Владимир Путин: Ширење НАТО на исток – бесконачно и веома опасно

Руски председник подржао наставак консултација са Западом о питањима која је руска страна отворила у области безбедности

Владимир Путин (Фото: Спутњик/Сергей Гунеев)

Ширење НАТО-а на исток на рачун постсовјетских република, укључујући Украјину, је бесконачно и веома опасно, изјавио је председник Русије Владимир Путин током састанка са министром спољних послова Сергејем Лавровом.

Путин је на почетку разговора рекао Лаврову да Министарство спољних послова треба да изнесе своје ставове о одговорима које је Русија добила на предлоге упућене америчким колегама у Вашингтону и колегама из Северноатлантске алијансе у Бриселу.

Ради се о безбедносним питањима у Европи и одговорима на забринутост Русије везане за „бесконачно, по нашем мишљењу, и веома опасно ширење НАТО-а на исток, сада већ на рачун бивших република Совјетског Савеза, укључујући и Украјину“, објаснио је председник.

„Знам да је таква анализа урађена, радили сте и са колегама из других ресора и министарстава и, наравно, волео бих да чујем вашу анализу и ваше предлоге у вези са реакцијом на одговоре добијене из Вашингтона и Брисела“, додао је шеф државе.

Лавров је истакао да је реакција Русије на одговоре САД и НАТО-а о безбедносним гаранцијама је формулисана и изложена на 10 страница.

Негативни одговори САД

Шеф руске дипломатије рекао је да је одговор САД на кључне руске предлоге о безбедности негативан.

„Послали су нам одговоре – одговор САД и одговор Северноатлантске алијансе. Пажљиво смо их проучили заједно са нашим колегама у међуресорском формату. Пре свега нас занима одговор Сједињених Америчких Држава, јер сви схватају ко игра главну улогу у решавању ових питања у западном табору“, рекао је Лавров.

Он је објаснио да се одговор Вашингтона на руске предлоге састоји из два дела.

„Први део одговара на наша три кључна проблема која смо означили: неширење НАТО-а, нераспоређивање ударног оружја које нам прети и, уопште, повратак војне и војно-техничке конфигурације у Европи на позиције из 1997. године, када је потписан Оснивачки акт Русија-НАТО, у коме је први пут у овом формату изражен задатак обезбеђивања недељивости безбедности. Одговор на ова питања је негативан. Наравно, не можемо да будемо задовољни због тога“, истакао је министар.

„То не што се тиче првог дела америчког одговора, који нас не задовољава. Други део је, у извесној мери, конструктиван и предвиђа прилично конкретне мере“, додао је Лавров.

Према његовим речима, мере су предвиђене „у вези са решавањем проблема копнених ракета средњег и кратког домета“, а односе се и на „смањење војних ризика, мере изградње поверења и војне транспарентности“.

Како је навео, добијени одговори на захтев Русије за тумачење принципа недељивости безбедности незадовољавају и Москва ће наставити да тражи конкретан одговор сваке земље у њеном националном својству. Он је додао да ниједна од западних земаља-прималаца није одговорила на поруку Русије о томе како намеравају да испуњавају своје обавезе о недељивости безбедности у оквиру ОЕБС-а.

Украјински министар одбране: У овом тренутку не видим непосредну претњу од Русије

„Упутио сам специјалну поруку свим нашим западним колегама, скрећући им пажњу да су обавезе о недељивости безбедности много сложеније и комплексније него што покушавају да замисле, оправдавајући улазак Украјине у НАТО, истина, уверавајући у загради да за сада није дошло до тога, да се неће догодити ускоро. Али сви знамо како таква уверавања функционишу“, оценио је Лавров.

„Добио сам незадовољавајуће одговоре. Нико од мојих колега министара није одговорио на моју директну поруку. Добили смо два мала папира: један од Столтенберга, генералног секретара НАТО-а, други од Бореља, шефа дипломатије Европске службе за спољне послове, у којима се каже: ‘Не брините, треба да наставимо дијалог, главно је да се обезбеди деескалација око Украјине’“, објаснио је руски министар.

Он је подсетио да према споразумима које су потписали лидери земаља чланица ОЕБС-а „ниједна држава, ниједна група земаља, ниједна организација не може да доминира простором ОЕБС-а“. Према његовим речима, НАТО покушава да учини тако да та организација треба одреди развој ситуације на европском континенту.

„Мислим да је то непоштовање норме која је постављена на највишем нивоу и по којој ниједна организација себе не може сматрати главном и доминантном у евроатлантском региону“, закључио је министар.

Лавров је додао и да је руска иницијатива о безбедносним гаранцијама „потресла“ западне колеге.

Наставак преговора

Министар је такође предложио председнику Русије да се наставе и јачају преговори о безбедносним гаранцијама са САД и НАТО.

„Чини ми се да наше могућности далеко од тога да су исцрпљене. Оне, наравно, не би требало да трају бесконачно, али у овој фази бих предложио да се оне наставе и надограђују“, констатовао је Лавров.

Он ј нагласио да је у центру пажње и даље питање недељивости безбедности, укључујући и неширење НАТО-а.

„Ми ћемо, развијајући дијалог о неким аспектима који су од практичног значаја, већ данас са нашим западним, пре свега америчким колегама, истовремено од њих тражити одговоре на легитимна питања која сте поставили и која сте више пута потврдили, укључујући и на конференцији за новинаре са (француским председником) Емануелом Макроном. Ви сте, по мом мишљењу, врло јасно показали изгледе за увлачење Украјине у НАТО у савременим условима и узимајући у обзир амбиције које има кијевско руководство“, додао је министар.

Амерички државни секретар Ентони Блинкен позвао Русију да повуче војску са руске територије

Руски председник подржао је наставак консултација са Западом о питањима која је руска страна отворила у области безбедности.

Путин и Лавров су се састали како би разговарали о одговору Сједињеним Америчким Државама и НАТО-у на њихов одговор на безбедносне гаранције. Путин ће се у понедељак такође састати са министром одбране Русије Сергејем Шојгуом и са њим такође разговарати на исту тему.

Министарство спољних послова Русије објавило је 17. децембра 2021. нацрте уговора са Сједињеним Америчким Државама о гаранцијама безбедности, као и споразума о мерама за обезбеђење безбедности Русије и држава-чланица Северноатлантског савеза. Документ, између осталог, укључује одредбе о међусобном неразмештању ракета средњег и кратког домета у међусобном домету, одустајање од даљег ширења НАТО-а на рачун бивших совјетских република и о смањењу броја војних вежби. Крајем јануара САД и НАТО упутили су Москви писане одговоре на предлоге Русије о безбедносним гаранцијама.

Опрема: Стање ствари

(Спутњик, 14. 2. 2022)



Categories: Вести над вестима

Tags: , , , , , ,

Оставите коментар

Discover more from Стање ствари

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading