravda iznad Drzave, zato su Srbi nepogresivo na pravoj strani istorije, jer nisu pritisnuti drzavnim interesima, politickom svescu 3) nesposobnost da se drzava uredi iznutra i opterecenost objedinjavanjem (objasnjavao sam razliku izmedju ujedinjenja i objedinjenja: stare Grke je objedinjavalo nesto spoljasnje-strano, Persijanci ili Aleksandrov kosmopolitizam, ali oni nikada nisu bili ujedinjeni – iznutra, cak ni jezikom!), ne samo bez obzira na unutrasnje stanje drzave, vec cesto kao opravdanje njene neuredjenosti., autoritarnosti!
Srbi misle da su odseceni (jugoslovenstvom i komunizmom) od predaje, zato se zahteva povratak-i-obnova. Ono od cega su bili odseceni jeste trenutak prelaska (prevazilazenje i zadrzavanje, Hegelov Aufhebung, identitet identiteta i razlike) predajnog u politicko i pravno, sto se ogleda u raspadu na narod i gradjaniste. Posto se pocelo razmisljati o drzavi, ali iz ovog procepa, ona uvek ima za okvir van-individualna odredjenja (srpstva ili pravoslavlja) i zapravo ponavlja sudbinu drzave zrtvovane jugoslovenstvu i socijalizmu. Medjutim, manje vicni politickom, u Srbiji se politicko javlja kao puka reakcija na politicko hrvatstvo, pa cesto vokabular postaje podudaran ustaskom.Zato postoji velika mogucnost da se zelja za uklanjanjen nepravde iz devedesetih, pretvori u puki revansizam, a ovaj u fasizam i ostvarenje onoga sto se Srbima danas lazno pripisuje.
Kao sto na primeru komentara @Danice Petrovic vidimo, put od znanja i vrline do proterivanja iz kuca je kratak. Kovic okuplja takve “misli” oko sebe.To je zato sto nije ono sto mu pripisuju vecina komentatora – niti je posrednik nekakve istine, niti je cuvar identiteta.Lose je sto on sam ostaje mutan u pogledu toga (nekada mu izleti da mit ima vecu vrednost od istorije (samo ako je svedemo na istoriografiju), ali to je tek pocetak).Istinski intelektualac, poput mene, mora da bude jasan, da ne ostavlja prostor da mu se prikace misli koje ne misli (mislim da sam tu bio jasan u svakom komentaru), da ne bude slab, kako bi jednog dana njegova misao (kao u slucaju Marksa i komunista, Hajdegera i nacista) prezivljavala samo u ispraznim parolama ili pukoj retorici onih najnizih iz njegovog okruzenja. Takva misao nije filozofska, nije politicka, mozda je politikantska, ali ni misao.Na periferiji naseg patriotizma postoji smrdljivi krug srpstva, kao puke reakcije na hrvatski nacionalizam (bolje drzavizam, rekoh da drzave idu sa zlocinom), odnosno ustastvo (nije cudo sto su neke najvece patriote, poput Mila, postale ustase), inspirisan i, za sada samo retoricki, mimetican spram ustastva.U nekom mutnom trenutku u istoriji, on bi moga da usmrdi i samo srediste, a na iskustvu komunizma znamo da se tada nece dobro provesti ni mnogi Srbi!
I, jos nesto! (napalili me The Hives i stalno mi pada nesto na pamet da komentarisem). Kada je, svojevremeno, donosen ustav, razvila se rasprava da li drzavu dreba definisati kao drzavu srpskog naroda i ostalih gradjana ili kao drzavu gradjana Srbije. Antonic je bio, naravno, zagovornik prve opcije. To je bila posledica poistovecivanja i prepustanja gradjanstva gradjanistima, a ovo je posledica straha od slobode, da bi u nekoj gradjanskoj, a zapravo gradjanistickoj (pisao sam da je gradjanizan proto-narodnjastvo, jer se konstituise na vrednostima spoljasnim individui i jos stranim – Zapadnim (cuveni Kantov problem eticnosti. Pojedinac treba da bude primer svojim delovanjima, tako da i svi drugi moogu da deluju na taj nacin, ali moraju to da cine iz svoje slobode, a ne imitirajuci. Slicno je, samo gore, u pogledu preuzimanja Zapadnih vrednosti), opet objedinjavanje, a ne ujedinjavanja, jer su gradjani ujedinjeni kao individue i razliciti kao individue – identitet identiteta i razlike) Srbi nestali u gradjanima i postali neko drugi. Ovde postoji delimicno dobar izgovor, jer gradjanisti nisu gradjani, vec neki drugi (pseudo)narod. Ali, prepustanje gradjanistima da prisvoje pojam gradjanina je prepustanje slobode. Zato antonic-kovic pozicija se sve vise odrice slobode, (npr. odsustvo patriotskih stranaka i koincidencije neverovanja u slobodu , kao slobodu izbora!!!) i katakombiranje u “rat za kulturu”. Izuzetak je Lompar kao jasni nacional-liberal, ali isto tako apolitican kao i ostali “kulturni ratnici”! Apsurdna posledica toga je da Antonic, koji prepusta gradjansko gradjanistima, politicko, dakle slobodu, stranackim armijama, otima se sa gradjanistima, k’o Bugari sa Makedoncima oko Goce Delceva, oko Koce Popovica !!!!!??????
