Бранко Богдановић: Пет посвета Принципу

Прва спомен-плоча посвећена Сарајевском атентату постављена је још током Великог рата, да би касније ово обележје било уклањано, па враћано, мењано, чак поклањано Хитлеру за рођендан

Фотографије из архиве Б. Богдановића

Историјске, социјалне и друштвене промене, нажалост, увек се одражавају и на историјске споменике.

Пре више од једне деценије писац Мухарем Баздуљ покренуо је тему о историји плоче која је у Сарајеву била посвећена Гаврилу Принципу и, посредно, Сарајевском атентату. Но, тада није спомињано да је прво обележје код Латинске ћуприје, далеко патетичније, али и декоративније, постављено још током Великог рата.

Извор: Политика

На трогодишњицу атентата, 28. јуна 1917, наиме, у Сарајеву је откривено спомен-обележје Францу Фердинанду и Софији Котек. За разлику од збивања 28. јуна 1914, када су вести о атентату биле на свим насловним странама и у специјалним издањима, аустроугарска штампа је о овом догађају известила само кратким цртицама на задњим страницама дневних новина.

На Латинском мосту

Капетан Виктор Пифл првобитно је имао намеру да на Латинском мосту подигне капелу посвећену убијеном брачном пару. „На ургирање штампе” да место буде приступачно свима, залагањем Антона Пунтигама и трудом натпоручника архитекте Јенa Борија, на тргу је подигнут мали меморијални комплекс. У асфалт на месту где је 28. јуна 1914. застао „граф и штифт” уливена је бронзана плоча димензија 2 x 1 метар, рад будимпештанске Краљевске државне ливнице гвожђа и челика. На плочи се налазио натпис на латинском: „Надвојвода Франц Фердинанд и његова супруга војвоткиња Софија од Хохенберга на овом месту су 28. јуна 1914. изгубили живот у крви за Бога и Отаџбину.”

Простор око плоче био је предвиђен да поштоваоци жртава полажу цвеће. На зиду зграде Шилерове радње постављена је бронзана плоча с круном, испод које је латиницом било угравирано: „28. 4. 1914. погинуше на овом раскршћу мученичком смрћу од убојничке руке пријестоло-нашљедник надвојвода Фрањо Фердинанд и супруга му војвоткиња Софија Хохенберг.”

Коначно, на Латинском мосту изграђен је споменик од бихацита у виду дорских стубова висине 12 метара, с капителом на коме су били аустријски и мађарски државни грбови и круне; у подножју, два анђела држала су бронзани медаљон с ликовима Фердинанда и Софије. Откривању меморијала присуствовали су изасланик цара Карла надвојвода Фридрих, министар спољних послова Стефан Буријан и гувернер Босне и Херцеговине Стефан Саркотић.

Свечано откривање плоче 1930. (Извор: Политика)

Након ослобођења 1918, делови меморијала с Принциповог (бившег Латинског) моста уклоњени су и поверени на чување Земаљском музеју па Заводу за заштиту споменика културе. До данас је у Уметничкој галерији БиХ сачуван само медаљон с ликовима надвојводе и надвојвоткиње.

Током 1928. на зиду бивше Шилерове радње, уместо плоче посвећене надвојводи и надвојвоткињи, постављена је нова мермерна табла. Но, на њено свечано откривање чекало се две године; тек 2. фебруара 1930, на згради на углу Улице Краља Петра и Обале војводе Степе, коначно је откривена плоча посвећена Гаврилу Принципу. Церемонији су присуствовали мајка Данила Илића, супруга Вељка Чубриловића Јованка, сестра Трифка Грабежа Јелена, сестра Мишка Јовановића Мара, бивши осуђеници на аустроугарским велеиздајничким процесима Васиљ Грђић, Милан Божић, Саво Љубибратић и Хамдија Никшић те Боривоје Леонтић. Од званичних представника власти чину није присуствовао нико. Нa црној, мермерној плочи, позлаћеним ћириличним словима, биле су уклесане речи: „На овом историјском мјесту Гаврило Принцип навијести слободу На Видов-дан 15. јуна 1914.”

