Етика без морала у ковид п(л)андемији – сатанизација угледне професорке Медицинског факултета
Валентина Арсић Арсенијевић (Фото: Нова С)
Кодекс новинара Србије
Главни уредник и поједини новинари таблоида Blic изгледа да уживају да испадну смешни. Исто важи за тзв. фактчекере из Истиномера. Упорно покушавају да омаловаже и понизе угледне и у свету признате професоре, а таквих професора нема много у Србији.
Тако је таблоид Blic 11. фебруара 2022. објавио текст под насловом: „DOKTORKA DAJE KANCEROGENE SAVETE! Promovisala ,ivermektin’ u terapiji korone, a sada tvrdi da ovaj ANTIPARAZITSKI LEK pomaže i u LEČENJU RAKA DOJKE!?“, чиме је наставио серију текстова од 1. новембра 2021. године, а који су школски примери „организоване хајке“ на редовну професорку Медицинског факултета Универзитета у Београду Валентину Арсић Арсенијевић, која спада у ред наших најзначајнијих и најцитиранијих научника.
Текст је непотписан. Да ли се аутор текста стиди тога што је написао, или се плаши тужбе, свестан или свесна да је то што пише лаж? Мислим да је у питању ово друго. Таблоидни новинари не знају шта је стид. Овај текст је прави пример таблоидног новинарства. Blic је таблоид исто као и Informer, а таблоиди не поштују професионални кодекс. Кодекс крше свесно, без страха од казни. И тако смо дошли до тога да, они новинари који не поштују кодекс професионалне етике, дају себи право да се баве етиком наших храбрих, паметних и високоморалних лекара и професора. Зашто смо дозволили да медицински необразовани таблоидни новинари исправљају и коментаришу наше најугледније професоре медицине, признатe у целом свету?
Непотписани текст у Blic-у
Садржај текста који је објавио Blic спада у врхунску неистину и не заслужује коментар. Али, пошто је сада већ евидентно да се ради о још једном тексту у серији континуираних напада на исту особу, важно је да остане написан и другачији новинарски став. Наиме, у неком разговору или преписци везаној за смрт неке младе особе од рака дојке, проф. др Валентина Арсић Арсенијевић је изразила жаљење и поменула да је Ивермектин показао добре резултате и у лечењу рака дојке, те да је његово и АНТИКАНЦЕРОГЕНО дејство неспорно и већ научно познато. Било је довољно да таблоидни новинар Blic-а оде нпр. на сајт National Library of Medicine и да види да ли се Ивермектин показао добро и у лечењу рака дојке, или на ову страну, или на ову, или на сајт City of Hope (Founded in 1913, City of Hope is a National Cancer Institute-designated comprehensive cancer center and a founding member of the National Comprehensive Cancer Network, making it a national leader in advancing research and treatment protocols), али није. Да јесте, прочитао би доказе да лек Ивермектин модулира пуринергички пут П2Кс4/П2Кс7, што сугерише да овај лек може додатно искористити интринзичне високе екстрацелуларне нивое АТП-а тумора – за активност против ћелија рака. Према студији објављеној 2. марта 2021. године, научници су комбиновали инхибитор контролне тачке са леком Ивермектин за успешно лечење троструко негативних карцинома дојке у претклиничким истраживањима. Тражећи такав агенс међу лековима које је одобрила ФДА, група научника је открила да лек Ивермектин поспешује улаз молекула и у ћелије рака дојке, са следственим моћним антитуморским ефектом – инхибира пролиферацију ових ћелија, спречава метастазе, обезбеђује да важни лекови који се користе за хемотерапију испоље свој оптимални ефекат у комбинацији са Ивермектином. (Ипак, „како свако зло има своје добро“ – хвала таблоидним новинарима Blic-a што су својим непрофесионализмом дали прилику професионалцима, против којих воде „организоване хајке“, да у народу шире истину о Ивермектину.)
Дакле, после неколико минута претраге на Гуглу, сваки читалац може да се увери колико су новинари Blic-а необразовани и малициозни у ширењу лажи, колико се баве јефтином пропагандом, да не заслужују да буду чланови новинарских удружења и да се називају новинарима. Такви таблоидни новинари блате и вређају најбоље лекаре и интелектуалце у Србији, али брукају и своју професију. Да то раде јасно је кад се прочита Кодекс новинара Србије (на пример): ,,Наслов текста/прилога подлеже истим етичким принципима као и сам текст/прилог… Новинар негује културу и етику јавне речи, поштује право на одговор, извињење и исправку и дужан је да благовремено објави одговарајућу исправку… Новинар који намерно, нарочито због ,атрактивности’ текста/прилога, подстиче неутемељене страхове и наде читалаца/гледалаца/слушалаца, на најекстремнији начин крши етички кодекс“. Кад упоредите оно што су научници писали о леку Ивермектин, са насловом и садржајем текста из Blic-а, јасно је да таблоид Blic „на најекстремнији начин крши етички кодекс“ новинара Србије и да су новинари таблоида Blic поново испали смешни у друштву.
