Представница америчке делегације из Сената Џин Шејхин потврдила да су она и њене колеге са председником Србије разговарали и о (не)увођењу санкција Русији

Александар Вучић и сенатори САД (Извор: instagram/buducnostsrbijeav)

Председник Србије Александар Вучић у претходних неколико дана имао је низ састанака са представницима западних земаља, а како сазнајемо, доминантна тема била је позиционирање Србије у односу на догађаје у Украјини. Према информацијама Нова.рс, наша држава позвана је да се придружи санкцијама који је већи део Европе увео Русији, а заузврат јој је понуђена дипломатска подршка у напорима да оконча преговоре за приступ Европској унији и финансијска помоћ.

У претходна три дана, шеф српске државе одржао је низ састанака са представницима западних земаља, па је тако у кратком временском периоду разговарао са амбасадором САД, Кристофером Хилом, а затим и са људима из америчког Сената.

Сенатори Одбора за спољне послове Крис Марфи и Џин Шејхин, као и сенатор Одбора за оружане снаге Том Тилис нагласили су, после разговора са Вучићем, да је у овом историјском тренутку важно да све демократске земље Европе пошаљу јасну поруку Русији и позову је на одговорност. Они су уједно додали да Србија мора да усклади своју спољну политику са Европском унијом.

Међутим, поставља се питање шта ће Србија добити оног тренутка кад се определи и на који начин ће јој се помоћи да превазиђе одговор који ће неминовно уследити из Москве.

Шта Србија може да добије

Извори Нова.рс из дипломатских кругова наводе да јасно изражен став америчких представника да Србија мора да се определи и усклади своју спољну политику са Европом не значи да ће она бити ускраћена за подршку у моменту кад се за то одлучи.

„Вучићу је предочено на који начин ће та подршка изгледати. Конкретно, САД ће још ефективније подржавати европске интеграције Србије и искористиће свој дипломатски утицај да се брже превазиђу процедуралне, односно бирократске препреке на путу ка пуноправном чланству у ЕУ. То, наравно, не значи да ће се преко ноћи решити нека отворена питања без чијег решавања Србија не може да постане пуноправни члан европске породице народа, али ће се и њима приступати посвећеније”, наводи наш извор.

Вучић са америчким сенаторима о гласању у Генералној скупштини УН

Други вид помоћи, према речима нашег саговорника, је финансијске природе:

„Не би требало занемарити и тај вид подршке. Финансијска помоћ ће бити свакако бити значајнија оног тренутка кад се Србија дефинитивно донесе одлуку да је део Запада. Америка може додатно да подржи српску привреду и подстакне своје инвеститоре да долазе и улажу овде”.

На питање да ли постоји опасност да ће Србија бити уведене санкције уколико одбије да се усклади са спољном политиком ЕУ, наш саговорник одговара одрично:

„Те претње су производ спекулација, нико није комуницирао на тај начин. Србији је само предочено колико је за њу значајно да следи политику коју су прихватили, њени суседи у првом реду, али и читава Европа. Наравно, говорило се и томе колико би било штетно да се Србија не придружи томе, али далеко је то од било каквих претњи или уцена”.

Шта је рекао Вучић америчким дипломатама, а шта руском амбасадору

Након састанка са амбасадором САД у Београду, Кристофером Хилом, Вучић је саопштио да се сагласио са америчким дипломатом да је услов за напредак и Србије и целог региона очување мира и стабилности и да је у том смислу подршка САД од изузетног значаја.

Дан касније, најављујући долазак америчких сенатора у Београд, Хил још прецизније изразио спремност да је његова држава „спремна да подржи усаглашавање Србије са њеним суседима из ЕУ”.

Форин полиси: Запад мора да натера Вучића и Орбана да изаберу страну

О усклађивању, које се пре свега односи на однос према Русији, говорила је представница америчке делегације из Сената, Џин Шејхин, која је потврдила да су она и њене колеге са председником Србије разговарали и о (не)увођењу санкција Русији.

Она је рекла да је сигурна да ће Србија и САД наставити да разговарају о томе у будућности.

„Као што је председник Србије рекао, будућност Србије лежи на западу са остатком Европе и она се креће у том смеру, трговинске везе, пословне везе, инвестиције. Ако је то намера, онда свакако треба гледати и да имате спољну политику која је усклађена са Европском унијом“, нагласила је Шахин.

Подсетимо, пре састанка са америчким представницима, Вучић је обавио разговор и са амбасадором Русије у Србији, Александром Боцан-Харченком, али информације о томе о чему су конкретно разговарали су прилично штуре.

Опрема: Стање ствари

(Нова.рс/НСПМ, 20. 4. 2022)

Прочитајте још

• Сенатор Крис Марфи: Разумемо историјске односе Србије и Русије, али… (Политика, 19. 4. 2022)

Categories: Вести над вестима

Tags: Александар Вучић, ЕУ, Русија, САД, Србија, Украјина, санкције, сенатори САД