Мање од две надеље након немачког почетка напада на Краљевину Југославију, 15. априла 1941, трупе Вермахта запоселе су Сарајево. Локални фолксдојчери, у белим кошуљама с краватама, 19. априла су с угла Обале Адолфа Хитлера и Улице бр. 1 уклонили плочу посвећену Принципу и предали је припадницима Вермахта. Церемонију је забележила камера „Немачких недељних новости” од 30. априла 1941. Војни дописници при Вермахту су 20. априла мермерну таблу предали Адолфу Хитлеру у Фиреровом главном штабу „Југоисток” – специјалном возу „Америка”, који је стајао у близини штајерског града Менихкирхена. Плоча је представљала специјални поклон вођи Рајха за његов 52. рођендан. Фотографија предаје „поклона”, снимљена апаратом Хајнриха Хофмана, објављена је 24. априла у „Берлинским народним новинама”, а снимак саме плоче штампан је у ревији „Илустровани преглед” бр. 18 исте, 1941. године. „Поклон” је пренет у берлински Арсенал (будући Немачки историјски музеј). Фотографија плоче у поставци музеја, између униформи српског и британског војника, последњи пут је снимљена 28. априла 1941. године. Након тога, експонату се губи сваки траг.

Плоча је била специјални рођендански поклон Адолфу Хитлеру (Извор: Политика)

Борци Југословенске народне армије ушли су у Сарајево 5. априла 1945. око 17.30 часова. На свечаности одржаној у оквиру одржавања Првог конгреса УСАОБиХ, 7. маја 1945, у присуству „Војислава Кецмановића Ђеда, чланова Народне владе БиХ на челу са Родољубом Чолаковићем, чланова Народне скупштине, представника Земаљског и мјесног УСАОБиХ, омладинских делегата покрајина и делегата омладине Грчке и братске Бугарске”, нову спомен-плочу Гаврилу Принципу, постављену на месту предратне, открио је Борко Вукобрат.

На плочи златним словима стајало је: „У знак вјечите захвалности Гаврилу Принципу и његовим друговима борцима против германских освајача, посвећује ову плочу омладина Босне и Херцеговине – Сарајево 7. маја 1945. године.”

Поводом свечаног отварања Музеја Младе Босне, 28. јуна 1953, на зиду исте зграде, сада на углу Улице ЈНА и Обале Војводе Степе, постављена је нова меморијална плоча с ћириличним натписом: „Са овога мјеста 28. јуна 1914. године Гаврило Принцип својим пуцњем изрази народни протест против тираније и вјековну тежњу наших народа за слободом.”

Истовремено, Војислав Димитријевић израдио је у бетонској плочи, постављеној на месту где је у тренутку атентата стајао Гаврило Принцип, реконструкцију отисака његових стопала. Тако је на три и по метра од места где се налазила плоча посвећена Фердинанду и Софији утиснут траг Гаврила Принципа.

Извор: Политика

Након почетка трагичних збивања у СФРЈ, 1992. године, у Сарајеву су уништени и плоча и „отисци Принципових стопа”. Током 2004. године, на истом месту по пети пут је постављена плоча посвећена Сарајевском атентату.

Место чувеног атентата

Последњи натпис, латиницом, на домаћем и енглеском језику, гласи: „Са овог мјеста 28. јуна 1914. године Гаврило Принцип је извршио атентат на аустроугарског престолонасљедника Франца Фердинанда и његову супругу Софију.” Истовремено, бивши Апелов кеј је „прекрштен” у Обалу Кулина бана, а Улица Франца Јозефа – у Улицу Зелених беретки.

Екипа окупљена око „Сарајевског филмског фестивала” покренула је иницијативу да техничку реконструкцију „Гаврилових камених стопа” симболично уради Слободан Димитријевић, син Воје Димитријевића. Ова идеја је актуелна већ неколико година, али њена реализација још увек је неизвесна. Исто тако, није се родила замисао да се, можда, обележе оба места где су одјекнули пуцњи најављујући Велики рат – стрелца и жртава, односно, помирити идеје из 1917. и 1953. године.

Опрема: Стање ствари

(Политика, 15. 3. 2022)



Categories: Преносимо

Tags: , , , , ,

19 replies

  1. Знам да ћу попити много критика овде, али је мој став да Принципов чин никако не треба преузносити, с обзиром на жртве које је првенствено српском народу донео. У крајњем, резултат је и губитак Руске империје, што је светскоисторијска трагедија све и да је прошао без демона бољшевизма.
    Рећи ће се „атентат је био само повод“, али смо ми, исрцпљени после Балканских ратова били последњи који су тај повод смели да дају. Отуд, обележавање историјског места – да, али глорификација Принциповог дела – не. Као што сада гледамо у Украјини, већ дуже од века трају напори да се ствари после Великог рата доведу у ред, и ко зна колико ће још трајати. Колико бисмо ми данас били бројнији, јачи и бољи да смо после 1913. имали Пашићевих „20 година мира“ да се учврстимо у Македонији (географски појам) и Старој Србији? Колико би нам било боље да је тај елитни национални елемент оставио делатног трага и елитно потомство за собом, уместо што је изгинуо 1914-1918?
    Можда би се Велики рат догодило и без атентата у Сарајеву (успут, прича о називима две улице на Миљацки изванредно је занимљива сама по себи), можда би му и резултати били исти, али национално одговорна политика служи и томе да спречи деловања разних Принципа у време када последице тих деловања превазилазе корист. И ту мислим само на политичко деловање, атентати су у сваком случају неприхватљиви.

