Најновије истраживање Нове српске политичке мисли показало да се већина грађана Србије категорички противи увођењу санкција Русији
Љиљана Богдановић (Извор: Печат)
Да ли сте уверени да су нам сви Словени браћа? Пре ћу се сложити са Ф. М. Достојевским и К. Н. Леонтјевом који су још у 19. веку све схватили. Срби су нам браћа. Бугари су у оба светска рата ратовали на страни Немачке. Чеси, такође, нису наши људи, а Пољаци, заједно са Британцима, деле прво место у русофобији.
Наведеним оценама недавно је познати руски мислилац Андреј Фурсов одговорио публицисти Иљи Титову на његово питање о актуелном западњачком антируском расположењу и „непријатељству Англосаксонаца, потом Европљана, али и ’наше браће Словена’“.
Одговор да су Русима стварно браћа само Срби изненађује оштрином и искључивошћу, али је Фурсов у наставку детаљно појаснио своје убеђење. Између осталог и једном, за Србе невезаном, тврдњом вредном педантног понављања:
„Пољаци су изгубили од нас у ’сукобу међу Словенима’, при томе не на поене већ нокаутом. Почетком 17. века ми смо их избацили из Москве, 1667. године смо вратили Украјину и Кијев, а крајем 18. века присајединили Пољску (средином 19. века то су само привислинске губерније Руског царства). И Пољаци са својом гордошћу не могу да опросте Русима што су, за разлику од њих, створили велику, централизовану власт (самодржавну Русију, СССР) и не мање велику – европску културу модерне, једнаку западној верзији европске културе, а Пољска је увек била, јесте и биће периферија, задње двориште – политичко и, главно, културно, исте те Европе.“
Како се догодило да је живот убрзо скоцкао и јавности испоставио „београдско“ објашњење да Фурсов добро зна због чега тако категорички просуђује? Одговорни су заправо наши социолози – истраживачи јавног мњења. Најновије истраживање Нове српске политичке мисли показало је да се већина грађана Србије категорички противи увођењу санкција Русији!
Констатујући да су „о питању стратешке оријентације земље, темељних питања и вредносних ставова који се тичу санкција Русији, сукоба на истоку Европе, Косова и Метохије, НАТО и ЕУ, грађани Србије недвосмислено показали да Србија није подељено друштво које негује илузије“, истраживачи су на представљању ових важних сазнања напоменули да је „одговор на најактуелније и најболније питање које се тиче руско-украјинског сукоба као и на уводно питање – да ли пратите догађаје у Украјини – дао очекиван и истовремено рекордан резултат: наиме, 82,1 одсто грађана не подржава увођење санкција Русији због рата у Украјини, 6,9 одсто подржава, а 11 одсто грађана нема став“. Поводом чињенице да чак четири петине грађана није за увођење санкција Русији, противи се уласку у НАТО и не би признали Косово у замену за пријем Србије у Европску унију, главни уредник НСПМ Ђорђе Вукадиновић каже: „Код грађана Србије постоји нека сагласност, нека фундаментална сагласност око ставова, па и вредности. То је основни налаз и закључак истраживања. Поделе око неких ствари и тема постоје, али око кључних, заправо, нема велике разлике и драматичне неизвесности.“
Ова српска „фундаментална сагласност“ око ставова и вредности уочена је, видимо, с руске стране, али и од оних за које је овакав ментални и вредносни склоп духа једне нације саблазан високог реда. Запад је стога протеклих месеци уложио огромну енергију и небивале облике претњи и притисака да ову ситуацију промени. Отуда нема дана да се Срби, посебно званични Београд, не подсете да је у њиховој опредељености за братство с руским народом и подршку Москви противљењем изрицању санкција руској држави, реч о неприхватљивој чињеници која се мора променити, тачније – недвосмислено уклонити.
