Почаст овом борцу, који је после рата остао да живи у Србији, одали су чланови породице, ветерани 549. моторизоване бригаде и многобројни пријатељи и поштоваоци
Са јучерашњег помена на Централном гробљу у Београду (Фото: М. Галовић)
Биста руског добровољца Алберта Ахсарбековича Андијева (1970-2021), који се у време НАТО агресије борио у редовима Војске Југославије на Косову и Метохији, откривена је, поводом годишњег помена, на Централном гробљу у Београду.
Почаст овом борцу, који је после рата остао да живи у Србији, одали су чланови породице, ветерани 549. моторизоване бригаде и многобројни пријатељи и поштоваоци.
Бисту је открио генерал-мајор у пензији Божидар Делић, ратни командант поменуте јединице чији припадници су дали изузетан допринос одбрани земље током борби на Паштрику.
Фото: М. Галовић
Андијев, који је на Космету остао без ока, није дочекао да добије држављанство Србије али га је, како је у емотивном говору рекао генерал Делић, српски народ прихватио па и овим окупљањем указао своје поштовање према њему.
Био је снајпериста и рањен код Суве Реке 5. маја те ратне 1999. године.
Погођен сам у око… Муњевито сам размишљао. Снајпер сам пребацио на друго раме, језиком сам обрисао нишан од крви и наставио да пуцам. Осетио сам да губим свест, некако сам се подигао а тада сам добио и други метак у руку. Саборци су ме брзо ставили на шаторска крила и однели у позадину – испричао је Андијев једном приликом.
Лечен је у Приштини и у Београду, на ВМА. Иако су последице рањавања биле тешке, остао је инвалид, он се пре краја рата својевољно вратио међу своје саборце на Космету. Као и осталима, и њему је тешко пала политичка одлука о повлачењу Војске Југославије из јужне покрајине Србије.
После рата једно време је живeo у Власотинцу. Оженио се и добио сина Лазара а његова породица се неколико година касније преселила у Београд. У више градова Србије исцртани су мурали са његовим ликом и поруком: „Ја око нисам изгубио, оставио сам га на Косову и Метохији да бих се по њега вратио”.
Милан Галовић
Опрема: Стање ствари
Categories: Вести над вестима
Оставите коментар