    12
    10
  2. I bez Gavrila Principa, Austrougarska Katolička Monarhija bi PRE ili KASNIJE napala Srbiju.
    Za to se spremala zajedno sa Nemačkom Katoličkom Monarhijom, i samo je TRAŽEN povod/izgovor.
    Sva istorijska dokumenta o tome govore.
    Crno na belo.

    Nije Gavrilo Princip, KRIV za posledice koje su pogodile Srpski Svet, za vreme i posle 1914-1918 godine.

    Prvo.
    Krivi su Nemački, Austrijski, Mađarski i Hrvatski
    KATOLICI, vojnici, čineći ZVERSTVA, kako na LEVOJ obali DRINE, tako i na DESNOJ obali DRINE.

    Drugo.
    Krivi su Srbi koji su ODLUČILI u IME svekolikog Srpskog naroda da PRIMIMO pod SRPSKU KRUNU,koje su se ODREKLI, dva KATOLIČKA naroda, koji su činili
    NAJVEĆI ZVERSTVA Srpskom narodu za te četiri godine, i dva muslimanska naroda koji su činili NAJVEĆA ZVERSTVA Srpskom narodu za te četiri godine, i pored mnogih ljudi koji su govorili da to vodi
    Srbiju i Srbe u propast.

    Vojvoda Živojin Mišić je SAMO jedan od mnogih ljudi koji su INKOGNITO, boravili na tadašnjim prostorima
    na kojima su SRBI živeli POMEŠANO sa KATOLICIMA
    Hrvatima i Slovencima i muslimanima, provodeći
    dane od jutra do mraka, prerušen da ga niko ne može
    prepoznati i sakupljao STVARNE i ISKRENE do BOLA
    ČINJENICE, koje su GOVORILI, njemu tkzv. „naša nova jugo braća“, u lice, bez ustezanja.
    Na osnovu gotovo dve nedelje u putovanju i posmatranju i razgovorima i dešavanjima G-din Vojvoda Živojin Mišić, piše i podnosi u živo izveštaj
    Srpskom premijeru Nikoli Pašiću i Srpskom kralju Aleksandru Karađorđeviću.
    Bili su prisutne MNOGE pametne Srpske glave, civilne i vojne.

    Pisao i kazao:

    Da Srbija ZAOKRUŽI etnički Srpski narod, tamo gde je u VEĆINI.
    Tamo gde je pola – pola da se primeni princip
    TERITORIJALNI ( geografska povezanost) i eventualno REFERENDUM o pripajanju Srbiji.
    Tamo gde su Srbi u velikoj manjini, ponuditi ZAMENU ili ako ne može onda, ne SME srce da nas VODI.
    Sve OSTALE teritorije OSTAVITI, Italijanima i Austrijancima.
    Rekao je ovako:
    Ako bi smo te teritorije primili, SIGURAN SAM da se mi
    SRBI nećemo USREĆITI sa NJIMA.
    To neka bude SREĆA Italijana i Austrijanca, jer ONI
    znaju kako će sa NJIMA.

    Vojvodu SRBINA RODOLJUBA, nisu POSLUŠALI.
    I još SLIČNIH izveštaja o DVA K. i DVA M.

    Srpska ELITA je bez da PITA Srpski narod, odlučila:

    01.12.1918. UJEDINJENJE.

    Gavrilo Princip već bio mrtav u mestu zvanom
    Terezin Štat, tvrđava blizu Praga u današnjoj Češkoj, u
    samici 2,5 m. × 1 m. da upalom pluća i tuberkulozom.
    Mučen, prebijan, izgladnjavan, bez izlaska u šetnju.
    Sahranjen tajno.
    Češki lekar, tajno crta skicu groba Gavrila Principa i čuva je.
    Zahvaljujući tome Gavrilo Principu se zna grob.

    Posle je DOŠLO JAJCE.

    Simbolično IME.

    Posle je DOŠLA 1945.

    „OSLOBOĐENJE“

    B(RAT)STVO I (JED)INSTVO.

    Opet UJEDINJENJE.

    Sada NEMA Vojvode SRBINA RODOLJUBA.

    Sada je UMESTO kralja i premijera, KAPLAR sa DRINE
    VLADA.

    Posle je DOŠLA 1991.

    Opet UJEDINJENJE.

    Sada NEMA ni Vojvode SRBINA ni KAPLARA sa DRINE,
    ali opet NIKO ne pita SRPSKI NAROD, ništa.

    Treći put.

    Nema ni GAVRE.

    PRINCIP, je STALNO isti.

    I bez PRINCIPA GAVRILA.

    Opet CRNI ĐORĐE. pita SRBE:

    KOJE KUDE SRBIJO ?

    18
    4
  3. @Al: углавном се слажем са Вама, иако Ваш став није баш нешто популаран међу Србима. Ваш став је врло изнијансиран, а ми као народ нажалост баш и немамо смисао за нијансе. Без обзира на пословицу „кадар стићи и утећи и на страшном месту постојати“ ово „на страшном месту постојати“ нам понекад слабо иде.

    @Srbin koji pamti: Ваш став није много супротстављен ставу коментатора „Ал“ иако би се то можда неком учинило након површног читања. Тако је, можда или вероватно би Аустроугарска пре или касније напала Србију.

    Оно о чему Ал говори, касније би било много боље него пре, јер би након још 20 Пашићевих година мира Србија била јача а АУ слабија. Многи историјски процеси су неизбежни, али тајминг (да се изразимо спортски) тих догађаја није. Мудри државници и озбиљне државе убрзавају или успоравају те процесе како им одговара. Ево Вам пример Украјине: многи замерају Русији што ово све није урадила 2014., али је Русија данас неупоредиво спремнија за такав подухват него пре осам година. И тачно је да је нацизам у Украјини ојачао за претходних осам година, али је Русија ојачала још много више а колективни запад је ослабио. И зато је Русима вредело да ћуте и трпе претходних осам година јер сада, спремнији, могу да ураде много више на терену.

    Све друго што сте навели стоји: и да би АУ и овако и онако напала Србију, и да су АУ војници чинили зверства, и да ми Срби нисмо смели да правимо државу са непријатељима, али то не мења основну чињеницу да нам је требало 20 година мира да се опоравимо после Балканских ратова.

    Што се Принципа и осталих Младобосанаца тиче, не сумњам у чистоту њихових мотива али они су објективно били клинци који нису разумели размере историјских процеса које су покренули. Да је било више памети у српском вођству тог времена (мислим на генералштаб, обавештајну службу, и све оне који су знали шта се спрема и помагали МБ), требало је да обуздају Младобосанце уместо да их гурају да изврше атентат. Ево Вам опет савремени пример: Република Српска врло успешно брани у миру оно што је извојевала у рату, без обзира на сва ограничења и опструкције које долазе са запада. Лако је гинути, а на страшном месту постојати док још није време за акцију тражи много већи напор и умеће.

    15
    3
  4. Теби дајем све

    Сјећања
    На драге особе
    Храбре ме
    Храбре ме

    А порази
    Само ме челиче
    Моје срце води ме
    Право до тебе

    Теби дајем све
    Све моје најбоље
    Волим те
    О, волим те

    Теби дајем све
    Све моје побједе
    Све моје сне
    Када се остваре

    И највише
    Мало је
    Волим те
    О, волим те

    Момчило

  5. Crno na belo.

    Prvi atentator je bio:
    Nedeljko Čubrilović, bacio bombu, promašio.
    Umire kao i Gavrilo Princip u Terezin Štatu, Češka.

    Drugi atentator je bio:
    Gavrilo Princip. ( Njega zna CELI SVET).

    Treći atentator je bio:
    Muhamed Mehmedbašić, jedini od 7(sedam) članova
    Mlade Bosne, koji je uspeo da POBEGNE, odmah u Crnu Goru.

    Četvrti atentator je bio:
    Vaso Čubrilović.

    Peti atentator je bio:
    Trifko Grabež. Po redu je bio sledeći, ukoliko Gavrilo
    promaši.

    Šesti atentator je bio:
    Danilo Ilić.

    Sedam atentator je bio:
    Cvetko Popović.

    SRPSKA poslovica kaže:

    Lako je biti. GENERAL posle bitke.
    1914 – 2022.

    Posle 108 godina.

