Чињеница је да „Азов” годинама одржава контакте с десничарском екстремистичком сценом у иностранству. Имао је контаката и у Немачкој, наводи се у одговору немачке владе на упит посланичке групе Левице
Борци „Азова“ у Кијеву 2020. (Извор: DW)
Лучки град Маријупољ на југоистоку Украјине једно је од највећих бојних поља у руском рату против те земље. Тамо се бори и спорни пук „Азов”. Шта би требало знати о њему и његовим припадницима?
Кратак видео приказује екран у украјинском војном возилу. Претпоставља се да се вози кроз сеоску област. Спољна камера приказује оклопно возило с белим словом „З” – симболом руских трупа у Украјини.
Чују се потмули пуцњи које испаљује наводно руско возило. Видео је у понедељак на свом каналу на Телеграму објавио украјински пук „Азов” и он би требало да приказује лучки град Маријупољ на Азовском мору. Борци „Азова” су у једном дану уништили три руска оклопна возила и четири оклопна транспортера, као и „много пешадије”, наводи се у саопштењу пука. „Азов” је у уторак објавио и фотографију мртвог човека у униформи и јавио да је реч о руском генералу. Но, све те наводе тешко је проверити.
Жестоке борбе у стратешки важном лучком граду Маријупољу: снимак „Азова“ (Извор: DW)
Уз главни град Кијев и други по величини град Харков, Маријупољ је једно од места у Украјини где Русија посебно брутално води рат против Украјине. Тај град са око 500.000 становника, од почетка марта је под опсадом и жестоким бомбардовањем. Нема ни струје ни воде, а залихе хране су оскудне.
Украјински националисти који говоре руски
Седиште пука „Азов” је у Маријупољу. Он је у саставу Националне гарде и тако подређен Министарству унутрашњих послова. Има репутацију једне од најпознатијих, посебно добро обучених, али и једне од најконтроверзнијих јединица. То је зато што су „Азов” основали ултранационалисти, а његово постојање Русија, између осталог, наводи као изговор за свој рат против Украјине.
„Азов” је формиран у мају 2014. године као добровољачки батаљон у граду Бердјанску, на Азовском мору. Неки борци су раније играли улогу у протестима опозиције у Кијеву као део такозваног „Десног сектора” – незнатне, али активне групе украјинских десничарских екстремиста. Језгро потиче из источне Украјине. Они говоре руски и првобитно су се залагали за јединство источнословенских народа: Руса, Белоруса и Украјинаца.
Неки су дошли с фудбалске хулиганске сцене, други су били активни у маргиналним националистичким круговима. „То су групе које се у Немачкој описују као слободна другарства”, каже за DW Андреас Умланд, стручњак из Стокхолмског центра за источноевропске студије.
Извор: DW
„Азов” је од почетка био контроверзан и због свог грба (вучја удица), који личи на издужени кукасти крст. Они међутим не желе да се то схвати као симбол нацистичке Немачке, већ као стилизована слова „Н” и „И”, што би заправо требало да значи: „националне идеје”.
„Вучија удица има радикалну десничарску конотацију. То је пагански симбол који су користили и СС-овци”, каже Умланд. „У Украјини, међутим, становништво то не види као фашистички симбол.”
Подела на војни и политички део
Оснивач и вођа „Азова” био је Андриј Билецки, 42-годишњи апсолвент историје Националног универзитета у Харкову, у источној Украјини. Годинама је био активан на десно-екстремистичкој сцени. У лето 2014, „Азов” је био умешан са малим бројем снага у поновном освајању Маријупоља од проруских сепаратиста. Деловао је као пук од јесени 2014, а према писању медија, пре избијања рата имао је око хиљаду бораца и сопствену артиљерију и тенкове. Тада је кијевска влада одлучила да ултранационалисте интегрише у државне структуре.
Борац „Азова“ у Маријупољу септембра 2014. када је јединица и основана (Извор: DW)
Током 2015. и 2016. појавило се и политичко крило „Азова”. Билецки је поднео оставку на место команданта и заједно са бившим борцима основао политичку партију „Национални корпус”, која, међутим, није могла да забележи никакав изборни успех. Сам Билецки је ипак ушао у парламент путем директног мандата, али га од избора 2019. године нема у парламенту. Након почетка руске инвазије, како је сам изјавио, бори се на фронту код Кијева.
Обука за стране десничарске екстремисте?
Умланд каже да је мит о „Азову” настао и због руске пропаганде. Било је оптужби за пљачку и недолично понашање током рата против многих добровољаца 2014. године, укључујући и борце „Азова”.
О пуку су небројено пута писали западни новинари, а „Азов” је притом увек покушавао да се дистанцира од оптужби за расизам и радикални национализам. С умереним успехом. У америчком Конгресу 2019. године постојала је иницијатива да се пук класификује као „терористичка организација”. То се међутим није догодило.
У једном ТВ-интервјуу, Билецки је демантовао извештаје да је пук обучавао хиљаде мушкараца из иностранства, укључујући и оне са Запада. Говорио је о неколико стотина, од којих су се неки обучавали за „ратне медицинаре”.
НАТО за Дан жена објавио слику Украјинке у униформи с неонацистичким симболом
Чињеница је да „Азов” годинама одржава контакте с десничарском екстремистичком сценом у иностранству. Имао је контаката и у Немачкој, наводи се у одговору немачке владе на упит посланичке групе странке Левице.
Андреас Умланд указује на важну разлику између „Азова” и десничарских екстремистичких структура на Западу: „Ми обично сматрамо да је десничарски екстремизам нешто опасно што може да доведе до рата”. У Украјини је, тврди, било обрнуто.
Према Умланду, рат је довео до успона и трансформације тог маргиналног „другарства” у политички покрет. Међутим, њихов утицај у друштву је прецењен. Тренутно је само руска пропаганда заинтересована за „Азов”. За већину Украјинаца, оцењује Умланд, то су борци који бране своју земљу од надмоћног нападача.
Опрема: Стање ствари