Ако се овако односимо према деци рођеној у иностранству, немарно и незаинтересовано, какву будућност има Србија
Фото: Depositphotos/Оsons163
У 2020. години рођено је укупно 28.674 беба од родитеља рођених на КиМ, а да при томе нису српске националности и да живе као избегла лица у остатку Србије. У овом броју 21.907 је рођено на Косову и Метохији (линк) а 6.767 ван његове територије.
Готово четвртина од укупног броја рођених (24,2%) регистрована је ван Косова и Метохије.
Највише је регистровано У:
Немачкој 2.113;
Швајцарској 1.706;
Италији 606;
Аустрији 457;
Француској 431;
Словенији 423;
Србији 211;
С. Македонији 122;
Шведској 97;
Белгији 86;
Црној Гори 72;
Финској 52;
Албанији 44;
БиХ 37.
Мирослав Здравковић: Стопа рађања на КиМ се у 2019. готово изједначила са оном у остатку Србије
У Словеначком саопштењу о мигрантима (линк) пише да је 39% свих досељеника из БиХ, 43% из Србије и 60% са Косова и Метохије дошло у Словенију након 2010. Поставља се питање, уколико је 423 деце у 2020. рођено у Словенији од родитеља Албанаца са КиМ, да ли ико зна колико је рођено Срба у Словенији и то са подручја КиМ, осталог дела Србије, из Босне и Херцеговине, Хрватске и Црне Горе?
Ова 2021. је била пописна година у већини земаља у свету, а требало је да буде и у Србији (?) и Словенци ће на основу пописа знати одговор на ово питање.
Али, не ради се овде само о Словенцима. Да ли ико зна колико има Срба у свету, који се тако и изјашњавају и не крију своју етничку припадност (што су масовно чинили бежећи почетком деведесетих година прошлог века), и колики је број рођене деце ван Србије и Републике Српске?
Ако се овако односимо према деци рођеној у иностранству, немарно и незаинтересовано, какву будућност има Србија?
Мирослав Здравковић
Опрема: Стање ствари
(Макроекономија, 16. 12. 2021)
Categories: Вести над вестима
Оставите коментар