    I na kraju svih KRAJEVA. Pitanje je:

    Posle 104 godine, ( 1918-2022) i posle DVA KRVAVA ISKUSTVA SA „KOMŠIJAMA“, gotovo „sadomazohističko-samoubilački“ HTELI I TREĆI PUT ponovo „ZAJEDNO“ ZAŠTO ???????

    Pitanje je:

    Zašto NIKADA NIKO NIJE PITAO SRPSKI NAROD šta o TOME SVEMU misli na jedan jedini NAČIN, a to je
    SVEKOLIKO SRPSKO NARODNO IZJAŠNJAVANJE.

    I za sve ZADNJE pitanje:

    Imali OVAKAV primer u KURVI EVROPI, da je NEKI
    drugi NAROD, uradio OVO TRI PUTA, kao što je uradio NEKO u ime SRPSKOG NARODA, od 1900 godine par do 2022 godine.

    ISKRENO.

    CRNO NA BELO.

    DO BOLA.

    8
    1
  6. На суђењу, Гаврило Принцип је рекао :
    “Ја сам југословенски националиста, тежим за уједињењем свих Југословена под било каквим политичким обликом и за њиховим ослобођењем од Аустрије” (Дедијер 1966, стр 341)

    4
    5
  7. Да се сви заједно одрекнемо:Вршца,Беле Цркве,Врбаса,Обе Пазове,Земуна,Суботице…?Кад већ набрајамо зло које се испилило из Младе Босне.Садашња територија АП Војводина на Видовдан 1914 није имала ни 40% Срба.О Македонији и њеном губитку читајте А.Рајса.И тад је било Весића који су,с висине(то су били лихвари и необразовани простаци)и понижавањем одбијали становништво Старе Србије од ослободилаца.Младој Босни да захвалимо за сав простор од Бара до Превлаке.Само то да су нам донели,дужни смо им довека.
    PS.:А.Вучић 49%,снс 41.6%.И ако сам слагао,бар то лепо радим.

    7
    3
  8. @Благојевић Предраг,Пале,Романија

    Ваш коментар почива на неколико претпоставки које нисте навели али су очигледне и погрешне.

    Нити има потребе да се одричемо Војводине, нити су чланови Младе Босне лично заслужни за простор од Бара до Превлаке. Као што рекох горе, они су покренули историјске процесе које нису разумели нити су могли да их разумеју, ако ни због чега другог оно због недостатка животног искуства. А све те ослобођене просторе које сте поменули ослободили су не припадници Младе Босне који су учествовали у атентату, већ моји преци из Централне и Старе Србије (којима свима наравно знам имена) који су се борили у Великом Рату, од којих се две трећине није вратило кућама, и стотине хиљада других сличних њима.

    Као што Ал рече у првом коментару: рационални чиниоци увек промишљају како да се задатак обави што ефикасније и јефтиније, па није битно да ли је тај задатак кречење стана, вођење ресторана, или вођење државе. За Србију 1912. године су ослобођење Старе Србије, земаља западно од Дрине, Војводине, итд. били дугорочни циљеви које је требало остваривати што је лукавије и тише могуће, уз што мање трошка и ризика, као што је Књаз Милош деценијама радио. Изгибија 1914. – 1918. није био ни једини, ни неопходан, ни најбољи начин да се то оствари; само најпречи. Зато је Ал лепо рекао: „обележавање историјског места – да, али глорификација Принциповог дела – не.“

    Замислите да сте члан Младе Босне 1914. и да Вам неко каже: „ако убијете надвојводу то ће довести до Великог Рата, Србија ће изгубити милион становника, пропашће Руско Царство, а Србија чак ни неће остати независна држава него ће се спојити са дојучерашњим крвницима у државу којом нико неће бити задовољан и која ће довести до новог покоља Срба 20 година касније.“

    Ако бисте као члан МБ ипак одлучили да наставите, то би само значило да уопште немате мозга, као неки залуђени навијач на утакмици који не размишља о последицама својих акција. Некако тај атентат више не делује као херојски чин већ као бесмислена и бескорисна провокација у најгоре могуће време.