Зато данас слушамо и то како известилац Европског парламента за Србију Владимир Билчик изјављује да „ЕУ очекује да се све земље које теже чланству у Унији придруже санкцијама против Русије“. Зато овај узорни дипломата, као разумљиву и „регуларну“, саопштава најнедипломатскију и политички апсолутно скандалозну констатацију: „И то је прилика за нову изабрану Скупштину и будућу Владу Србије. Разумемо да су били избори и да је потребно времена, али ово питање неће нестати са стола, него ће остати и већ је важан део у мом извештају о Србији о којем ће се расправљати у јуну и јулу. Наравно, зависно од тога шта ће Србија урадити, језик и закључци у извештају могу бити веома различити до јула.“
Истовремено с разбуктавањем на почетку цитиране директне, а још више преко поменуте посредне дискусије о „братским питањима“ и рођачким лојалностима међу Словенима, уочавамо да Англосаксонци, на начин својствен мисаоном бићу и вредностима такозваног колективног Запада, показују како би се нека слична тема, рецимо о „братској подршци“, решавала у њиховој широј заједници народа и држава.
Осим што је безмало депласирано, патетично, готово провинцијално размишљање о братству у универзуму у којем су интереси и профит вредносни апсолут, у овом делу света се о међудржавним односима најчешће одлучује усклађено с правилима познате Кисинџерове максиме: „Бити амерички непријатељ је опасно, али бити амерички пријатељ је погубно.“
Александар Лазић: „Бити амерички непријатељ је опасно, али бити амерички пријатељ је погубно“
Може ли се уз промишљања о братству и узајамним наклоностима народа, пре свега о оном јединственом доживљају историјске, религијске и културне блискости, међусобног разумевања и осећања заједништва у дељену ставова и вредности – што је темељ српско-руске повезаности – нешто слично покренути као питање и тема у односу Србије и колективног Запада? Или Америке као лидера овог света? Поменусмо да је појам „братства“ у овим релацијама неодговарајући (америчка нација, која верује у своју историјску јединственост и изузетност као богомдано својство, тешко да би друге народе „уздигла“ до признања братске и рођачке блискости), али како се одвијају и до којег степена могу да напредују оне форме узајамне сарадње које су у овом свету познате под омиљеним фразама – „партнерство“ и „пријатељство“?
Ево шта нам поводом оваквих упита откривају прошлонедељне изјаве и размишљања (интервју „Политици“) „нашег брата“ Кристофера Хила, амбасадора САД у Србији.
„Партнерство“ како се само пожелети може бива у српско-америчкој сарадњи запечаћено изјавама попут ове: „За разлику од прошлости кад се у Србији мислило да постоји трећи пут, да Србија није ни Исток ни Запад, да је некако посебна, да иде својим путем, сад већина Срба мисли да постоји прави пут и погрешан пут и жели да изабере прави пут. Срби да одлуче, а ја мислим да и јесу одлучили да им је будућност на Западу, а не на неком недефинисаном Истоку.“
Надмени саговорник изражава убеђење да „за Србију постоји само један пут и то је Запад и Европска унија (ЕУ)“. Поводом односа Србије с делом њене насилно отцепљене територије, Хил такође жели да буде јасно да су Украјина и Косово „веома различите ситуације“. Ево како: „Кад је реч о Косову и Србији, то су суседске земље. Срби живе на Косову и има много тога на Косову што је важно Србији. Добри суседи то морају да реше. Прави начин је дијалог који се одвија посредством ЕУ и преговори у Бриселу.“
Љиљана Богдановић: Амерички амбасадори као душевни билтени колективног Вашингтона
Бруталну провокацију о „суседским земљама“ – Србији и Косову – званична Србија није коментарисала. Са сигурношћу, међутим, можемо овим поводом да закључимо у ком правцу и с каквим резултатима и процентима би се могла исказати нека будућа „фундаментална сагласност“ ставова и опредељености грађана Србије у неком будућем истраживању пулса и расположења јавног мњења.
