„Православље“ пренело текст који је на „Стању ствари“ објављен под насловом „Рори Јеоманс: У Јасеновцу убијено око 80 хиљада, српски националисти злоупотребили усташке злочине“
Извор: Стање ствари
„Драги читаоци чудна су времена дошла. У часопису Православље се умањује број жртава у Јасеновцу. Морам да напоменем да то није тамо неки без везе часопис, већ се ради о званичном гласилу наше Цркве“, написао је на свом блогу Милош Станић.
Заправо је реч да је у „Православљу“ број 1308, од 15. септембра 2021. године, објављен прилог Рорија Јеоманса, историчара и ауторa књиге „Визије уништења: Усташки режим и политичка култура фашизма, 1941–1945”, под насловом „Хрватски концентрациони логор Јасеновац: Жртве заслужују истину“. Текст је превео и приредио Стефан Радојковић, секретар Одбора за Јасеновац САС СПЦ и историчар Музеја жртава геноцида.
Click to access jeomans-pravoslavlje.pdf
Иначе, текст Рорија Јеоманса већ је био објављен на Balkan Insight 27. августа 2021. и представља једну од реакција на доиста скандалозни текст Џерузалем поста. Међутим, „бранећи нас“ од процене непостојећег аутора Џерузалем поста да је у „Јасеновцу убијено између 2500 и 4500 људи“ и сâм Јеоманс износи ревизионистичку бројку да је у Јасеновцу „између 1941. и 1945. убијено најмање 80.000 српских, јеврејских и ромских мушкараца, жена и дјеце, као и хрватских и бошњачких антифашиста“. Текст је пренет и на Стању ствари под насловом „Рори Јеоманс: У Јасеновцу убијено око 80 хиљада, српски националисти злоупотребили усташке злочине“.
(Стање ствари)
Прочитајте још
- Џерузалем пост: У Јасеновцу убијено између 2500 и 4500 људи
- Јад Вашем: У Јасеновцу страдало вишеструко више од 4.500, а много пута мање од брутално преувеличаног броја од 800.000
- Џерузалем пост: Извињавамо се, али само су Јевреји и Роми били жртве геноцидне намјере
- Ефраим Зуроф: У концентрационом логору Јасеновац убијено бар сто хиљада особа
- Стефан Радојковић: Према подацима Музеја жртава геноцида у Јасеновцу убијено најмање 90.000
- Протестно писмо због српског умањивања броја жртава логора смрти Јасеновац
Categories: Вести над вестима
Пошто је према званичним подацима америчког Меморијалног музеја холокауста у Јасеновцу убијено 20000 Јевреја и 25000 Рома, то значи да је Срба убијено 35000. А како су многи међу њима били комунисти, и многи Хрвати, те да је знатан број “умро од болести и природном смрћу”, убијених православних Срба је било не битно више него убијених Јевреја.
И то је цифра око које се већ може склопити угодни консенсус са сестринском католићком Црквом (у Хрвата а и шире). И, пошто је већ опроштено (патријарх Герман), коначно можемо и заборавити – на препирке, на лицитације, и на све преко цифре од 35000.
Се что добро, и что красно, но јеже жити братији вкупје?
Да, то тако иде поступно. Само у том систему логора колико је било људи зверски убијено, од којих су далеко најбројнији били Срби. Никаква лицитација са бројем жртава не сме нипошто да се дозволи. После Другог светског рата међународна комисија је утврдила број жртава. Није неопходно име и презиме за сваку. Професор Србољуб Живановић је говорио подробно о томе.
На овај начин Католичка црква ради постепено на умањењу броја жртава, потом потпуно брише српске жртве и напокон жртва и злочинац размењују улоге, што ће они сигурно покушати у будућности.
Кога интересује ова тема и ко прати дешавња у СПЦ, не би требао да буде изненађен ни са овом најновијом бласфемијом и инвективом српског народа. Екуменизам као свејерес и као нови облик прозелитизма римокатоличке “цркве” има своју јасну агенду. Један од задатака јесте и екскулпација ркц од било какве одговорности за геноцид над српским народом у 20 вијеку.С тим у вези Ватикан је презадовољан са активностима наших највиших црквених великодостојника, који ништа не препуштају случају. Од музеја генцида, Народне скупштине Србије, епископа, патријарха, професора који предају псеудоисторију, интелектуалаца са резервисаним медијским простором, све је покривено и сви су на задатку ревизије мартиријске историје српског народа и његове голготе у 20 вијеку. Један од демонских принципа који се користи јесте и тај да тамо гдје нема гроба није било смрти, а гдје није било смрти није било ни живота. Гаде ми се људи који се представљају Србима а који свјесно чине овај злочин саучесништва у геноциду заједно са нашим непријатељима. Ако релативизујеш, прикриваш трагове и заташкаваш геноцид над српским народом, шта си него саучесник тог монструозног злочина? Кажу да смо небески народ, ту би се свашта могло рећи и за и против, али ја апелујем и молим Бога да Срби као народ коначно схвате и шта је права вриједност живота који живимо по Божијој вољи и на земљи. Дакле, живимо сложно и по Божијим правилима, чувајмо једни друге. Једино на тај начин ћемо избјећи нове погроме и библијска страдања.
Па зато се и ради то што се ради! Зато што се и даље говори о “чудним временима”, а нико неће да каже да се ради о огромној издаји од стране “црквених великодостојника” (читај Фараона). Јер они носе мантију, они су безгрешни! Тако? То је православље, зомбирано гледати на мантију као безгрешну творевину? Говорити “Амин” на сваку будалаштину?
У златна времена је патријарх могао бити погубљен, као што је руски велики кнез Василије погубио патријарха кијевског Исидора због издаје.