    3
    7
  9. . А све те ослобођене просторе које сте поменули ослободили су не припадници Младе Босне који су учествовали у атентату, већ моји преци из Централне и Старе Србије уф,бомба.Grad(Сарајево) je 6. novembra satima čekao voz sa oslobodiocima, prvo na Bistriku, potom na glavnoj željezničkoj stanici. O tom dočeku, list Narodno jedinstvo sutradan (7. novembra) izvještava:Ali, cio taj oduševljeni svijet, koji je krenuo u sretanje u junaštvu prekaljenoj, hrabroj i viteškoj srpskoj vojsci bio je u neizvjesnosti, jer niko tačno nije znao u koliko će sati prispjeti u Sarajevo vojska i na koju će željezničku stanicu u Sarajevu izaći. Jedni vele, da stiže u 9 sati prije podne i da će izaći na stanicu Bistrik, a drugi tvrde, da su sa ‘najnadležnijeg’ mjesta doznali, da ti navodi ne odgovaraju istini i da se tačno ne zne, u koliko će sati oslobodilačka vojska prispjeti u Sarajevo.Дакле,Војвода Степа је у Сарајево,6.11.1918.,дошао возом.Чим сте поменули Обреновиће,све је било кристално јасно.Грчки митрополит као nick је само мирођија.Васељенски патријарх право збори?Duhovni vođa pravoslavnih hrišćana Vaseljenski Patrijarh Vartolomej I osudio je danas rusku invaziju na Ukrajinu opisavši je zverskim činom koji izaziva ogromnu patnju.„Nije moguće zamisliti koliko je razaranja ova strašna invazija izazvala za ukrajinski narod i ceo svet“, rekao je Vartolomej.„

    6
    1
  10. 1913.,Никола Пашић и Краљ Петар су маштали о Суботици?Слободу смо требали селективно делити?Београд од почетка 19 века,а ми на Романији?Може,а и не мора?Црна Гора и Србија(са Косметом)у овом обиму су плод и нас са Романије,Семберије,Херцеговине,Крајине.Да није било параноје у Бечу од Срба у бих,никад вам не би допустили Ниш,Пирот,Врање.А камоли Македонију.Комотније је дати југ,него имати Српску државу у Костајници,200 км ваздушне линије од Клагенфурта.Карађорђевићи су династија.Обреновићи су трговци-кокошари.Краљ Александар је трагична и светла личност.У оним данима,без царске Русије,остварио је чудо.Садашњи врх државе пуни гаће на ове околности.Шта би урадили тада?

    7
    1
  11. @Марк Еугеникос,

    Оцењујете претпоставке @Благојевић Предраг,Пале,Романија као погрешне а сами направисте закључак заснован не на претпоставкама везаним за нешто од историјске реалности него на простој спекулацији.

    Наиме, замишљате немогућу ситуацију да неко припадницима Младе Босне укратко изложи будућност у следећи 100 година са детаљима страдања Срба.

    Па на основу њихове „одлуке“ да наставе са својом акцијом закључујете да немају мозга.

    Овакав приступ је погодан за почетак размишљања, о рецимо причи или сценарију за филм где је главна тема путовање кроз време — дакле чиста фантазија, и као такав је бескористан осим за неку врсту забаве.

    Нашироко и уопште је схваћено и прихваћено да је атентат у Сарајеву само повод (дакле историјска анегдота) али не и узрок тектонских промена које је донео Први Рат.

    Успутни ефекат је да је атентатом Бечки Двор ослобођен и принца који им је био политички баласт.

    Али, значај укупности војно-политичких односа и КундК империјалних аспирација јасно говори да и без атентата Србија не би избегла агресију ни страдање. Пре треба рећи да је атентат чак не повод него изговор за војну агресију и злочине почињене над српским цивилима, углавном старцима, женама и девојкама по селима.

    У то име да никад не заборавимо само фотографију српских девојака из Мачве, одевених у најлепшу народну ношњу, које је нова „власт“ позвала да се окупе у центрима села и онда их усмртили на вешалима.

    За њихову мученичку смрт не смемо окривити страдалнике из редова Младе Босне без обзира на њихову временску и неконсеквентну повезаност са злочином АустроУгароКроата.

    Поготово не смемо их кривити за наивност јер је ова само јасни плод њихове младости. Младости још дечачке, која је дисала надом за слободом и пркосом против ланаца и терора од стране чак две (!) Царевине…

    Слобода је бесцена вредност, а који за њу положе живот — су хероји, и њима припада вјечнаја слава и памјат.

  12. @Благојевић Предраг,Пале,Романија

    Чини ми се да сматрате да је допринос мојих предака који су се борили и гинули за Србију у Великом Рату безначајан. Колико се Ваших предака борило у Великом Рату, и на чијој страни? И колико њих је оставило кости незнано где?

    Ми источно од Дрине смо се ослободили од Турака сами; зашто Ви нисте?

    Краљ Александар Карађорђевић није трагична и светла личност него највећи гробар Србије и српских интереса у 20. веку, јер је са нашим злотворима правио државу и у свему им повлађивао док му се нису захвалили атентатом.

