Љиљана Браловић: Сељакова туга

Сељак кад тугује, са чемером другује / па чега се год дотакне оно се сасуши, / расклима, растoчи и само у себе уруши

Извор: ravnoplov.rs

Сељак кад тугује посеје сузе у земљу
те се земља надује и болује и све се
што у њу метне у неплод изметне.
Сељак кад тугује, са чемером другује
па чега се год дотакне оно се сасуши,
расклима, растoчи и само у себе уруши.
Птице изнад његове куће лете наопако,
слана обере летину доста пре Илиндана,
и дан не свањава дуго пошто утрну звезде.
Опрема: Стање ствари

Прочитајте још



Categories: Преносимо

Tags: ,

Оставите коментар

Discover more from Стање ствари

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading