Иако се превасходно бави правним питањима, монографија др Уроша Ћемаловића није намењена само правницима, већ и најширем кругу читалаца
Фото: Снимак екрана
Све убрзанији технолошки развој и дигитална трансформација задају озбиљан изазов правној науци и правној заштити разних видова људске креативности. И поред тога што развој вештачке интелигенције, информатике “у облаку” и интернета ствари доносе бројне нове дилеме, број дела посвећених овим питањима на светском нивоу јесте релативно мали, док је на домаћем и регионалном непостојећи. Инспирисан овим, др Урош Ћемаловић, научни сарадник Института за европске студије, објавио је монографију Право интелектуалне својине и дигитална трансформација: нека актуелна питања (Институт за европске студије, Београд, 2019). Монографија је доживела значајно међународно признање, добивши исте године награду Медаља за креативност Светске организације за интелектуалну својину. Иако се превасходно бави правним питањима, књига није намењена само правницима, већ и најширем кругу читалаца заинтересованих да се, на јасан, занимљив, али не и вулгаризован начин, кроз тематске целине и сликовите примере, упознају са најактуелнијим правним нормама, судском праксом и изазовима постојећем нормативном правном оквиру.
Институт за европске студије је 3. децембра 2021. организовао трибину о поменутој монографији. Уз аутора, излагачи су били две особе које су говориле о значају ове тематике и ове монографије на карактеристичне области којима се они баве.
Трибину је отворила проф. др Наташа Голић, молекуларни микробиолог, редовни професор и руководилац Сектора за трансфер технологија Института за молекуларну генетику и генетичко инжињерство Универзитета у Београду, представила је дилеме са којима се научници у тзв. “дубокој науци” сусрећу. Проф. Голић је напоменула да се научници по питању интелектуалног права и заштите открића налазе у дилеми: са једне стране су васпитани у идеалистичком духу “отворене науке” као идеала којим би се наука убрзала, док са друге стране економија не може напредовати без јаке индустрије. Осврнувши се на искуство матичног института, она је устврдила да је тај институт имао среће да сарађује 2015. на једном пројекту са Светском банком. Тај пројекат је помогао да се схвати како се интелектуална својина може заштитити, као и како се иновација може уопште препознати у склопу научних истраживања.
Фото: Институт за европске студије
Проф. Голић се осврнула на специфична питања заштите интелектуалне својине на пољу молекуларне биологије и биотехнике. Поново се осврнувши на искуство матичног института, она је навела како се нова мутација, одговорна за неку болест после открића не може заштитити, будући да ген или мутација – својство постојећег живог бића – не могу бити патентирани. Стога се, како је навела, у тој области заштита своди заправо на заштиту начина примене открића (нпр. откривеног микроорганизма) за дијагностику или третман, па се стога чешће заправо штити процес него конкретни предмет открића. Као неко ко се бави персонализованим пробиотицима, проф. Голић навела је како је њен институт, у трагању за начином да заштити откриће сојева бактерија које могу повољно утицати на човека, открио и међународну базу микроорганизама где се изоловани узорци могу депоновати под патентним депозитом.
Посебни проблем, према проф. Голић, представља начин заштите открића тако да се спрече честа “заобилажења” патента од стране фармацеутске индустрије. Проф. Голић се осврнула и на чињеницу да области хумане генетике и генетике биљака стоји још пуно изазова на пољу заштите открића, као и на чињеницу да у Србији постоји мало патентних канцеларија које се баве овим областима, и да постојеће канцеларије углавном своде делатност на превод страних патената.
Павле Павичић, правни експерт у организацији СОКОЈ – Организација музичких аутора Србије, представио је проблеме са којима се ова организација сусреће на пољу заштите ауторских права.
Г. Павичић истакао је да се поље заштите ауторских и сродних права својине, за разлику од права својине у индустрији, сусреће са карактеристичним проблемом недостатка начела формализма, тј. чињеницом да се сматра да је ауторско дело самим чином настанка добило право заштите. То, како је навео, значи да је регистрација дела у одређеним документима представља више потенцијални доказ у спору, а не извор стицања права. СОКОЈ, стога, има обавезу да штити права аутора који су регистровали дела у тој организацији, домаћих или страних, на територији Републике Србије. На основу билатералних или мултилатералних уговора, СОКОЈ такође штити и права домаћих аутора на територији других држава. При томе је истакао да ова организација штити музичко дело не као конкретни чин извођења, већ као апстрактно дело (дакле, као композицију – мелодију, ритам и хармонију са могућим додатком текста). Према г. Павичићу, тај део функционише без већих проблема, с тиме што на том пољу остаје питање усклађивања са правном нормативом Европске уније. Осим са ауторима, СОКОЈ има сарадњу и са корисницима, са којима, како наводи, понекад постоје потешкоће.