Релативизација обима и страхоте ендехазијског геноцида над српским народом је нови злочин учињен свесно и својевољно чак и од неких у СПЦ.
Горе од тога, умањивање броја страдалника је исто што и потирање неименованих Мученика Јасеновачких из диптиха у које их је сама СПЦ унела.
Гнушајући се ревизионистичког злодела, и протестујући против изгредника (који нису увек видљиви) не заборавимо да је наша света Црква сербска под под непрекидном опсадом и ударом извана и изнутра.
Против СПЦ, се води закамуфлирани умрежени рат, пропагандистички и дезинформативни, са циљем да се раслаби, компромитује и разједини.
СПЦ је једина преостала гравитационо-обједињујућа сила која одређује и чува јединство Србаља као народа.
Поред СПЦ, ту је и језик наш који нас спаја и дефинише, и тај је већ толико унакажен, искасапљен и затрован да ће требати много труда и напора да се опорави, али то је већ друга тема…
Зато ваља „смањити доживљај“ кад се ружним речима и непристојним поређењима покушава критиковати „Црква“.
Рећи да су владике СПЦ фараони, и (посредно) доводити у везу Патријарха са „погубљеним“ руским патријархом је речник улице и стил жуте штампе (коментар @Љубиша).
Успут, никакав руски „патријарх“ није погубљен због издаје, него је митрополит руски Исидор, прихвативши флорентинску унију са римокатолицима, постао кардиналом а када се вратио у Москву, био накратко затворен па пуштен да побегне назад у Рим…
СПЦ је била и остаје једина барка нашега спасења као народа. Па да од ње преостане само сплав, тим пре гледајмо да је очувамо, од непријатеља и непомјаника, од зла лажних речи и клевета, е да би се и ми сачували у њеном окриљу…
Cr(k)venih?
@Don Quixote. Много пишете, а ништа не говорите, или на крају нисте ништа рекли. Црква није нападнута, него конкретно дела извесних “епископа”. Дакле да Вам поновим још једном: Фараон Ћулибрк упорно заједно са директором музеја геноцида Дејаном Ристићем смањује број жртава у Јасеновцу барем десетроструко, а остали епископи, по овом питању свакако исто фараони, потврђују све ово додатним штампањем чланака, и не замерајући се наравно при томе свом колеги. Уместо да се фокусирате на ужас који се сервира српском народу, ви покушавате да га и даље зомбирате и хипнотишете, како су висока свештена лица непогрешива, и ни у ком случају не могу бити део какве издаје, која је овде више него очигледна. Даље на перфидан начин гледате да ме етикетирате као противника Цркве, како рекох на самом почетку. Немам ја стил “жуте штампе” него се види да сте део подле екуменистичке струје, која има за задатак да држи народ у слепилу, а све под изговором како нападају Цркву. Осим тога не заборавите, Црква о којој причате није свештеничка, нити моја, нити Ваша, већ је првентвено Христова и њу сачињава више народ, него сами свештеници.
Шта је у излагању дон Кишота екуменистичко?
@ Драгана
Екуменистичко је (посредно) то што игнорише чињеницу да релативизацију српских жртава пропагирају исти они архијереји који пропагирају и екуменизам, а да остали архијереји томе дају колегијални легитимитет.
Друго што је, мало директније, екуменистичко, јесте то што прихвата нову теологију по којој су епископи = Црква, што се види по томе што цркву посматра споља, а што опет индицира да лаос није део Цркве. То је само варијација на тему римски епископ = Црква, и учење новог таласа у СПЦ, које са православљем и са српском традицијом црквенонародних сабора – нема везе.
Шта је Црква, Љубиша је одлично објаснио у свега пар реченица.
@Љубиша каже:
” Много пишете, а ништа не говорите, или на крају нисте ништа рекли.”
Ако је тако онда могу да разумем што сте део мог коментара сасвим произвољно протумачили
На пример, “…покушавате да [наш народ] и даље зомбирате и хипнотишете,”, а чак тврди да сам “…део подле екуменистичке струје,”
@Милан иде корак даље и “објашњавава” да сам “екумениста” јер “игнорише(м) чињеницу да релативизацију српских жртава пропагирају исти они архијереји који пропагирају и екуменизам…” !
Ово је врло комично, шта све може да се нађе у иначе “празном” коментару, што ће рећи да се коментатори могу похвалити маштом. Не толико и знањем што је јасно из “погубљења руског патријарха”, а ни манирима — не показују их према Цркви и епископима, па што би према мени.
Али — како је главна тема преозбиљна, ваљало би да оставимо по страни секундарне моменте, па бих
предложио да @Љубиша и @Милан прочитају првих пет реченица мог првог коментара па да кажу са чиме се слажу или не.
Иначе, писао сам више пута на СтСт сасвим конкретно против ревизионизма ендехазијског свезлочина, без обзира долазио овај из врха СПЦ или из других извора.
Кад сам писао претходни коментар, хтедох да препоручим онима који сматрају да њихов речник и ставови нису против Цркве него „само“ против епископа, да се мало обавесте о размерама специјалног рата који се води против СПЦ.
Одличан извор за разумевање, и за сада једини систематска студија, садашњег опсадног стања у коме се налази СПЦ, изнутра и споља, је књига Слободана Стојичевића „Хибридни рат против Српске Православне Цркве“.
Пријатно је било изненађење видети да је СтСт управо објавило текст Н.Варагића у коме је дат сажети приказ главних тема и садржаја књиге — рекао бих, врло информативан и довољан као увод у разумевање стварности тешкоћа, изазова и претњи чија је мета наша СПЦ, и да поновим, споља, али нажалост и изнутра.
Заборавих да овде додам и линк:
https://stanjestvari.com/2022/01/25/nikola-varagic-mrezni-rat-protiv-pravoslavne-crkve/