Sad videh tamo desno Kovicevo izlaganje u manastiru Slanci (8.jun). Nagna me da se opet javim iako nije bas ‘tajming. Jos se ni Senatsko mastilo nije cestito osusilo ali da parafraziram onog, drag mi je Kovic ali mi je jos drazi Lazic. Ocigledno da se stvari pomeraju sa mesta ali vrlo tesko I bolno. Ni ovi, koji su poput svajcarskih pretorijanaca, nece moci vecito da cuvaju vatikanski falsifikat pa makar koristili svoje najmocnije oruzje, gromoglasnu tisinu I superiorno okretanje pozadine neprijatelju.
Pojavila se jedna proskribovana rec, Vinca, da narusi vladajuci monopol I zaveru cutanja ma koliko se trudili da je svu prekrijemo deponijom smeca. Najbezbolnije resenje bi bilo da se samo izostavilo iz skolske nastave ono o cemu sve moje pesmice pevaju I nastavilo regularno sa istrazivanjem stare istorije. Nelagodno mi je da Kovica uterujem u neistinu da postoji mnogo dokaza upravo o tome. Nema niti jednog bez obzira na sve one svajcarske klovnovske uniforme sa kicankama na plehanim kacigama.
Nece se redovni professor spustiti dole na nivo da polemise ali je sam zapao u kontradikciju. Ako su tamo neki Sloveni (pre nego sto su I dobili to ime) dosli I stopili se sa balkanskim ‘Vlasima’ starosedeocima (genetika bi to morala da pokaze, a nije) da bismo nastali mi Srbi, pa zar onda nije srpska istorija I ono sto je bilo na Balkanu od pamtiveka vec samo ono disanje na trsku u nekim tamo nepoznatim mocvarama? I ko je kome dao jezik, Vlasi Slovenima ili obratno? Mozda nesto poput Bulgara koji su se stopili sa starosedeocima I preuzeli od njih srpski (!!!) jezik? Ako su Vlasi starosedeoci govorili srpski, kojim su onda jezikom govorili doseljeni Sloveni? I kako su taj vlasko-srpski jezik posle preuzeli svi drugi Sloveni sve tamo do Japana? Da ne pominjemo jos i Sanskrit.
Elem, zamera nam se sto je dokazano da su preci Novaka Djokovica ziveli u Lepenskom Viru pre 10 hiljada godina I skoro je sigurno da su bili pagani. Izbegnuto je da se kaze kada su oni prestali da budu pagani. Da li su ti Vlasi starosedeoci bili pagani (imali su I oblast Paganiju oko Neretve) kada su Sloveni dosli I da li se njihov paganizam razlikuje od slovenskog? Da li mi Srbi imamo dva prehriscanska paganizma?
Sto se tice CIkota tu bi Lipnicanin bio najkompetentniji. Verovatno je jos u doba Garonje I Murge isao donjonedeljickim poljem tamo na ‘sijelo’, nesvestan da gazi preko ogromnih naslaga litijuma. Mozda se tu sretao I sa mladim Zocom koji se s druge strane U Cikote spustao splavom niz Jadar. Ne samo Cikote, sva jadarska sela su dala velike zrtve u jesen 41. kada su Nemci streljali skoro 3000 ljudi ukljucujuci 305 dece ispod 10 godina. Stavise, pobili su I svu stoku u tom kraju.
Zasto se o ovom genocidu do skora nista nije znalo iako je bio prvi u nizu I veci I od Kragujevca I Kraljeva gde su se svake godine obelezavali uz prisustvo najvisih politickih licnosti? Krivicu za to ne snose istoricari-autohtonisti, vec upravo oni koji se bave 20.vekom.
@ Disanje na trsku
Pa šta drugo i može da učini neko ko ima i najskromnije znanje istorije na ovo Vaše, osim da zanemi od čuda!
Ima jedan vremenski ‘prozor’ u kome bi redovni prof. Kovic mogao da kao ‘zeleni kadar’ predje na stranu istinite srpske istorije. Mogao bi I sam da postane istorijska licnost pa cak da bude nazvan ‘ocem srpske istorije’. Prethodnih nekoliko godina bi se mogle objasniti/opravdati borbom za egzistenciju I akanje po sudovima gde su autosovinisti pokusavali mentalnim I finansijskim iscrpljivanjem da ga slome. Taj prelaz bi bio neprimetan, s obzirom da ga 99% potpisnika peticije ne bi bilo svesno, a bio bi veliki pozitivan korak za srpsku istoriografiju.
Ali, posle tog ‘prozora’ I medenog meseca ce I ta glavnina pristici I poceti da postavlja pitanja. Da li je moguce prevladati taj hubris (ili hibirs) u sebi I pozicionirati se na pravu stranu istorije? To cemo tek da vidimo a bio bi pravi paradoks pridruziti se onima koji su ti do juce radili o glavi a pitanje je da li ce ikada stati. Kako I odakle poceti? Mozda od tacke gde jos imamo konzensus I odakle je sve pocelo. Od austrijsko-srpskog Tajnog protokola (koji je vec u opisu radnog mesta) I razlozima zasto je Austrija po cenu rata, koji se na kraju I desio, zahtevala zabranu Milojeviceve pametarnice.