На семинару су, поред аутора, учествовали и академик Дарко Танасковић, др Предраг Марковић, др Слободан Селинић, др Милан Игрутиновић и др Миша Ђурковић
Представљање књиге амбасадора Спасојевића, с лева на десно: Дарко Танасковић, Душан Спасојевић, Предраг Марковић, Милан Игрутиновић (Фото: Институт за европске студије)
Институт за европске студије организовао је 18. новембра 2021. године у Београду семинар поводом објављивања књиге амбасадора Душана Спасојевића Грчка. Рат за независност, стварање државе и препород нације. Душан Спасојевић је амбасадор Србије у Атини, дипломирани правник Правног факултета Универзитета у Београду и магистар међународних односа Лондонске школе економије и политичких наука. Као некадашњи амбасадор Србије у Анкари објавио је 2016. године књигу Између Турске и Европе: записи и сведочанства између две дипломатске мисије. На семинару су, поред уваженог аутора, учествовали и академик Дарко Танасковић, др Предраг Марковић, др Слободан Селинић, др Милан Игрутиновић и др Миша Ђурковић. Семинар је замишљен као место на коме ће се дебатовати не само о садржају представљене књиге, већ и као прилика да се подробније анализирају историјски и актуелни политички односи између Србије и Грчке, као и Грчке и других земаља.
Академик Танасковић је најпре указао да су српски историографи дали позитивно мишљење о Спасојевићевој књизи, указујући на велики број извора на грчком као посебној вредности и квалитету исте. Иако се код аутора осећа висок степен емпатије према Грцима и Грчкој, она није утицала на његов непристрасни поглед на политичке и друштвене токове у тој земљи и том народу некада и сад. Премда има научни значај јер је заснована на аргументованим чињеницама и у складу је са теоријско-методолошким оквирима научног рада, књига судећи по академику Танасковићу може да се чита и као разговор са пријатељем, што јој такође даје додатну вредност. Књига је и својеврсна карактерологија Грка, јер шири оскудна знања српске читалачке публике о Грцима и Грчкој. Њен значај није само у поређењу сличности и разлика борби Срба и Грка за стицање независности у 19. веку, већ и у објашњавању неких савремених процеса. Један део поглавља, посвећен односу Грка и Албанаца, те расветљавању улоге албанског фактора у грчкој историји (посебно јаких веза између Грка и православних Албанаца), од изузетне је важности и објашњава, како каже академик Танасковић, зашто од Грка не можемо тражити да се према Албанцима понашају као што бисмо се ми понашали на њиховом месту.
Фото: Институт за европске студије
Др Предраг Марковић похвалио је чињеницу да аутор познаје грчки језик и да у складу са тим даје важне изворе којима поткрепљује у књизи наведене историјске чињенице. У том смислу, др Марковић се пита колико припадника српске академске заједнице говори албански, указујући на потребу да као народ и држава боље познајемо државе и народе око себе, а не само глобалне силе. Чињеница да је реч о другој књизи, после оне Славенка Терзића, која је написана о Грчкој и Грцима на српском језику говори о њеном немерљивом значају за академску и стручну јавност. Као мозаик низа хронолошки повезаних прича књига инсистира на важности контекста и паралелама између српског и грчког историјског искуства. Посебно важном, сматра др Марковић, чини се тзв. грчка дилема (Ко је ближи Грчкој – Русија или Запад?), а која има велику важност и употребну вредност и у нашем случају. Уз закључак да нас ова књига позива да се више бавимо регионалним темама, др Марковић је позвао амбасадора Спасојевића да напише књигу о теми Грчког грађанског рата (1946-1949).
Др Слободан Селинић је књигу описао као инспиративну, историографску, енциклопедијску, геополитичку и путописну. Он је у свом излагању превасходно истакао значај описа утицаја великих сила на Грчку и Грке, попут Русије, Француске, Аустрије и САД. Да ли су велике силе помогле Грчкој да стекне независност или су јој помогле да стекне независност само од Османског царства, провокативно је и оправдано питање које је др Селинић поставио себи и публици. Мешање страних сила у унутрашња питања Грчке и њен геополитички курс остало је константа и до данас, где је присутна доминација САД (пример ЦИА-е која учествује у организовању преврата у Грчкој 1960-их година). Са друге стране, књига пружа важан увид у унутрашње антагонизме и противуречности у самој Грчкој (нпр. чак три грађанска рата за релативно кратко време). Слојевитост грчког друштва, попут постојања фанариота, грчке елите из Цариграда, тема је коју аутор такође обрађује, а која је драгоцена за разумевање Грчке и Грка. Др Селинић, поредећи српска и грчка искуства у борби за независност током 19. века, проналази географску и демографску сличност – резултат српских устанака била је Србија на површини од око 37.000 квадратних километара са око 700.000 становника, док је резултат грчког устанка била Грчка на површни од 36.000 квадратних километара са око 740.000 становника.
