Институт реагује на недавно усвојени “Закон о културном наслеђу” у којем се наводи да “издања дубровачке књижевности, припадају и српској и хрватској култури, закључно са 1867. годином”
Фото: CC0/Pixabay
Хрватски институт за језик и језикословље (ИХЈЈ) оштро је критиковао званични Београд да, како тврде, присваја дубровачку књижевност и да je законским решењима додатно, како тврде, учињен “агресиван корак” посезања за хрватском културном баштином.
Институт реагује на недавно усвојени “Закон о културном наслеђу” у којем се наводи да “издања дубровачке књижевности, припадају и српској и хрватској култури, закључно са 1867. годином”.
У саопштењу, које преноси Хина, тврди се да је и “досадашња српска културна и политичка јавност често исказивала жељу и потребу за присвајањем хрватскога културног добра”.
Наводе да су мотиви за усвајање оваквог закона “највероватније политички”, па и на, како кажу, “признавање” да је дубровачка књижевност “и хрватска”, а не само српска “како се донедавно говорило у српским културним круговима”.
Институт сматра, како наводе, “прозирним и крајње непримереним такав перфидан чин јер су дубровачка књижевност и дубровачка култура били и остаће искључиво хрватски, као један од бисера хрватске хиљадугодишње културне баштине”.
Уз подсећање да је, како наводе, српска политика недавно прогласила посебним, буњевачки језик, да се, кажу, у Србији сматра да је “хрватски језик само један од назива за српски”, из овог института кажу да је “ово трећи наставак такве промашене политике”.
“Сматрамо да је реч о једнако срамном и недобросуседском, а у крајњој линији културно-језичко неодрживом чину који заслужује крајњу осуду”, навели су из ИХЈЈ.
Институт сматра да везивање Србије за хрватску културу и њено присвајање долази отуда што, како наводе, гарантује “некакву европску културу и наслеђе које иначе не би имали”…
Хина преноси и реаговање министарке за културу и медије Нине Обуљен Коржинек, која је поменути закон назвала “скандалозним”, Србију позвала да одустане од посезања за “хрватским територијама и културном баштином” и најавила да ће реаговати преко Министарства спољних послова, пренео је Танјуг.
Опрема: Стање ствари
Categories: Вести над вестима
Какве везе има дубровачка књижевност са хрватском нацијом која се тек зачињала у седамнаестом столећу?
„Сакупи се сва господа Српска:
све им каза од Хорвата Мато
све им каза , каква је невјера.“
Dobar poznavalac sopstvene istorije bi znao odmah sta treba odgovoriti na ovakvo prisvajanje srpske istorije I kulture (bas kao I u cestim slucajevima prisvajanja od strane Scipetara) ali nazalost, takvih nema mnogo ili se plase ili su cenzurisani.
”Један од најпознатијих лужичких Срба,
писац Хандриј Зејлер
1842. год. је написао ову песму:
Где је Србима родни завичај?
Где је Србима родни завичај?
Је ли то Саксонија или Пруска можда,
где Лаба тихо тече
и са Шпревом се састаје?
Ах не, ах не,
Наш родни крај мора бити још пространији!
Где је Србима родни завичај?
Да није то Поморје или Литва можда,
где још живе успомене полабске
и где је потонула Винета?
Ах, не, ах не,
Наш родни крај мора бити још пространији!
Где је Србима родни завичај?
да нису то моравска или чешка земља?
Ах, снага Чешке и њена слобода
претворене су у прах…
Ах, не, ах не,
Наш родни крај мора бити још пространији!
Где је Србима родни завичај?
Да није, можда, ритерска Пољска,
која је слободу изгубила .исто тако
и коју растржу неслоге?
Ах, не, ах не,
Наш родни крај мора бити још пространији!
Где је Србима родни завичај?
Да није у Илирији или Далмацији?
Тамо где је – Рагуза* прастара
краљица мора?
Ах, не, ах не,
Наш родни крај мора бити још пространији!
Где је Србима родни завичај?
Није ли то Словенија, или можда Србија,
чија нам је реч блиска
и где Милош краљевски престо има**?
Ах, не, ах не,
Наш родни крај мора бити још пространији!
Где је Србима родни завичај?
Да није то Русија бескрајна,
трећина света,
у којој сунце не залази никад?
Ах, не, ах не,
Наш родни крај мора бити још пространији!
Реци ми онда где је тај пространи крај!?
Од Лабе почиње он, па иде до Дунава,
од Црног Мора чак до Камчатке,
ето, то је тај пространи крај,
нас Срба родни завичај…!
(Хандриј Зејлер, 1842. г.)”