Наслов и опрема: Стање ствари
Categories: Преносимо
Ankete pokazuju jedno, izbori drugo, neko laze, ili anketari ili anketirani.Srbi su za Rusiju kada razmisljaju sa stanovista drzavnih interesa, a za Zapad, kada razmisljaju sa stanovista licnih interesa. Sukobljenost ova dva stanovista je ono sa cim Zapad “radi” i ogleda se u tome da se stavovi stanovnistva ne preslikavaju na sastav skupstine i pretvaraju u drzavnu politiku.Pridruzivanje EU se kontinuirano odvija, jer stranke koje cine vlast podrazumevaju da to sto su oni vlast znaci da se glasalo za nastavak proEU poltike i da zato referendum nije potreban.E, sada, zasto neko misli da su Vucic i SNS proruski, iako jasno govore koja je strategija drzave, uostalom kao sto nam jasno govore iz EU koji su uslovi za ulazak, je pitanje od milijardu dolara! To je deo narodne karakteristike samopravljenjablesavim dobro demonstrirane od strane onih koji u davanju autokefalnosti vide nesto mudro i pozivaju da sacekamo da vidimo sta ce biti sa srpskim manastirima i svestenstvom. Ti ce i priznanje nezavisnosti “Kosove” docekati sa tim da treba sacekati da vidimo sta ce biti sa srpskim stanovnistvom i manastarima! Srbi su samopravljenjemblesavim, dosada samo ispadali blesavi i jos nisu nikog drugog napravili blesavim!
@Visestruki dobitnik komplimenata na sajtu i nezvanicni distributer oruzja…Тачно је, анкете показују једно, а избори нешто сасвим друго. То јесте нонсенс, јер тај исти народ који је на страни Русије, гласа странке које су на страни Запада? Али то не значи да било ко лаже. Ваша твдња да су Срби за Русију када размишљају са становишта државних интереса (анкета), а за Запад када размишљају са становишта личних интереса, значи да лажу анкетирани (народ). Не лажу ни анкетирани, ни анкетари. Наравно, приликом гласања на изборима је, рекао бих далеко ван граница подношљивог, изражен лични интерес. Али он се углавном везује за очекивања од оних које гласамо (обећања за добијање неке функције, посла, или решења о сталном радном односу, обећања о расту пензија и плата, “шеме” за послове са државом,…), а врло мало за очекивања од неког са стране. Проблем је у томе што ми на изборима немамо могућност да бирамо, већ само гласамо оне које је Запад већ изабрао. После државног удара 2000-те године Србија је потпуно у рукама Запада и готово је немогуће организовати једну озбиљну партију која неће бити слепи послушник Запада.
@ Visestruki dobitnik komplimenata na sajtu i nezvanicni distributer oruzja
Све што сте навели ( велити – дивна реч ! ), проистиче из подвезане слободне воље и одговорности, из подвезаног осећања дужности. Тек, и лична корист са центром у пупку и кружницом пречника два дециметра, не зна за слободну вољу и одговорност, она је бесмислена и оскотовљена као нужност лакоте постојања – небременито животарење у лону мајке природе, без ОЦА, СИНА и СВЕТОГА ДУХА…
П. С.
Дајте што више коментара, иду ми тантијеме Ваш ” nickname “…
@Dragan R
2008 su antiEU snage pobedile (SRS, DSS, SPS), ali je izdajom SPS nastavljen kontinuitet proEU vlasti. Da li je SPS kaznjen od biraca – nije. 2012 SNS dobija izbore i potpuno menja politiku i postaje proEU stranka, da li su kaznjeni 2014 – nisu, dobili su jos vise glasova! To ja nazivam samopravljenjesebeblesavim !!!!
@Zoran Nikolic (Valjevo)
Da je NEKO cutao i dalje, umesto sto se objavio, ne bismo sada imali probleme sa slobodom volje :)))).A, i lepo su se crkveni zahvalili filozofima sto su zalepili nuznost sa slobodom, tako sto su se slizali sa vernicima u nauku i politickim slugama kapitala dajuci im tantijemu na celinu stvarnosti!