Цитираност проф. Валентине Арсић Арсенијевић (Извор)
Докле ће таблоид Blic тако грубо и некажњено да крши кодекс професије и законе? Због чега Blic то ради? Blic је режимски таблоид, који подржава ковид агресију на здрав разум и интегритет људи, па свако ко износи научне доказе и има критичко мишљење може да доживи да га таблоидни новинар вређа и понижава – сатанизује се на основу ad hominem аргумената, што је испод части за моралног човека и професионалног новинара. Поред понижавања и медијске сатанизације угледних професора, пре свих проф. др Валентине Арсић Арсенијевић и проф. др Бојка Белаковића, сатанизују се и остали лекари и стручњаци из удружења грађана Лекари и родитељи за науку и етику (ЛРНЕ) који се не слажу са присилним, а недовољно испитаним, мерама државе и СЗО. Али заборављају да ће, када у Србији једног дана буде успостављена правна држава, тужбе лекара против Blic-а бити извађене из фиока и таблоидни новинари ће одговарати. То ће изгледа ускоро да се догоди – у свету су неке државе укинуле антиковид мере, у неким државама су велики протести, свет полако излази из пандемије и више нико не верује тзв. ковид-стручњацима и промотерима Big Pharma. У многим државама ће се тражити одговорност надлежних који су ширили страх и панику, свесно или из незнања доносили погрешне мере и кршили људска права и слободе. Да ће се то ускоро догодити јасно је већини људи и у Србији, а и у свету.
Кодекс професионалне етике Универзитета у Београду
Ипак, и поред недвосмисленог краја „пројекта корона“, крајем јануара 2022. године декан Медицинског факултета Универзитета у Београду (на основу неуређеног Захтева и мишљења Етичке комисије без иједног доказа) одлучио је да изрекне „јавну опомену“ проф. др Валентини Арсић Арсенијевић, због њених јавних наступа којима је „… немедицинску јавност и пацијенте довела у заблуду“, чиме је, према мишљењу Етичке комисије и декана, повредила Кодекс професионалне етике??? Декан додатно наглашава да Етичка комисија даје ово мишљење „… ниједног тренутка не доводећи у питање стручну и научну компетентност проф. др Валентине Арсић Арсенијевић у ужој научној области којом се са успехом бави…“. Како??? Па, управо је ужа научна област са којом се она са успехом бави део предмета Микробиологија, медицинска паразитологија, у оквиру које се изучава и улога лека Ивермектин, која је примарно антипаразитска, а научно јасно доказана и антивирусна, и антитуморска и антиинфламаторна, o чему сад постоји већ скоро 10.000 научних радова (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/?term=ivermectin).
Биографија проф. Валентине Арсић Арсенијевић на сајту Европске конфедерације медицинске микологије (Извор)
На срећу, исти Кодекс професионалне етике штити једнако све своје чланове, па је према члану 3 Правилника о поступку утврђивања етичке одговорности на Универзитету у Београду – најтежа повреда Кодекса – „ограничење слободе мишљења и изражавања чланова универзитетске заједнице“.
Питамо зато декана Медицинског факултета Универзитета у Београду да ли је проф. др Валентина Арсић Арсенијевић члан те исте заједнице, или је на делу њен прогон?! Наравно, њени адвокати су одмах уложили жалбу, а због кршења истог Кодекса би морали да одговарају управо они који су поднели Захтев и водили поступак (надамо се ускоро, као и новинари Blic-а).
Позив Влади Србије и Лекарској комори: Прекините прогон лекара који су се ставили у службу народа
Зашто су професори нашег најстаријег и најугледнијег факултета то себи дозволили? Вероватно због љубоморе, јер је проф. Арсић Арсенијевић велики стручњак, цитирана и позната у свету, а сад и веома омиљена у нашем народу, као члан ЛРНЕ? Да ли због тога што је осмислила и предложила изванредну идеју и једина са њеног Института (било је пријављено између 10 и 20 пројеката, међутим са идејама које нису задовољиле строге међународне критеријуме оцењивања) добила средства за вођење пројекта? Због тога Blic поново помиње, на крају спорног текста, да је професорка Арсенијевић добила да води пројекат вредан 440 хиљада евра. Тај пројекат је добила након оцене стручњака из света, а да помогне Србији. Добила га је у великој конкуренцији, али једина на Институту. Неко је изгледа много љубоморан или не жели да српски стручњаци добијају новац за научне пројекте и признања у свету. А она је сигурно јако срећна, посебно и зато што изузетно вредна опрема коју њен пројекат добија (преко 250 хиљада евра), остаје баш том истом Институту и његовим члановима. Ми, међутим, страхујемо да ће баш пријатељи уредника и новинара Blic-a то тешко преболети, али се и радујемо што ће стручњаци попут проф. др Валентине Арсић Арсенијевић бити слављени, посебно кад све ово ускоро прође и када истина нађе пут до свакога.
Categories: Разномислије
У науци, све што се доказује да јесте или није мора се доказати научном методом, односно јасно дефинисаним процедуралним протоколима. То је механизам који је предвиђен да пред оценом историје чува снагу научних аргумената да је не би угрозили неки аргументи снага супротних јасним научним ставовима. Треба схватили аналогију да нож, по себи није ни за шта одговоран, већ она свест која тим алатом управља. Политика која негира интегритет науке у циљу добробити човечанстава није структура која заслужује подршку бирача па самим тим мора своје ставове променити или одступити, што историја показује као проверену нужност дешабања.
Баш ме интересује ко је платио за овај чланак у Блиц-у, ово сигурно није било јефтино. Ипак, Блиц швајцарска новина која ради за паре…
А што се тиче прозивке, па увек су паметни и храбри некоме сметали.
@др. Младен Теовановић
Поштовани господине докторе, мислим да сувише идеализујете науку и струку.
Текст је веома добар, али реч “љубомора” не би требало да се користи у датом контексту, јер њено значење има смисла у неком љубавном или породичном односу, где постоји претерани страх да та љубав (или објекат љубави) не буде изгубљена. Међутим, постало је правило да се у медијима ова реч, најчешће као придев, употребљава и за оне ситуације у којима би било много јасније и примереније рећи “завист” или “злоба”, као овде, на пример, јер је упитању управо то.