    Што се мог псеудонима тиче, а видим и то Вам смета, изгуглајте мало па пронађите ко је то. Никад није касно да се нешто научи. А ако нећете, блажени нишчи духом.

    @Don Quixote

    Наравно, пасус који сам написао о објашњавању припадницима МБ шта ће бити у будућности је апсурдан, и намерно сам тако написао. Разуме се да нико не зна шта будућност носи, али одговорни државници размишљају као шахисти и вагају све могуће потезе и последице десет корака унапред.

    Не кривим ја припаднике МБ због тога што нису могли да предвиде последице својих поступака; већ сам рекао да они објективно, с обзиром на своју младост и недостатак искуства, нису то могли да ураде. Такође сам рекао да је много већа кривица на српском вођству тог времена (опет Карађорђевићи), који су знали шта се спрема и макар незванично помагали МБ у томе, а као искусни људи и државници морали су разумети да провоцирање Аустроугарске у том тренутку може Србији да донесе много више штете него користи.

    Немам шта ново да додам. Кога занима, може поново да прочита први коментар који је поставио Ал, и више пута ако треба. Све је тамо речено.

    3
    4
  13. снс 41.6%(Prema podacima CeSID-a, a na uzorku od 90 odsto Srpska napredna stranka osvojila je 42,9 odsto).Добар сам.Чини ми се да сматрате да је допринос мојих предака који су се борили и гинули за Србију у Великом Рату безначајан.Пасивна агресија.Како ћу ја знати допринос ваших најближих,када користите псеудоним?Па још грчког епископа.Но и да сте се представили,није то срж моје дискусије.Бранио сам на пречане као подгрупу Српског народа.Аеродром у престоници се зове по једном од нас.Када би копирали западне суседе,назвали би га аеродром Латинка Перовић.Иван Стамболић евентуално.Будући су били добри Туђманови другари.Колико се Ваших предака борило у Великом Рату, и на чијој страни?Шта ако сам ја и сви чланови моје породице био у Војсци Републике Српске?На сарајевском ратишту.То би ми узели за зло као и Принципу?Б. Ферјанчић,Срби и Византија.Књигу у руке и читати.Па ћете ставити nick Николај Велимировић,или св Василије Острошки,слава му и милост.Јер,ако комшијски народ оспорава св. Саву и опструише самосталност твоје Цркве,зове твога јединог цара краљем,да би га снизио што више.Потом баца клетве јер си се уздигао до нивоа патријаршије,клевеће код Турака и намеће ти своје Владике,онда ти људи твојој нацији нису савезници,Напротив.Све ово знајући Србин не узима грчко име као скривалицу.

    6
    1
  14. @Благојевић Предраг,Пале,Романија

    Пошто нисте одговорили на моје питање о Великом Рату, закључујем да или не знате ко се од ваших предака у том рату борио јер Вас није занимало да питате, или знате али Вас је срамота да признате. Шуцкори?

    Што се мог псеудонима тиче („nick“ који Ви користите је бесмислен и непотребан англицизам), такође закључујем да још увек немате појма ко је то био. Нема везе, само Ви наставите да мрзите све оне који нису из Ваше касабе, далеко ћете догурати.

    1
    2
  15. али Вас је срамота да признате. Шуцкори?само Ви наставите да мрзите све оне који нису из Ваше касабе…хе,хе,мрзим ја,или ви?Међу шуцкорима је било Срба?Први пут чујем.
    https://www.palelive.com/crna-knjiga-zlocini-muslimanskih-suckora-na-romaniji/
    Благојевић Гајо(мој чукундеда)1826.одведен у логор Добој,пуштен 1916,умро од глади.Прадеда Ристо 1856,одведен у логор Добој,преживио,усташе га заклале 1944.Деда Богдан 1896,мобилисан,био на Сочи у АУ војсци.Преживио.Заклале га усташе кад му и оца Риста.Његов стриц Млађен био у Галицији,успио се предати Русима,учествовао у пробоју солунског фронта.Застаћу на трен.Античка трагедија.Стриц у српској војсци,братић у АУ војсци јер се није могао избавити.На Сочи је погинуло много Срба из АУ.Командант био Србин фелдмаршал Боројевић.Или ово,мој деда војник АУ,а породица му у логору.Усташе су камилица за Немце.Баба по оцу Јованка,девојачки Клачар,логор Добој.Тамо су јој од глади умрли брат и сестра.Мој село се зове Долови,4 км од Пала.Остало је предање логораша из Добоја да кад су се вратили било јекаква је трава у сокаку,таква је и у чаиру.Зликовци су потпуно испразнили сва села од Сарајева до Дрине.Тотално етничко чишћење.Ово два цитата горе су увреде.То вам је јасно.Али,опраштам.Као и Вучић,тет а тет,били би у мишјој рупи.