@Dragan R
E, da, kada vec spomenuste puc 2000., to je prva i najuspelija obojena revolucija, cak su Majdan morali da organizuju jos jednom.Svi obojenorevolucionari su brzo gubili vlast, samo se ovde ukorenilo! Sa politicke scene je nestao samo onaj koji se okrenuo protiv petooktobarskih ciljeva (Kostunica) E, sada, zasto? Potcenjujete narod, nije on tako glup da ne bude pokvaren!
Данашња српска подршка Русији је лако разумљива. Срби и Руси никад нису међусобно ратовали. Често су били на истој страни. Руска бела емиграција је Србију свестрано обогатила.
Остали Словени, ближи Русији, са њом су ратовали. Под Стаљиновом чизмом живели. Па и руске злочине доживели. Нарочито Пољска, у II Св рату, што Андреј Фурсов елегантно заборавља.
@Deda Djole
Koji „Sloveni“ su ratovali protiv Rusije (ne sa njom, sa njom su ratovali Srbi), izuzev Poljaka? Cesi, Slovaci, Ukrajinci, Belorusi, koji? Kako su Poljaci elegantno zaboravili nemacke zlocine, posebno u II svetskom ratu, pa su sada saveznici? Zasto je Poljska podrzavala NATO agresiju na nas i nezavisnost KiM, sto ste Vi elegantno zaboravili, zato sto smo im mi nesto radili u istoriji? MI NJIMA NISMO, ALI ONI NAMA JESU, BEZ IKAKVOG RAZLOGA !!!!!!!
Једини Словени који нису живели под Стаљиновом чизмом су Југословени. Остали Словени јесу, врло дуго. И тај Стаљинов терор, НАЖАЛОСТ, приписују Русима (мада су Руси можда највеће његове жртве). Што објашњава њихов однос према руском нападу на Украјину.
СССР је остварио велике успехе, али не треба заборавити Стаљинову репресију :
1923 год Бољшевичка служба ЧЕКА (Феликс Ђержински) шаље народне непријатеље на острва Соловки. 1926 год тамо је око 20 000 затвореника.
1930 (Вишински), процес на коме се суди инжењерима и индустријалцима за саботажу производње. Није испуњен план ! Претходно мучени, сви признају кривицу. Петоро стрељани, остали у логоре
1931 Стиже колективизација, колхози, летеће бригаде против кулака којима се отима све, до задњег зрна жита, до задњег пилета. Сељаци опљачкани, конвоји депортованих, 6 – 7 милиона сељака умрло нарочито у Украјини, 1932, голодомор.
1930 основан Гулаг – скраћеница од Главное Управление ЛАГереи – резервоар бесплатне радне снаге. Радови : Канал ББК : Беломорско Балтијски канал, 227 км. Граде га 120 000 затвореника. 12 000 умлих. 1933 Стаљин, Јагода и Киров инаугуришу канал – велики успех комунизма.
1933 Гулаг има око 500 000 затвореника
1932 нови пројекат : КОЛИМА : 80 000 затвореника траже злато. Сваки је морао да ископа ручно 10 рупа дубоких 50 цм у залеђеној земљи – пермафрост. Годишња продукција 52 тоне злата. Смртност затвореника 10% годишње. Варлам Шаламов боравио 17 година, написао књигу.
1934 : Конгрес партије, делегати френетично тапшу Стаљину који указује на саботажу : планови нису испуњени, пад производње, глад. Убиство Кирова даје Стаљину повод за репресију, НКВД налази кривце у Лењинграду
1935 У Гулагу је око милион затвореника. На новом пројекту Москва Волга ради око 200 000 затвореника који током Стаљинове посете, тапшу вођи који их је послао у пакао.
1933 – 1940, 200 000 затвореника гради БАМ – Бајкало-амурску магистралу. У кампу Воркута, осуђеници копају угаљ на – 60*.
