Видесмо, такође, / и још много чуда, / Богородицу Пећку / и дрво Шам-дуда
Чета мала,
али одабрана,
кренула је
пут Пасјана.
Добротом наоружана,
од храбрости саткана,
чекала нас браћа –
браћи предана.
Звоно за вечерње најпре се чуло,
умирио се и очни живац,
отац Јустин врата отвара
стигосмо прво у Драгaнац.
Ходочашћу нашем
данас нема границе,
ето нас пред портом
светле Грачанице.
Са сестринском љубављу,
монахиња Злата,
радосним осмехом
отвара нам врата.
Под фрескама светиње
престаје и прича,
пут нас води –
даље до Девича.
Задужбина Бранковића,
одолева злу стоички,
вековима је чува
св. Јоаникије Девички.
Молимо се Теби, Свети,
сваки дан и вече,
да света вода из потока
поново потече.
А свештеник Небојша,
епскога ли бића,
служи службу у Истоку
са четири Југовића.
Још један поп, такође,
родом из Пасјана,
крштава Српчиће
у котлини Осојана.
Пратећи Бистрицу,
ослушкујемо историју,
пут нас право води у
Пећку патријаршију.
Ту упознасмо,
сведочимо истину,
најхрабрију жену –
мати Харитину.
Видесмо, такође,
и још много чуда,
Богородицу Пећку
и дрво Шам-дуда.
Тешко је да цео дан
у пар стихова стане,
за крај дана стижемо
у Високе Дечане.
Отац Сава и принц Филип,
наши су домаћини,
пуно нам је срце
што смо гости њини.
Отвори се поклопац
са кивота старог,
целивасмо мошти
Стефана Дечанског.
Раном зором
свак’ је био рад,
да посети Призрен,
древни царски град.
Горку судбину
народа дели
Богородица Љевишка
и св. Архангели.
Ипак нам се радост
догодила ова,
сретосмо богослове
Симе Игуманова.
У сваки добри
и зао час,
молитвама
св. Босиљке Пасјанске,
спаси Боже нас.
Categories: Аз и буки
Оставите коментар