За улазак Социјалистичке народне партије у мањинску Владу Црне Горе гласало 97 чланова Главног одбора партије од чега су 32 члана била против
Са сједнице Главног одбора Социјалистичке народне партије (Фото: Лука Зековић)
Главни одбор Социјалистичке народне партије (СНП) изгласао улазак те партије у мањинску Владу.
Предсједник Социјалистичке народне партије (СНП) Владимир Јоковић рекао је да је Главни одбор овластио предсједништво странке да разговара са мандатаром Дританом Абазовићем о уласку у мањинско-техничку владу, јавља портал РТЦГ.
Како је рекао, одлука је донијета у демократској атмосфери и онај ко је имао другачије мишљење максимално је испоштован.
Јоковић је рекао да СНП чврсто стоји на својим позицијама и остаје на путу којим је корачала 25 година.
Приоритети су Темељни уговор са СПЦ, попис становништва, Отворени Балкан, чишћење бирачког списка, закон о поријеклу имовине, закон о лустрацији… Надам се да ће ова влада урадити оно што није влада Здравка Кривокапића – рекао је Јоковић.
Мило Ђукановић дао Дритану Абазовићу мандат за формирање нове Владе Црне Горе
Он је подвукао да ће СНП ићи самостално на беранске изборе. Казао је да нема ништа против протеста који је данас одржан испред просторија СНП од стране једног броја чланова никшићког одбора.
СНП је демократска странка. Чланови ОО СНП Никшић су гласали како су гласали, рекао је Јоковић.
За улазак СНП-а у мањинску Владу гласало је 97 чланова Главног одбора партије од чега су 32 члана била против.
Подсјећамо, испред одбора СНП окупили су се чланови других одбора који не сматрају да треба подржати мањинску Владу.
Опрема: Стање ствари
(ИН4С/Искра, 7. 3. 2022)
Categories: Вести над вестима
“Дом Петровић-Његошев, за Црну Гору није ништа учинио више од ког му драго дома црногорског, него шта више мање од много њих – мањ’ ако би му се приписало у врлину то, што нема скоро ни једног огњишта у наше Отачаство ког није својом злочиначко-мучком руком у крви облило. У осталом, разбери и пажљиво прелистај историју појединих брастава црногорских, па ћеш се уверити у ову свету и непобитну истину, о којој ће будући историчари наше земље – те српске провинције – морати, да воде озбиљна рачуна, те да у много које-чему исправљају грубе неистине, којима Његошев дом дрско покушава, да у корист своју и свога сумњивог угледа, обмане српску повјесницу; а из овога дјела, Омладино, видијећеш бар у неколико, до чега је тај дом дотјерао нашу Отаџбину.
Па кад је тако, зашто онда сносити да нас тај Његошев дом тлачи, сисајући као пијавица нашу крв, и, оно што је најгоре, зашто да му дозвољавамо више, да својој неоправданој грамзљивости жртвује српске интересе, и својим интригама, да стаје на пут присаједињењу Црне Горе уз Србију!?
Јес, ми се питамо, зашто да тај дом трпимо више, који својим пакленим амбицијама небратски жртвује ону љубав и оданост, коју Црна Гора као млађа сестра уз највеће страхопоштовање дугује својој старијој сестри – Србији; јер не треба се варати ни за љубав Његошевог дома сами себе да лажемо, но да отворено признамо, да је Црној Гори, као држави, без Србије немогућ даљи опстанак, већ и с тога, што нас Његошев дом зајми у просјаке, да ни једног краја од свијета нема, где се не би нашао по који наш Црногорац и видио како завидљиво гледа у благостање и срећу других народа, а он јадник тога нема!
[…]
Гдје се истина крије и увија, тамо нема правих држава, грађана нити главара. Такве државе више личе на луднице, него на државе, а грађани таквих држава више на лудаке и робове него на праве грађане.”
Главни одбор црногорске емиграције 1898.