На крају радова би оронула кованица, после више најава, могла коначно да постане спомен-кућа Драгутина Матића, како процењују из Општине, у року од око 4 месеца
Кућа из које је потекао славни заплањски солунац Драгутин Матић за око 4 месеца могла би да постане својеврсни музеј посвећен том одликованом српском војнику (Фото: Н. Митић)
Рођеног Заплањца и славног и одликованог солунца Драгутина Матића, који је после ратова с почетка 20. века познатији као „Око соколово“, од заборава данас чувају предања најстаријих мештана, статуа испред зграде Општине Гаџин Хан, а убудуће и Спомен-кућа у његовом родном селу Калетинац. До реконструкције оронуле и трошне кованице дуг је пут, а циљ је се врати аутентични изглед и да се, према најавама надлежних, за 4 месеца отвори за посетиоце.
Под таваницом изнад које се данас назире небо кроз мало преосталих црепова на крову и гране дрвећа, које су се надвиле над северном страном куће, некад је живео заплањац Драгутин Матић.
Одатле, из куће у Калетинцу у подножју Суве планине, кренуо је да служи војску, најпре у ратним сукобима са Турцима и Бугарима, а потом и у Великом рату.
Да се сачува од пропадања и њена аутентичност (Фото: Н. Митић)
Завршисмо са Турцима „лоше – црно“, прође Кумановска, прође Битољска битка. Чекамо, вели, цивилно одело. Али – опет ратна труба: рат са Бугарима. И њих, рече, средимо. Опет без цивилног одела. Долази Први светски рат – Цер, Колубара, Албанија, Крф, Солун, Кајмакчалан, Горнићевска… – одломак је из књиге Мој отац Око соколово.
За ратну службу добио је бројна одликовања.
Његова фотографија нашла на страницама уџбеника широм света, у ратним албумима, као и у бројним светским музејима.
Орден „Оку соколовом“ су и приче о његовом животу, које и данас најстарији мештани Заплања преносе млађима и који не скривају понос због јунака којег је изнедрио њихов крај.
Њега цео свет зна. Њему су част одали и Карађорђевићи, ко зна колико ордења је он заслужио. Колико год да је добио, мало је за таквог јунака – истичу мештани.
Сећање на одликованог српског војника Драгутина Матића, осим у причама и сећањима оних најстаријих које се код мештана и данас преносе, ускоро би могло да настави да живи и кроз спомен-кућу, кованицу која је сада запуштена и оронула.
Општина: Спомен-кућа Драгутину Матићу готова за око 4 месеци
После асфалта којим је „пресвучен” пут од села Сопотнице, преко кога се долази до Матићевог родног Калетинца, током викенда почело је уређење Улице Маршала Тита – уског сокака, који води до Матићеве куће, на којој је некад стајао број 50.
Матићева кућа обрасла у коров и вишегодишњи заборав (Фото: Н. Митић)
Трошна кованица била је дом чувеног солунца „Око соколово“, а у плану је да буде претворена у спомен-обележје тог одликованог српског војника.
Кренули са рашчишћавањем и дворишта и приступног пута. Дирекција за изградњу Општине Гаџин Хан се укључила са механизацијом да уреди и прошири приступни пут због возила која треба да довозе грађевински материјал, а уједно су извођачи радова почели да скидају стари материјал, цреп, грађу – каже председник Општине Гаџин Хан Милисав Филиповић.
А циљ је, како појашњава, реконструисати трошну кућу од материјала који ће бити скинут, а који ће моћи опет да се искористе и поставе на објекат. Оно што је већ пропало и неупотребљиво, додаје, замениће новим материјалом израђеним онако како је то рађено када је кућа зидана, а све са намером да се сачува аутентични изглед дома из времена у којем је живео славни заплањски солунац.
Оно шта је здраво, то ће да буде сачувано. Оно шта није, ту иде ручно тесана грађа, сува храстова грађа, како би било аутентично као што је и било. Ми смо сва средства за радове издвојили из нашег буџета, близу 5 милиона – додаје Филиповић.
На крају радова би оронула кованица, после више најава, могла коначно да постане спомен-кућа Драгутина Матића, како процењују из Општине, у року од око 4 месеца.
Драгутин Матић – „Око соколово“
Рођен је 10. јануара 1888. године у селу Калетинцу испод литица Суве Планине. Најмлађе је, шесто дете, сиромашних пољопривредника.
Године 1910. одлази у војску, у тада најелитнији род – коњицу, јер је из породице која је гајила коње. Као коњаник јахао је тик уз принца Ђорђа Карађорђевића. Кад је завршио то војевање, 1912. године, почиње рат са Турцима за ослобођење јужних делова Отаџбине.
Драгутин Матић
Завршисмо са Турцима „лоше – црно“, прође Кумановска, прође Битољска битка. Чекамо, вели, цивилно одело. Али – опет ратна труба: рат са Бугарима. И њих, рече, средимо. Опет без цивилног одела. Долази Први светски рат – Цер, Колубара, Албанија, Крф, Солун, Кајмакчалан, Горнићевска…
Ратник се враћа тек 1919. године. Син је имао годину дана када је тата кренуо у војску, 11. година када се вратио. Не познају се. Али – дуг је одужен према Отаџбини.
Одломак из књиге Мој отац Око соколово
Наслов и опрема: Стање ствари
Прочитајте још
- „Око Соколово” симбол непокорности
- Радио Тамо далеко: Најпознатија фотографија из Првог светског рата
- Вечерње новости: Пропада кућа легендарног солунског ратника и извиђача Драгутина Матића
Categories: Вести над вестима
Оставите коментар