Фото: РТВ
Др Милан Игрутиновић је анализи књиге приступио из угла историчара по вокацији. Он најпре уочава тежњу Енглеске, снажно заинтересоване за дешавања у Грчкој, да још од 19. века грчко питање одвоји од општег балканског питања. Као добар познавалац историје Југославије, др Игрутиновић је, анализирајући улогу социјалистичке Југославије у Грчком грађанском рату кроз пружање помоћи грчким партизанима, закључио да се она прилично лако дистанцирала од истих, вероватно због притисака од стране вашингтонске администрације. Југославија се уопштено мало или недовољно бавила Грчком и Грцима, усмеравајући своју пажњу на глобалне силе попут САД и СССР, а та ,,охолост“ у званичном Београду присутна је и до данас. Тако др Игрутиновић наводи да се тек 1980-их година јавља књига о југословенским мањинама у суседним земљама, што је поражавајући податак. Надовезујући се на Селинићево излагање, он констатује да је грчко друштво било далеко више стратификовано у односу на српско у време устанака у 19. века, чак и када се узму у обзир сви тадашњи Срби на простору Балкана. Ту је и још једна битна разлика, а то је ,,увежена“ династија у Грчкој за разлику од домаће две династије у Србији. Српски и грчки устанак имали су неке заједничке принципе на којима су почивали – дефеудализација, стицање политичких права, национализација политичког живота, угледање на Француску револуцију. Ипак, сматра др Игрутиновић, у односу на последњу постоји битна разлика – српска и грчка револуција изнедриле су национални партикуларизам, за разлику од француске која је изнедрила универзализам. Тријумф национализама 1918. године, односно распад четири велика царства, доказ је успешности грчког и српског концепта револуције.
Др Миша Ђурковић је најпре истакао да ова књига није публицистичко штиво, већ вредан и озбиљан научни рад који поседује неопходни научни апарат и изворе који су приказани на крају књиге. Ти извори су изузетне вредности, јер превасходно потичу из архива релевантних установа, пре свих грчких. Сведочанства српских амбасадора попут Танасковића (књига ,,Пусто турско“) и Спасојевића су драгоцена и представљају пример који остале српске дипломате треба да следе. Др Ђурковић сматра да књига обрађује важне теме односа моћи, али не само политичке, већ и црквене, попут нпр. односа руске и грчке цркве (или цркава) или атинског и васељенског патријарха. Важан је и приказ грчких националних устаничких фигура и њихових међусобних сукоба, што и те како можемо препознати у историји устаничке Србије. Исто тако, и више него занимљива је и улога и положај грчке војске, односно њен снажан уплив у политички живот (пример распуштања скупштине 1831. године) као манир који се је остао присутан све до 1967. године. За нашу читалачку публику занимљива је и студија случаја Крита и Крићана, као и паралеле између Крићана и Херцеговаца које се провлаче. Не треба заборавити, напоменуо је др Ђурковић, ни важну улогу традиције тајних друштава у Грчкој, попут хетерије, а која су и те како била инволвирана у политичке и друштвене процесе у тој земљи. Закључно, указао је на важан тренд грчке спољне политике у последњих неколико година, а то је њено пројектовање моћи од Саудијске Арабије до Сахела кроз различите видове политичког, војног и других ангажмана.
Душан Спасојевић (Фото: Институт за европске студије)
Амбасадор Спасојевић поздравио је учеснике скупа и посебно се захвалио домаћину Институту за европске студије и издавачима књиге. За њега су биле посебно инспиративне две књиге академика Танасковића – Неоосманизаm и Ислам: догма и живот, као важни водичи за рад у Турској и наслеђивање академика Танасковића на месту амбасадора. Књигу о Грчкој је, између осталог, написао управо због тога што га је академик Танасковић научио да треба посматрати околне народе кроз призму наших аутора, а не странаца који су мотивисани превасходно интересима њихових земаља и народа. Зато је недопустиво, сматра амбасадор Спасојевић, да Срби и Грци једни о другима сазнају и уче из страних извора. Закључно, истакао је да су паралеле између грчке и српске револуције изузетно важне, јер је реч о процесима са два циља која су у оба случаја и остварена – борба за државу и борба за нацију.
др Рајко Петровић
Институт за европске студије
Categories: Дневник читаоца/гледаоца
Оставите коментар