  16. Ето,ја написах.Лако проверљиво.Следи контранапад.Заблуда је да су сви Срби исто мислили и у Великом рату.Роман Госпођица лепо описује колаборационисте.Дали сте себи за право да слутите.О мојима.Најближим.Па одмах нас лепо окитисте.Аферим нато,мрав пешадинцу.:И ја ћу да нагађам.Ваши су били жуто-црни инкасанти?Као и овај несретник:Шта је то онда Бора Станковић писао на страницама „Београдских новина" па да га српска јавност по ослобођењу толико презре и не опрости му до краја његовог живота?Станковић је први текст у „Београдским новинама" објавио 14. децембра 1916, а последњи 1. марта 1918. Били су то махом фељтони посвећени свакодневици окупиране српске престонице, објављивани под заједничим насловом „Београдске шетње". Објављено је и неколико цртица из циклуса „Балкански типови", у којима су се, под новим именима, појављивали ликови из „Нечисте крви" и неких његових прича.Каже легенда,народ је после рата 1945 па на даље лако распознавао прерушене удбаше од правих четника.Црвени терористи су кркали сланине и у васкршњем посту.Тако и ви учасном Посту ширите мржњу.Без обзира на псеудоним грчког епископа,догмату и светитеља,причест вам не припада.Као ни мени.Јер се светим.

  17. Морам да додам.Радује ме неописива туга на лицу АВ. у изборној ноћи.Ноћ ми је претворио у дан.Мала дигресија.Запитајте се што је Ђенерал Михаиловић пребегао нама преко Дрине?И ми га нисмо издали.А није ни Калабић.Ово је мој деда,мој понос,братов и мој узор:U blizini sela Gomiljani nalazi se jama Golubnjača - još jedno komunističko ogledalo, u koju su aprila 1942. godine, na Veliki četvrtak, dovedni i ubijeni viđeniji ljudi Trebinjske šume. Partizani su u ovu jamu ubili i bacili sljedeće pravoslavne Srbe, stanovnike Trebinjske šume: Todora Džodža, Šćepana Džodža, Jova Vuletića, Dušana Pupića, Ružicu Džodžo i Aniku Bubalo.
    Todor Džodžo bio je izuzetno jak i razvijen čovjek. Sa svojim krvnicima on se on se uhvatio u koštac kod jame. Pošto ga nisu uspjeli ubiti, komunisti su ga teško ranjenog gurnuli u dubinu jame, iz koje nije bilo nade da izađe. Rodbina je tražila svoje nestale ukućane. Todorov brat Jokan sišao je u jamu kada su leševi ubijenih civila bili u fazi raspadanja. Našao je svog brata Todora u sjedećem položaju, sa praznom duvanskom kutijom i opušcima pokraj njega. Lako je zaključiti da je Todor bio dugo živ i da je polako umirao.

    https://radiotrebinje.com/vijest/s-druge-strane-istorije-6-prijeki-sudovi-save-kovacevica?lang=lat

  18. @Благојевић Предраг,Пале,Романија

    Заборавих да додам у претходном коментару: пошто видим да баш не волите Грке, што је наравно Ваше право, претпостављам да не идете у цркву у дане кад су у календару грчки светитељи. Такође да не идете на славу људима који славе Св. Николу, Св. Димитрија, Св. Георгија, и остале грчке светитеље, да не набрајам сада. Такође да ако Вам је можда породична слава био неки од ових грчких светаца, да сте се те славе одрекли и узели неку другу која са Грцима нема везе.

    Овде термине грчки, византијски и ромејски користим као различита имена за исто. Оно што Ви зовете Византија је накнадно дато име, јер су ти људи сами себе називали Ромејима а своју државу Ромејско Царство, па чак их и Турци тако зову (Рум ортодокс).

    1
    2
  19. @ Марк Еугеникос, @Благојевић Предраг,Пале,Романија

    Молим вас обојицу да зауставите најбесмисленију од свих расправа – српско-српску расправу преко Дрине! Ако то нисте у стању сами, мораћу ја од овог трена да бришем – као што сам већ обрисао последњу поруку @Благојевић Предраг јер иде на личност и покушава да погоди (или зна па открива) идентитет саговорника.

    Хвала на разумевању,
    Александар Лазић

Оставите коментар