Фото: Институт за европске студије
Г. Павичић је други део излагања посветио заштити музичких дела на интернету. Музичка дела су широко коришћена, будући неопипљива, те будући да је њихова употреба неконкурентна (коришћењем од стране једног корисника, не умањује се право коришћења од стране другог) и да постоји право интерпретатора (јер музичко дело неко мора да изведе). Г. Павичић је истакао проблематику платформи са кориснички генерисаним садржајем (какав је нпр. Јутјуб), имајући у виду да је 2001. Директива о информационом друштву Европске уније предвидела ослобађање речених платформи од оптужби за неовлашћено коришћење уметничких дела уколико платформа може доказати да је она била “пуки проводник” (слична одредба је 2001. ступила на снагу у САД Дигиталним миленијумским актом о ауторским правима). Поменуту директиву Европске уније заменила је нова, која је после три године писања, усвојена 2019. Ту нову директиву је до сада спровело свега пет држава (иако је рок за имплементацију у државама Европске уније истекао у јуну 2021) и која је пуна недоречености. Због недовршене имплементације и скорог доношења ове директиве, није створена још ни судска пракса на простору Европске уније.
Др Урош Ћемаловић започео је излагање тврдњом да је право интелектуалне својине још увек релативно запостављена правна дисциплина. Осврнувши се на то да је својина суштински апстрактни однос, др Ћемаловић је устврдио да је овај проблем додатно компликован чињеницом да је у случају интелектуалне својине предмет овог апстрактног односа и сам апстрактан. Др Ћемаловић је напоменуо и да се готово свако свакодневно сусреће са овим правним питањем, будући да људски род има потребу за интелектуалним садржајем. Те три поставке чине, како је навео, главне разлоге за писање ове монографије.
Др Ћемаловић је дао неколико конкретних примера из монографије. Како жиговно право кључно утиче на препознатљивост (самим тиме и функционисање) привредних субјеката, др Ћемаловић је дао пример америчке компаније Интефлора, која се бави доставом и наруџбом цвећа, и која је регистровала жиг у низу европских земаља и при самој Европској унији. Ова компанија се на британском тржишту 2008. сукобила пред Високим судом Енглеске и Велса са Групом Маркс и Спенсер, која је отворила истоимену фирму у Уједињеном Краљевству, и која је на Гугловој услузи Едвордс закупила неколико појмова, укључујући појам интерфлора. То је довело до тога да корисник интернета у Уједињеном Краљевству при претрази овог појма, који је у англофоним земљама постао скоро генерички термин за дистрибуцију и поручивање цвећа, види само британску фирму. Високи суд Енглеске и Велса, закључивши да се у овом случају ради о тумачењу директиве Европске уније (тада је Уједињено Краљевство било чланица Европске уније), овај случај је проследио Суду правде Европске уније, који је донео читав трактат о савременом жиговном праву и утврдио да је Група Маркс и Спенсер повредила жиговно право Интерфлоре, зато што штети рекламној функцији ове фирме и њеном дистинктивном карактеру.
Други пример који је др Ћемаловић навео тиче се патентабилности. Најспорније поље на овом питању чине рачунарски програми. Тако се ови програми могу заштитити у САД, али не и на подручју Европске уније. Но, када се ради о рачунарски применљивим проналасцима (рачунарски читљив носач података, апарат, уређај, систем), то је могуће на територији обају наведених ентитета.
Фото: Институт за европске студије
Др Ћемаловић осврнуо се и на питање опште доступности проналазака. Мада то јесте идеал научника, устврдио је да је чињеница да би отелотворење таквог идеала допринело да научна продукција доживи значајно опадање. Циљ правне науке, како је навео, на овом пољу јесте да се нађе баланс између доступности и доступности са одређеном накнадом, са сврхом омогућивања живот научника. Др Ћемаловић је такође устврдио да заштиту интелектуалне својине људи почињу да бране у тренутку када почну да осећају корист од исте. Као сликовит пример за ову своју тврдњу др Ћемаловић навео је производ Вокмен јапанске компаније Сони, који су друге компаније имитирале и тада биле против патентног права, а онда су постале највећи браниоци истог у моменту када су бар мало унапредиле или измениле своју имитацију Вокмена.
Др Ћемаловић истакао је и да се често стартапови, иако златни рудник, често продају за ситне износе. Тако је исто истакао да домаће фирме и аутори често иду на конкурсе где се са наградом патент предаје фирми која је конкурс расписала. На таквим примерима су креативни аутори, како је рекао, на губитку, будући да не остварују пун потенцијал својих права. Др Ћемаловић је такође истакао да је, иако ауторско право теоретски настаје са делом, битно да се исто дело и депонује ради лакшег доказивања власништва. Као посебан и нови проблем др Ћемаловић навео је питање ауторства за дела вештачке интелигенције, за која правна наука тренутно нема одговор, будући да се до сада увек полазило од имплицитне претпоставке да дело прави људска јединка. Тако се сада пред ову грану права поставља и питање људске суштине.
За овим излагањима уследила је обимна и изузетно разноврсна дискусија. Директор и научни саветник Института за европске студије др Миша Ђурковић навео је да ће се на трибини института у скоријој будућности појављивати сличне теме, будући да ова питања све више добијају на актуелности на европском простору.
Србољуб Пеовић,
Институт за европске студије
Categories: Дневник читаоца/гледаоца
Оставите коментар