Пре изјашњавања парламента о свим питањима најављен је долазак специјалног изасланика америчког председника Габријела Ескобара у Подгорицу
Присталице Мила Ђукановића (Фото: Профимедиа)
ПОДГОРИЦА – Расплет политичке кризе у Црној Гори, која је додатно продубљена предлогом ГП УРА Дритана Абазовића за формирање мањинске владе и изгласавање неповерења извршној власти могла би бити решена наредног месеца, а подгоричке Вијести тврде да епилог зависи искључиво од потеза опозиције.
Председник Скупштине Алекса Бечић (Демократе) сазвао је за 3. и 4. фебруар три ванредне седнице, на којима би требало да се одлучује о разрешењу вицепремијера Дритана Абазовића, скраћењу мандата парламенту и неповерењу влади.
За данас је најављен и опозициони захтев влади за смену Бечића.
Ипак, пре изјашњавања парламента о свим овим питањима најављен је долазак специјалног изасланика америчког председника Габријела Ескобара у Подгорицу, који је раније у интервјуу Гласу Америке рекао да САД неће утицати на то каква ће изгледати Влада Црне Горе.
Ескобар је јуче, како је саопштено из Министарства финансија и социјалног старања, у разговору са министром Милојком Стијовићем у Вашингтону рекао да ће САД подржавати актуелну владу све док је она на европском курсу.
Према писању подгоричких Вијести да би се посланици изјашњавали о свим поменутим питањима, прво се мора изгласати да она буду на дневном реду ванредних седница.
Један од лидера Демократског фронта Андрија Мандић синоћ је наговестио да можда неће бити кворума за одлучивање.
Парламентарци би прво 3. фебруара могли да се изјасне о предлогу председника владе Здравка Кривокапића о разрешењу потпредседника извршне власти Абазовића.
Премијер је ту иницијативу поднео након што су коалиција „Црно на бијело” (ЦнБ), чија окосниица Абазовићев ГП УРА, и опозициони посланици тражили изгласавање неповерења влади.
Подгорички дневник пише да још није познат став Абазовићевих колега из власти о питању његове смене.
У случају да је подрже, за разрешење вицепремијера била би им потребна подршка дела опозиције.
Дан касније, 4. фебруара, парламентарци би требало да одлучују о потенцијалном скраћењу мандата Скупштини – које је јуче затражила влада – и о неповерењу Кривокапићевом кабинету.
„Вијести” навода да јуче од већине политичких субјеката нису добиле одговор на питање хоће ли гласати за тај предлог, након чега ће се ишло на ванредне изборе.
Здравко Кривокапић: Абазовић ми обећао да ме никада неће издати
Кривокапић је написао на Твитеру да је након јасно исказане намере ГП УРА, Демократске партије социјалиста (ДПС) и њених сателита, „да на неуставан начин изаберу нову мањинску владу”, јасно да су нови избори једини начин за разрешење „најтеже политичке кризе у новијој историји” државе.
Према незваничним информацијама листа, опозиција не намерава да гласа за скраћење мандата Скупштини иако су се у претходном периоду залагали за нове изборе – већ за неповерење Кривокапићевој влади, што би требало да буде увод у формирање мањинске власти.
Вијести пишу да предлог о неповерењу Кривокапићевом кабинету има сигурну подршку најмање 44 посланика.
Евентуалним разрешењем Абазовића и изгласавањем неповерење влади, он би остао изван кабинета који би био у техничком мандату до формирања нове владе.
Вијести пишу да нису добиле одговор на питање о скраћењу мандата од највећих парламентарних субјеката – ДПС-а, Демократског фронта (ДФ) и Демократа.
Дритан Абазовић (Фото: Спутњику уступила Влада Црне Горе)
Иначе, скраћење мандата парламенту као предлог за решење кризе власти, прво је пре месец и по понудио ДФ, након што су њихови коалициони партнери Демократе и ГП УРА одбили предлог о формирању нове владе.
С друге стране, наводе, остали актери парламентарне већине били су изричито против скраћења мандата и нових избора, наводећи, између осталог, да би то било „давање кисеоника ДПС-у”, и да наредни избори треба да буду одржани 2024. године, у свом редовном термину.
У међувремену, у више градова Црне Горе од најновијих догађања одржавају се протести против мањинске владе, преноси Танјуг.
Опрема: Стање ствари