Па, мили моји, да ли Новак пропитује куда неко путује и је ли вакцинисан? Људски род налази се у слепој улици, челом приљубљен уза зид, и онога ко подиже главу, ломе
Новак Ђоковић (Извор: Фејсбук)
Не пратим баш тенис, слабо ме занима, не могу да упратим правила, и дуго трају мечеви. Међутим, кад моји мушки поскачу и чујем, то Ноле, тако је, тако је, угурам се испред екрана. Волим како се Новак радује; како погледа у небо, испише поздрав на камери, кад пева химну (тамо где се интонира), волим његове вицкасте говоре; просто волим што је један од нас.
То где плаћа порез, слабо ме занима. Није Ноле крив што се јутрос возим у крцатој 23 и једина сам заборавила маску. Нисам мислила да се изјашњавам, али одиста, толико је „експертских“ излагања о њему, из српских редова овде изречено, да човек не поверује колики смо љубитељи правде и права. Мнозина међу нама иште „ни по бабу ни по стричевима“, већ по праву земље аустралске!
Рођаци, мили, па ко није никад тражио никакво изузеће?! Бацате камење, канда смо сви ко суза чисти. Били су благи дани, ишло се у цркву, учествовало у Литургији, а после тога бацало камење. Читам, и не верујем. Па, мили моји, да ли Новак пропитује куда неко путује и је ли вакцинисан? И колико ко је пута искористио неко изузеће за мале људске потребе? Гротескно звучи, знам, и помало сам тужна.
Људски род налази се у слепој улици, челом приљубљен уза зид, и онога ко подиже главу, ломе. Јесте, могао је све урадити како су му српски „експерти“ саветовали, али, срећом, није. Ко би био, онда, симбол слободе у овој новој тамници народа?
Наслов и опрема: Стање ствари