1936 -1938, на измишљеним процесима суђење старим Лењиновим пријатељима за издају и шпијунирање. Раднички савети траже најстроже казне, сви оптужени признају кривицу. 120 000 комуниста ухапшено, Лубјанка, половина стрељана.
1937, 40 000 официра оптужено да су немачки шпијуни.. Маршал Тухачевски убијен јуна 1937.
1938, Јежов на челу НКВД. Током 15 месеци траје чистка : по 50 000 људи убијано месечно.
1940, Стаљин обуставља терор. Убијен је Јежов. Приликом стрељања, Јежов је рекао : кажите Стаљину да умирем са његовим именом на уснама. На његово место долази Берија. Реорганизација Гулага.
1939, Хитлер напада Пољску са запада, Стаљин са истока. Око 25 000 Пољака – углавном официра и интелектуалаца убијено у Катину и околини. Око 100 000 Пољака суђено и послато у Гулаг. Око 320 000 Пољака послато у СССР.
1945, крај рата, весеље, ватромет. Око 4 200 000 совјетских ратних заробљеника се враћа у домовину. Сви су саслушавани од НКВД, око 360 000 послано у Гулаг.
@Deda Djole
To su ideoloski, a ne etnicki, rasni, verski (kakvi su npr. cinjeni nad Cesima i Slovacima od strane katolika, pa danas imate Slovake Husite pobegle na teritoriju Vojvodine pred katolicima)…zlocini, cije su najvece zrtve Rusi i teritorija njihove drzave. Sva ostala pitanja ostaju! Po cemu su nemacki zlocini nad Poljacima „lepsi“ od ruskih? Zasto su Poljaci podrzali zlocinacko bombardovanje SRJ i rusenje naseg suvereniteta, je l’ smo im i mi nesto radili kao Rusi?
@Deda Djole
Vase objasnjenje straha Poljaka od Rusa, odjednom iscezava kada se radi o odnosu Poljaka prema Nemcima i pokazuje da je kod Poljaka strah od Rusa jaci od straha od Nemaca, jer se u prvom slucaju ne radi o strahu, vec mrznji! Kada predjemo na odnoso Poljaka prema Srbiji, Vase “objasnjenje” postaje smesno!
Kada bi pitali Poljake da li bi pristali da vaskrsnu svi koje je Staljin pobio, ukljucujuci Ruse, i da se teritorije vrati na stanje pre Staljina i komunizma, videli bismo tu njihovu tugu za svojim zrtvama :)))))
Inace, Vas “istorijat NKVD-a” pokazuje koliko su istorijske cinjenice beznacajne izvan sirih istorijskih konteksta.
Jos jedna vazna stvar. Jedan od “ucvrscivaca” rusofobije na Zapadu je bila okolnost da je komunizam bio njihov – zapadni, unutrasnja mogucnost zapadnog kapitalizma, a ostvario se van Zapada, tako da je Zapad po prvi put u istoriji bio vrednosno inferioran, a zapadni intelektualci imali uzor van Zapada. Zato danas mozete naci stotine knjiga o nacistickim uniformama, a o sovjetskim, ako ima dve!!!!! Zato danas samo stancuju vrednosti (vrednosni rasizam je teze kritikovati od bioloskog ili kulturnog, zato sto se prva dva vezuju za prirodnu superiornost, a vrednosti deluju kao da su odvojene od realnosti i da su stvar izbora, a ne neke urodjenosti) od ljudskih prava do ekoloskih obaveza!
Мени је ово „суђење старим Лењиновим пријатељима за издају и шпијунирање“ сасвим умесно. Да су написали било какву оптужбу (нпр. за месечарење), такође би било потпуно у реду. Штета што се није догодило раније, али је рука правде спора и достижна.
Исто важи и за судбине Јагоде, Јежова, Троцког и троцкиста… Ето чистих заслуга Стаљиновог система!